Република Кина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Кина
中華民國
Zhōnghuá Mínguó
Застава Републике Кине Грб Републике Кине
Застава Грб
крилатица: нема
Химна
Химна Републике Кине
Положај Републике Кине
Главни град Тајпеј
Службени језик кинески (мандарински)
Председник: Ма Јингђу
Премијер: Ђанг Јихуа
Независност: Проглашење Републике Кине
10. октобар 1911.
Премештање Републике на Тајван
7. децембар 1949.
Површина  
 — укупно 35.980 km² (137)
 — вода (%) 2,8
Становништво  
 — 2014. 23.382.948 ¹[1] (52)
 — густина 644/km² 
Валута Нови тајвански долар
Временска зона UTC +8
Интернет домен .tw
Позивни број +886
¹ Република Кина се у попису третира као посебна територија - Тајван

Република Кина (кин. 中華民國, Zhōnghuá Mínguó) је фактички независна држава у источној Азији коју као такву признаје двадесетак држава. Народна Република Кина сматра Републику Кину својом територијом.

Географија[уреди]

Република Кина се од 1949. простире на територији од 36.179 км². Њен главни део чини острво Тајван са површином од 35.801 км². Највећа дужина острва је 394 километара, док је највећа ширина 144 км. Ово пацифичко острво на западу од континенталне Кине раздваја Тајвански пролаз. На југу Лузонски пролаз одваја Тајван од Филипина. На североистоку је јапански архипелаг Рјукју. Источнокинеско море запљускује северне обале Тајвана и одваја га од Јапана и Јужне Кореје.

Поред Тајвана, Републици Кини припадају Пескадори, острва Матсу и острво Квемој у Тајванском пролазу.

Тајван погађају сличне елементарне непогоде карактеристичне за Јапан: земљотреси и тајфуни. Због тога се у градњи зграда и инфраструктуре примењују посебни стандарди.

Становништво[уреди]

Становништво Републике Кине (на територији коју контролише) је јула 2006. бројало 23.036.087[2]. По густини становништва од 640 становника по километру квадратном Република Кина је дванаеста у свету. Хан Кинези чине 98% становништва, док су преостали становници домороци Аустронежани.

Религије[уреди]

На Тајвану се 18.718.600 људи изјашњавају као верници (податак из 2005). Највеће религијске заједнице су: будисти (8.086.000 или 35,1%), таоисти (7.600.000 или 33%), икуан тао (810.000 или 3,5%), протестанти (605.000 или 2,6%) и римокатолици (298.000 или 1,3%).

Језик[уреди]

Званични државни језик је Стандардни мандарински кинески језик, иако већина становништва говори тајвански дијалекат (варијанта говора провинције Фуђиен, односно хокиен дијалект), а многи говоре и хака кинески.[3] Домородачки језици (Језици Формозе) су на путу изумирања, јер их власти не подржавају. Тајванци користе традиционални кинески систем писања.

Историја[уреди]

Историја Кине
Историја Кине
ДРЕВНА
3 суверена и 5 царева
Неолитичка Кина Прије 2100. пне.
Династија Сја 2100–1600. пне.
Династија Шанг 1600–1046 пне.
Династија Џоу 1122–256 пне.
  Династија Западни Џоу
  Династија Источни Џоу
    Период пролећа и јесени
    Период зараћених држава
ИМПЕРИЈСКО
Династија Ћин 221. пне.–206. пне.
Династија Хан 206 пне.–220 не.
  Династија Западни Хан
  Династија Сјин
  Династија Источни Хан
Период трију држава 220–280
  Веј, Шу & Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин 16 држава 304–439
  Источни Ђин
Јужне и Сјеверне династије 420–589
Династија Суи 581–618
Династија Танг 618–907
  ( Династија Северни Џоу 690–705 )
5 династија и
10 краљевстава

907–960
Династија Лијао
907–1125
Династија Сонг
960–1279
  Династија Северни Сунг З. Сја
  Династија Јужни Сунг Ђин 1115–1234
Династија Јуен 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
Савремена
Република Кина 1912—1949
Народна Република
Кина

1949–
Република
Кина
1949–
Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

Република Кина је настала 1912. Обухватала је Кину и Монголију. У току Другог светског рата велики део Кине окупирао је Јапан. После јапанског пораза у Кини је избио грађански рат у коме је Република Кина изгубила суверенитет над континенталном Кином у корист новоосноване НР Кине. Од тада, Република Кина има суверенитет над острвом Тајван и над неколико околних острва. Од краја деведесетих година двадесетог века, Република Кина се често спомиње под називом Тајван, док се од краја 1970-их назив Кина употребљавао за Народну Републику Кину. Због политичких притисака НР Кине, за Републику Кину се у међународним организацијама понекад користи назив Кинески Тајпеј.

Република Кина је била један од оснивача Уједињених нација[4] и једна од 5 сталних чланица Савета безбедности, док то место није 1971. заузела НР Кина одлуком Генералне скупштине УН.

Република Кина и даље сматра да је једина легитимна влада целе Кине, иако у стварности не покушава да оствари своје тврдње о суверенитету.[5]

Политика[уреди]

Органи власти Републике Кине делују на основама Устава Републике Кине и њена „Три народна принципа“: „Република Кина је демократска народна република, којом влада народ и за народ“.[6] Власт је подељена на пет административних делова (јуана): испитни (кадровски), контролни (надзорни), извршни, судски и законодавни јуан. Главне политичке снаге у Републици Кини су Плава коалиција и Зелена коалиција.

На челу државе је председник Републике Кине, који се бира на четворогодишњи мандат на демократским изборима, када се са њим бира и потпредседник. Председник поставља чланове извршног јуана, председника владе и кабинет министара.[6] Председник Републике нема право вета у питањима које изгласа законодавни јуан.

Међународно признање[уреди]

Следеће 23 државе имају дипломатске односе са Републиком Кином:

Република Македонија је 1999. године признала Републику Кину (Тајван), али је одласком са власти Васила Тупурковског председник Трајковски у 2000. години повукао признање[7][8].

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ „Taiwan“. CIA - The World Factbook. 9. 4. 2009. Приступљено 22. 4. 2009.. 
  3. ^ Lee, Lynn F.. „Languages in Taiwan Today“. Government Information Office, Republic of China Приступљено 7. 5. 2009.. 
  4. ^ „Growth in United Nations membership, 1945-present“. 
  5. ^ „Ma refers to China as ROC territory in magazine interview“. Taipei Times. 8. 10. 2008.. 
  6. ^ а б „The Republic of China Yearbook 2008 / CHAPTER 4 Government“. Government Information Office, Republic of China (Taiwan). 2008 Приступљено 28. 5. 2009.. 
  7. ^ УНПРЕДЕП одлази, али НАТо је ту, АИМ, 26. фебруар 1999.
  8. ^ Јавност у Македонији с одобравањем је примила последњи потез председника Трајковског, а аналитичари сматрају да је то било за очекивати откако је Демократска алтернатива, патрон Тајвана, отишла у опозицију, АИМ, 11. децембар 2000.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :