Република Ирска
Координате: 51°-55° СГ Ш, 6°-11° ЗГД
| Химна Amhrán na bhFiann |
|
.svg) |
|
| Главни град | Даблин |
| Службени језик | ирски и енглески |
| Председник: | Мајкл Д. Хигинс |
| Премијер: | Енда Кени |
| Независност: | Од Велике Британије 6. децембар 1921. |
| Површина | |
| - Укупно | 70.273 km² (117) |
| - Вода (%) | 2 |
| Становништво | |
| - 2011. | 4.581.269 (122) |
| - Густина | 63,4/km² |
| Валута | Евро¹ (100 центи) |
| Временска зона | UTC +0 до +1 |
| Интернет домен | .ie |
| Позивни број | +353 |
| ¹ - до 2002. Ирска фунта | |
Ирска (ирски: Éire)[1] је званичан назив суверене државе која покрива приближно пет шестина острва Ирске, на обали северозападне Европе. Република је формирана 1949. Службено име државе је Ирска (ирски: Éire), и ово је како међународне организације и појединци називају ову земљу. Ирска је чланица Европске уније, има развијену економију, и броји мало преко четири милиона становника. Преостала шестина острва је позната као Северна Ирска, и део је Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.
Садржај |
Историја [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Историја Републике Ирске |
Келти су дошли до Ирске око 300. п. н. е. Контролисали су земљу око 1.000 година и оставили културу и језик који је преживео до сад, посебно у Голвеју, Корку, Керију и Вотерфорду. Римљани, који су освојили Британију, никад нису стигли до Ирске. Ирска је примила хришћанство између трећег и петог века, као једина земља која га је примила као веру на мирољубив начин.
Географија [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Географија Републике Ирске |
Острво Ирска се простире на 84.421 km² од којих пет шестина припада Републици Ирској, а остатак чини Северну Ирску. На западу се налази Атлантски океан, на североистоку Северни канал. На истоку се налази Ирско море које се на југозападу спаја са океаном преко Канала светог Ђорђа и Келтског мора. Западна обала Ирске се махом састоји од стена, брда и ниских планина (највиша тачка је Карунтухил (Carrauntoohill) на 1.041 m).
Локална умерена клима је нешто измењена услед Северноатлантске струје. Лета су ретко веома врућа, али се температура зими не спушта често испод нуле. Падавине су врло честе, са чак до 275 кишних дана годишње у неким деловима земље. Главни градови су престоница, Даблин на источној обали, Корк на јужној, Голвеј и Лимерик на западној обали, и Вотерфорд на јужној обали (види Градови у Ирској).
Национални паркови [уреди]
У Ирској постоји шест националних паркова:
| Име | Основан | Величина (km²) | Слика |
|---|---|---|---|
| Национални парк Баликрој | 1998. | 117,79 |  |
| Национални парк Бурен | 1998. | 110 |  |
| Национални парк Гленвех | 1984. | 110 |  |
| Национални парк Киларни | 1932. | 102,89 |  |
| Национални парк Конемара | 1980. | 30 |  |
| Национални парк Виклоу | 1991. | 205 |  |
Проблем Северне Ирске односно Шест округа [уреди]
Северна Ирска, или Шест округа, како се ова територија зове на остатку острва, будући да се састоји од шест, од укупно девет, округа покрајине Алстер, настала је након преговора одржаних у Лондону о подели Ирске 1921. године. Ова контроверзна одлука о подели острва и стварању јужне Слободне Државe Ирске и Северне Ирске довела је до грађанског рата на јужном, католичком делу острва, док је претежно протестантски север био сагласан са новом поделом јер је остао у саставу Уједињеног Краљевства. Углавном су католици остали незадовољни поделом острва, тако да се неки сегменти друштва нису одрекли политичке и оружане борбе за поново уједињење острва у јединствену државу која би обухватала и све северне области (грофовије):
сматрају се делом Ирске, мада под британском окупацијом. Окрузи Каван, Монахан и Данегал, уз већ поменуте, творе покрајину Алстер. Уз Алстер, остале покрајине ирског острва су:
Укупно на острву има 32 округа.
Становништво [уреди]
Највећи градови [уреди]
 Даблин  Корк |
Поредак | Град | Провинција | Популација |  Лимерик  Голвеј |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Даблин | Ленстер | 1.045.769 | ||
| 2 | Корк | Манстер | 190.384 | ||
| 3 | Лимерик | Манстер | 90.757 | ||
| 4 | Голвеј | Конот | 72.729 | ||
| 5 | Вотерфорд | Манстер | 49.213 | ||
| 6 | Дрогеда | Ленстер | 35.090 | ||
| 7 | Дандалк | Ленстер | 35.085 | ||
| 8 | Свордс | Ленстер | 33.998 | ||
| 9 | Бреј | Ленстер | 31.901 | ||
| 10 | Наван | Ленстер | 24.851 | ||
| Попис 2006. |
Привреда [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Привреда Републике Ирске |
Ирска економија пре 1980. године била је „традиционално“ устројена и не нарочито успешна. Тада је Ирска знатно заостајала за Уједињеним Краљевством и осталом Западном Европом. У тадашњој ирској економији пољопривреда је имала важнију улогу. Од 1980. године долази до великих промена.
Данас је Ирска други светски највећи извозник рачунарских програма. Готово трећина свих персоналних рачунала проданих у Европи произведена је у Ирској, и то већином у америчким фабрикама.
Упоређујући ниво развијености Ирске и Уједињеног Краљевства, види се да је Ирска, као традиционално неразвијена, успела за 20-ак година да достигне Уједињено Краљевство. На пример, Ирска је 1977. године имала 65 % народног бруто дохотка по становнику Уједињеног Краљевства, а 2000. године тај број је износио чак 93 %. Један други показатељ наводи да је куповна моћ Ираца виша него код Швеђана, Немаца, Француза, Британаца или Италијана.
Клима [уреди]
Клима Ирске је атлантска, с много влаге, великом облачности и мало сунчаних дана, нарочито у западним деловима, који су под непосредним утицајем сталних и снажних западних ветрова. Због тога тај део земље има већу количину годишњих падавина (око 1500 mm) од источног (750 mm). Највише падавина има југозападни планински део – око 2500 mm. Због сталне влаге, и зато јер нема суша ливаде су стално зелене, па је по томе Ирска и добила име зелено острво.
Култура [уреди]
Забава [уреди]
- Корси (The Corrs), фолк-рок музичка група
Референце [уреди]
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
.svg){kind=small}
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||||
