Ресник (Раковица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Ресник (вишезначна одредница).
Ресник
Пошаљи фотографију
Град Београд
Општина Раковица
Становништво око 20.000
Ресник на мапи Београда
{{{alt}}}
Ресник
Ресник на мапи Београда


Координате: 44° 42′ 47" СГШ, 20° 26′ 56" ИГД

Ресник је насеље у београдској општини Раковица, које се већим делом налази на брду (тзв. Ресник Брдо) које је део Авалског планинског масива.

Име[уреди]

Име је добио по истоименој биљци ресник (лат: eupatorium cannabinum, у народу позната као конопљуша, конопљика, расходник и сл.) коју наш народ користи због њених лековитих својстава[1]. Из тог разлога, Ресника има пуно на јужнословенским просторима, а неки од њих се налазе код: Загреба, Сарајева, Сплита, итд. У Србији постоји још неколико насељених места под именом Ресник и то:

Историја[уреди]

Ресник на слици Надежде Петровић из 1904.

Ресник је некада било село удаљено од Београда, које је временом прерасло у београдско насеље. Постоји прича да су на месту данашњег Паригуза у Првом српском устанку Срби направили заседу Турцима, сасувши им прилично сачме у стражњице, па отуда и такво име за овај предео.[2] У Првом светском рату, када су Аустријанци напали Србију у јулу 1914. године, полазна станица из Београда за унутрашњост тада је постао Ресник, јер су преко реке Саве непријатељи ватром засипали возове који су полазили са главне београдске станице.[3] У Другом светском рату је Ресник ослобођен неколико дана пре Београда, 13. октобра 1944. године. Споменик палим борцима народно-ослободилачког рата и жртвама фашистичког терора налази се у улици 13. октобра у старом центру Ресника, испред зграде месне заједнице. 1970-их година Ресник је био познат по дискотекама Бис и Цветни брег (данас главна локација Рето Центра Србије- лечење болести зависности ),koje су у то време биле веома популарне у Београду и шире.

Географија[уреди]

Обданиште за време изградње 2002.

Ресник је данас уједно најјужнија урбана тачка Београда и најсеверније рурално насеље Шумадије. Ресник данас обухвата следећа насеља: Сунчани брег, Јелезовац, Стражевица, Мандрине, Хладна вода, Пашинац, Арапчина, Патимајдан, стари Ресник и ново урбано насеље Авала град изграђено почетком 1990-их. У старом Реснику се налази Ромско насеље, у којем постоје проблеми са канализацијом и одношењем смећа.[4] Насеља која окружују Ресник су Кијево, Кнежевац, Раковица, Миљаковац 3, Јајинци, Пиносава и Рушањ.

Ресник је познат и по језеру неуобичајеног имена Паригуз. Прича се да је пре језера ту било блато које је лечило шуљеве. Због многобројних поплава на месту блата крајем 1980-их је направљено вештачко језеро да би се зауставиле поплаве. Данас је ресничко језеро Паригуз оаза за риболовце и за све љубитеље природе. Иза насеља, ка Авали, налазе се њиве, ливаде и извори пијаће воде. Кроз Ресник пролази и Топчидерска река, која је прилично загађена. Највиша географска тачка у Реснику је тзв. брдашце које се налази у Подавалској улици, у близини станице Ресник брдо, на отприлике 200 m надморске висине.

На широј територији Ресника постоји само једна основна школа, Коста Абрашевић, позната по томе што јој је септембра 2003. године ветар срушио скоро читав кров.[5] Ресник нема ни једне средње школе нити факултета. Почетком 2000-их изграђено је обданиште у насељу Авала град, поред Дома здравља. У близини Ресника се налази манастир Раковица подигнут у 14. веку у стилу моравске школе.

У Реснику постоји велики број самосталних трговинских и занатских радњи, којих је највећа концентрација у тржном центру, на брду и на окретници аутобуса. Најпознатије компаније су ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД ЛАВИРИНТ КОМПАНИ, МАК ТРАДЕ ДОО, ЕЛЕКТРОФЛЕШ ДОО, МИШКОМЕРЦ ДОО, ЛЕКОН ДОО, СТ ГЕОРГЕ ДОО, ЧАУШ КОМЕРЦ ДОО, ГАСОП ДОО, БЕОРОЛ ДОО... У насељу постоје две месне заједнице: МЗ Ресник која се налази у старом центру, и МЗ Авала Град која се налази у новом центру Ресника. Читаво насеље Ресник административно припада општини Раковица, али последњих година постоји иницијатива да се оснује општина Авалски венац, која би обухватала подавалска насеља Рипањ, Бели поток, Пиносава, Зуце, Врчин и евентуално Ресник. Међутим, грађани Ресника су веома задовољни својим статусом градског насеља, тако да ова иницијатива не наилази на добар одзив код њих.[6]

Саобраћај[уреди]

Ресник се налази на саобраћајници Кружни пут, а кроз њега пролази Беовоз, железничка пруга Београд-Ниш, пруга Београд-Пожаревац, и пруга Београд-Бар, ту је железничка станица Ресник. Недавно је асфалтним путем Ресник повезан са оближњом Пиносавом, као и са селом Рушањ, тј са ибарском магистралом, тако да из Ресника до ауто-пута Ниш-Загреб, авалског пута према Крагујевцу, и ибарске магистрале стиже се за 5 минута вожње. Такође, обилазница око Београда пролази кроз Ресник, а до Теразија има 15 km, тј 25 минута вожње. Из Ресника полазе аутобуси градског саобраћаја 47 (Ресник-Славија), 503 (Ресник-Трошарина), 504 (Ресник-Миљаковац 3) и ноћна линија 47 (Ресник-Трг републике). Постоје и планови о изградњи саобраћајнице између Ресника и Бањице, како би се скратио пут, као и о прудужетку градске линије 37 до Ресника.[7] Постоји и предлог за изградњу бициклистичке стазе Раковица-Ресник-Авала, која би ишла обалом Топчидерке и пролазила преко Паригуза.

