Ресан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ресан
мк. Ресен

Главна улица („Чаршија“) у Ресну
Главна улица („Чаршија“) у Ресну

Грб
Основни подаци
Држава Застава Републике Македоније Македонија
Општина Ресан
Становништво
Становништво (2002) 8.748
Положај
Координате 41°05′20″N 21°00′44″E / 41.08889996979173, 21.01220001395393
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 883 m
Ресан на мапи Републике Македоније
{{{alt}}}
Ресан
Ресан на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 7310
Позивни број (+389) 034
Регистарска ознака RE


Координате: 41° 05′ 20" СГШ, 21° 00′ 44" ИГД

Ресан (мк. Ресен) је град у Републици Македонији, у јужном делу државе. Ресан је седиште истоимене општине Ресан.

Природне одлике[уреди]

Град Ресен се налази на у јужном делу Републике Македоније. Град је на је 205 km југоисточно од Скопља, главног града државе.

Рељеф: Ресен се налази у области Горња Преспа. Насеље се сместило у врху поља, које се на југу завршава Преспанским језером. Западно о града се изидже планина Галичица, а источно планина Бигла. Приближна надморска висина насеља је 880 метара.

Клима: У Ресну влада планинска клима због знатне надморске висине.

Воде: Кроз сам Ресен протиче речица Доњи Вир, која се југоисточно од града улива у Вардар.

Историја[уреди]

Подручје Ресна је било насељено још од праисторије. Први спомен насеља под данашњим именом везује се за 15. век.

Током 19. века Ресан је био невелико трговиште области Преспа, насељено различитим живљем (Словени, Цинцари, Турци, Албанци, Грци).

Управитељ Ресна, Ахмед Нијази Бег, је био покретач Младотурске револуције 1908. године.

1912. године Ресан се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Ресен је према последњем попису из 2002. године имао 8.748 становника.

Национални састав по попису из 2002. године био је:[1]

Попис 2002.
Македонци
  
6,431 73,51%
Турци
  
1,369 15,64%
Албанци
  
325 3,71%
Роми
  
169 1,93%
Срби
  
58 0,66%
Власи
  
18 0,20%
остали
  
378 4,32%
укупно: 8,748

Претежна вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]