Ренијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ренијум (75Re)
W - Re - Os
Tc
Re
Bh  
 
 
Re-TableImage.png

Re,75.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VIIB, 6
густина, тврдоћа 21020 kg/m3, 7
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 186,207 u
атомски радијус 135 (188) pm
ковалентни радијус 159 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]4f145d56s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 13, 2
оксидациони број 6, 4, 2, -2
Особине оксида средње кисели
Кристална структура хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 3459 K (3186 °C)
температура кључања 5.869 K (5596 °C)
молска запремина 8,86×10-3 m³/mol
топлота испаравања 715 kJ/mol
топлота топљења 33,2 kJ/mol
брзина звука 4.700 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност 1,9 (Паулинг)
1,46 (Алред)
специфична топлота 137 J/(kg*K)
специфична проводљивост 5,42×106 S/m
топлотна проводљивост 47,9 W/(m*K)
I енергија јонизације 760 kJ/mol
II енергија јонизације 1.260 kJ/mol
III енергија јонизације 2.510 kJ/mol
IV енергија јонизације 3.640 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Ренијум (Re, лат. rhenium) - је прелазни метал.[1][2] Име је добио по реци Рен.

Заступљеност: ренијум је заступљен у земљиној кори у количини од 4×10-4 ppm (енг. parts per million).

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ренијум