Становништво[уреди]

Ресник

Један део староседелачког становништва Ресника, нарочито оног које живи у кругу од Подавалске Улице, Палих бораца, 13. октобра, Славка Миљковића, према предању, Краљ Милан је населио крајем 19. века из новоосвојених јужних крајева, одузетих од Бугарске у српко-бугарском рату 1885[тражи се извор од 09. 2009.]. Прича се да су први досељеници Ресника били Ћалићи или данашњи Петровићи, тачније Петар Петровић Ћала са своја два сина Иваном и Јованом. Кућу су саградили на месту данашњег дома здравља. Данашњи „ресничани“ су препознатљиви по презименима, као што су: Митровић, Шаргић, Недељковић, Лазаревић, Пауновић, Николић, Радојичић, Тацић, Ђорђевић, Вићентијевић, Ранковић, Петровић, Маринковић, Марјановић, Јеремић, Живојиновић, Матић, Гајић, Јанковић, Стојановић, Игњатовић, Миленковић, Танасијевић, Ђурђевић, Миловановић, Митић, Радовановић, Милојевић, Васиљевић, Мартић, Бобичић, Јовановић, Животић...

1970-их година почиње да се гради прво урбано насеље, које је саграђено до краја 1975. године. Тада се у Ресник досељава око 10.000 људи, из свих крајева тадашње Југославије. Међу њима су углавном Срби, Македонци и Роми. Становници су углавном радили у Раковици која је тада имала развијену моторну индустрију. Многи од станова су дељени људима који су радили у ДМБ-у и ИМР-у. Данас се ове блокове зграда Ресниничани називају Старе зграде. Почетком 1990-их изграђено је урбано насеље Авала град у које се доселио талас градског становништва, већином из Београда. Између “дођоша” (односно врцана) и “џуџа” (односно Бугараша), како су једни друге погрдно звали, је у почетку постојало мноштво културолошких разлика, које се временом све мање осећају, убрзаном урбанизацијом свих крајева града.

У првој половини 1990-их у Ресник стижу многе избеглице са ратом захваћених подручја, углавном из Босне и Хрватске. Досељеници из Далмације су у Ресник, као и у многе друге крајеве града, донели обичај играња балоте или боћања. Последњи талас досељеника крајем 1990-их чини избегло и присилно расељено становништво из косовско-метохијских крајева. У Реснику живи неколико хиљада избеглих и расељених лица. Многе породице још увек живе у радничким баракама, у којима по неколико стотина особа користи један мокри чвор. Једва 10% одраслих особа које живе у колективним центрима има стално запослење.[8] Избеглички кампови не испуњавају ни основне услове за живот, а неки од њих нису ни признати од стране државе.[4]

Број становника[уреди]

Ресник је, према попису из 1921. године, имао 1.475 становника. 1971. године, тада већ предграђе Ресник имало је 7.553. житеља. Деценију касније, 1981. године Ресник је као месна заједница имао скоро двоструко више становника, односно 14.122. 2002. године тај број се попео на 16.304. Треба имати у виду да у овај број не улазе многе избеглице, Роми, печалбари и други који живе без уредно пријављеног боравка у Реснику. У овај број не улазе ни становници околних насеља које Ресник данас обухвата, тако да је реалан број становника знатно виши.

Спорт и култура[уреди]

У доњем Реснику се налази стадион ФК Ресник-а, који постоји још од 1930-их година. Навијачи ФК Ресника се називају Олоши. Старија група навијача, која је сада мање активна се назива кошмари. Улични фудбал се игра на више локација, међу којима су земљани терен код старих зграда, и „кавез“ и „теренче“ (односно паркинг) поред брдашцета. У Авала граду, на терену иза обданишта се редовно одржавају игре боћања, а повремено (једном у неколико месеци) се одржавају и турнири којима присуствује и преко 100 људи. У Реснику се такође одржавају и турнири из стоног тениса.

У старом центру Ресника налази се културно-уметничко друштво Младост-Авала, које изводи традиционалне песме и игре са ових простора. Некада је ту постојао и биоскоп, који већ дуги низ година није у функцији.

Референце[уреди]

  1. ^ „Како су делови Београда добили име?“ на сајту http://mojugao.com ((sr))
  2. ^ Umesto otrova plivali rakovi | Aktuelno | Novosti.rs, Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ Света Милутиновић, Из „Београдских општинских новина“, 1934.
  4. ^ а б www.glas-javnosti.co.yu, Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ^ Курир, Олуја однела кров школе (2. септембар 2003.)
  6. ^ (на Serbian)Политика: 27, 20. 10. 2007.  и (на Serbian)Вечерње новости: 17, 23. 10. 2007. 
  7. ^ www.glas-javnosti.co.yu, Приступљено 24. 4. 2013.
  8. ^ http://www.bankahrane.org/index_files/Page440.htm

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ресник (Раковица)