Рено Клио

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рено Клио
Renault Clio Expression (IV) – Frontansicht, 17. März 2013, Ratingen.jpg
Рено Клио (четврта генерација)
Произвођач Рено
Производња I генер. 1990. – 1998.
II генер. 1998. – 2012.
III генер. 2005. – 2012.
IV генер. 2012. – [a]
Монтажа Француска, Турска
Класа Мали аутомобил
Каросерија 5 врата – хечбек, караван
Мотор бензин 0.9, 1.2 cm3
дизел 1.5 cm3
Степен преноса 5 степена (мануелни)
6 степени (аутоматик)
Међуосовинско
растојање
2589 mm
Дужина 4062 (хечбек)
4262 (караван) mm
Ширина 1732 mm
Висина 1448 mm
Тежина 980 – 1071 kg
Слични Рено Симбол
Дачија Логан
Хронологија модела
Рено 5  link= Рено 5 Рено 5

Рено Клио (фр. Renault Clio) је аутомобил који производи француска фабрика аутомобила Рено. Производи се од 1990. године.

Историјат[уреди]

Рено Клио је супермини возило, које је лансирано 1990. године, и тренутно је актуелна четврта генерација од 2012. године. Клио има велики комерцијални успех и константно је један од најпродаванијих аутомобила у Европи. Приписују му се велике заслуге у повратку Реноове репутације, која је озбиљно била пољуљана током осамдесетих година 20. века. Рено Клио је једини аутомобил, поред Голфа који је два пута проглашаван за најбољи европски аутомобил године, 1991. и 2006. године.[1] У Јапану се продаје под називом Лутеција (Renault Lutecia), јер Хонда поседује права на име Клио.

Клио I (1990–1998)[уреди]

Клио прве генерације је представљен на Сајму у Паризу 1990. године, као замена за Рено 5. 1991. је добио титулу европског аутомобила године. Редизајни су урађени 1994. и 1996. године. Мотори који су уграђивани су, бензински од 1.2 (54 и 58 КС), 1.4 (75 и 79 КС), 1.8 (88, 90, 107, 109 и 135 КС), 2.0 Clio Wiliams (147 КС) и дизел-мотор од 1.9 (64 КС).

Клио II (1998–2012)[уреди]

Рено Клио 2 се појавио 1998. године, а освежење је доживео 2001. и 2004. године. У понуди мотора доминирали су мали бензинци 1.2 са 58 и 75 КС. Имао је моторе и од 1.4 (75, 95 и 98 КС), 1.6 (90 и 107 КС), 2.0 Clio Sport (169, 174 и 180 КС) и 3.0 (226 и 254 КС). Од 2002. је добио еластични дизелаш са 65 и 82 КС. Велику популарност стекао је поузданошћу једноставне конструкције и добром понудом простора напред.[2] 1999. године Рено је лансирао седан верзију са четворо врата под називом Рено Симбол за тржиште Турске и источне Европе, односно Рено Талију за централну Европу. Модел је био намењен за тржишта у развоју, где су седани традиционално пожељнији него хечбек верзије, пре свега у источној Европи, где је Талија била јефтинија од Клија.

Клио III (2005–2012)[уреди]

Трећа генерација се појавила 2005. године на Сајму аутомобила у Франкфурту. Развијен је у сарадњи са Нисаном. Знатно је већи и тежи од претходних генерација. Први пут се користи картица за палење аутомобила. Клио III је 2005. године на EuroNCAP креш тестовима добио максималних пет звездица.[3] 2006. је добио титулу европског аутомобила године. Караван верзија представљена је 2007. године под називом Спортс Турер. Редизајн је урађен 2009. године, када добија нови изглед предњег дела. У ентеријеру су уграђивани квалитетнији материјали и боље је опремљен него модели пре редизајна. Користио је моторе, бензински од 1.0 (58 и 77 КС), 1.2 (54, 58, 60, 76 и 101 КС), 1.4 (75, 80 и 98 КС), 1.6 (88, 110 и 112 КС), 1.7 (90 КС), 1.8 (95, 110 и 137 КС), 2.0 (135, 145, 172, 182 и 197 КС), 3.0 (230 и 255 КС) и дизел-мотори од 1.5 (65, 68, 82, 86, 90, 101 и 106 КС) и 1.9 (68 и 80 КС).

Клио IV (2012–)[уреди]

Четврта генерација је представљена 2012. године на Сајму аутомобила у Паризу. Значајна разлика од претходне генерације је међуосовинско растојање, које је знатно веће и сада је близу једног компактног аутомобила. Незнатно је дужи и шири од претходне генерације. Клио IV је на тржишту поступан искључиво као модел са петоро врата, за разлику од ранијих генерација када су модели имали и троје врата. Почетком 2013. дошла је и караван верзија. Ручице задњих врата скривене су код ц-стуба. У ентеријеру доноси елегантан дизајн, са инструмент таблом чији изглед подсећа на облик авионског крила. Ту је дигитални брзиномер, док су на централној конзоли минималистичког изгледа смештени инфо-забавни систем и навигација, док ће 7-инчни екран бити стандардан у одређеним пакетима опреме. Осим у Француској модел се производи и у Турској.[4]

Клио IV је 2012. године на EuroNCAP креш тестовима добио максималних пет звездица.[3] Моторе које користи су, бензински од 0.9 (90 КС), 1.2 (75 КС) и дизел-мотори од 1.5 (75 и 90 КС). Клио је проглашен за аутомобил 2013. године у Србији, по избору жирија специјализованих аутомобилских новинара.[5]

Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Подаци у шаблону се односе на четврту генерацију.

Референце[уреди]

  1. ^ „Рено Клио“ (на sr). autoexclusive.rs Приступљено 16. 3. 2014. 
  2. ^ „Клио 2“ (на sr). pmlautomobili.com Приступљено 16. 3. 2014. 
  3. ^ а б „Euro NCAP креш тест“ (на en). euroncap.com Приступљено 16. 3. 2014. 
  4. ^ „Рено Клио 4“ (на sr). autoportal.rs Приступљено 16. 3. 2014. 
  5. ^ „Рено Клио аутомобил године у Србији“ (на sr). novosti.rs Приступљено 16. 3. 2014. 

Спољашње везе[уреди]