Република Ирска

Из Википедија


Координате: 51°-55° СГ Ш, 6°-11° ЗГД

Република Ирска (ирски: Poblacht na hÉireann) је званичан назив суверене државе која покрива приближно пет шестина острва Ирске, на обали северозападне Европе. Република је формирана 1949. Службено име државе је Ирска (ирски: Éire), и ово је како међународне организације и појединци називају ову земљу. Ирска је чланица Европске уније, има развијену економију, и броји мало преко четири милиона становника. Преостала шестина острва је позната као Северна Ирска, и део је Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.

Садржај

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Републике Ирске.

Келти су дошли до Ирске око 300. пне. Контролисали су земљу око 1.000 година и оставили културу и језик који је преживео до сад, посебно у Галвеју, Корку, Керију и Вотерфорду. Римљани, који су освојили Британију, никад нису стигли до Ирске. Ирска је примила хришћанство између трећег и петог века, као једина земља која га је примила као веру на мирољубив начин.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Републике Ирске.
Мапа Ирске
Мапа Ирске

Острво Ирска се простире на 84.421 km² од којих пет шестина припада Републици Ирској, а остатак чини Северну Ирску. На западу се налази Атлантски океан, на североистоку Северни канал. На истоку се налази Ирско море које се на југозападу спаја са океаном преко Канала Светог Џорџа и Келтског мора. Западна обала Ирске се махом састоји од стена, брда и ниских планина (највиша тачка је Караунтухил (Carrauntoohill) на 1.041 m).

Локална умерена клима је нешто измењена услед Североатлантске струје. Лета су ретко веома врућа, али се температура зими не спушта често испод нуле. Падавине су врло честе, са чак до 275 кишних дана годишње у неким деловима земље. Главни градови су престоница, Даблин на источној обали, Корк на јужној, Галвеј и Лимерик на западној обали, и Вотерфорд на јужној обали (види Градови у Ирској).

[уреди] Проблем Северне Ирске односно Шест округа

Северна Ирска, или Шест округа, како се ова територија зове на остатку острва, будући да се састоји од шест, од укупно девет, округа покрајине Алстер, настала је одлуком Лондона о подели Ирске 1921. године. Ова се подела не прихвата у Републици Ирској и Шест округа:

сматрају се делом Ирске, мада под британском окупацијом. Окрузи Каван, Монахан и Донигал, уз већ поменуте, творе покрајину Алстер. Уз Алстер, остале покрајине ирског острва су:

Укупно на острву има 32 округа.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Републике Ирске.

Ирска економија пре 1980. године била је "традиционално" устројена и не нарочито успешна. Тада је Ирска знатно заостајала за Уједињеним Краљевством и осталом Западном Европом. У тадашњој ирској економији пољопривреда је имала важнију улогу. Од 1980. године долази до великих промена.

Данас је Ирска други светски највећи извозник рачунарских програма. Готово трећина свих персоналних рачунала проданих у Европи произведена је у Ирској, и то већином у америчким фабрикама.

Успоређујући ниво развености Ирске и Уједињеног Краљевства, можемо закључити да је Ирска, као традиционално неразвијена, успела у 20-ак година достигнути Уједињено Краљевство. На пример, Ирска је 1977. године имала 65 % народног бруто дохотка по становнику Уједињеног Краљевства, а 2000. године тај број је износио чак 93 %. Један други показатељ наводи да је куповна моћ Ираца више него Швеђана, Немаца, Француза, Британаца или Италијана.

[уреди] Клима

Клима Ирске је атлантска, с много влаге, великом облачности и мало сунчаних дана,нарочито у западним деловима, који су под непосредним утицајем сталних и снажних западних ветрова. Због тога тај део земље има већу количину годишњих падавина (око 1500 mm) од источног (750 mm). Највише падавина има југозападни планински део – око 2500 мм. Због сталне влаге, и зато јер нема суша ливаде су стално зелене, па је по томе Ирска и добила име зелено острво.

[уреди] Култура

[уреди] Забава

  • Корси (The Corrs), фолк-рок музичка група

[уреди] Види још