Речна флотила

Из Википедије, слободне енциклопедије
Амблем РФВС-а

Речна флотила је специфична јединица копнене војске Војске Србије са задацима оспособљавања и увежбавања команде, потчињених јединица и припадника флотиле за извршавање наменских задатака; изградње и одржавања оперативних способности за извршавање задатака из све три мисије Војске Србије и контроле унутрашњих пловних путева и обезбеђење маневра јединицама КоВ.

Јединица се састоји од команде Речне флотиле, командне чете, логистичке чете, два речна одреда и два понтонирска батаљона. У саставу речних одреда налазе се: брод посебне намене БПН-30 „Козара“, речни миноловци РМЛ типа 331 „Нештин“ , десантно-јуришни чамци , патролни чамци, чамци моторни патролни, речна станица за размагнетисање "Шабац" као и ронилачка чета. Команда Речне флотиле је са седиштем у Новом Саду, као и већина јединице, део јединице базиран је у Београду, а део у Шапцу.

Краљевина Југославија[уреди]

Југословенска краљевска морнарица у својој организацији имала је Речну флотилу састављену од командног брода „Цер“ у Новом Саду, групе од два монитора у Дубовцу, четири минерско-баражне групе у Бездану, Сенти, Сремским Карловцима и Смедереву и Команде сектора Ђердап у Текији. Галавни бродови Речне флотиле су била четири речна монитора. Они су коришћени да патролирају Дунавом, Дравом и Савом у северним деловима Југославије ка граници са Мађарском. Ови монитори, „Драва“, „Сава“, „Морава“ и „Вардар“ су наслеђени од аустроугарске морнарице после Првог светског рата. Монитори су били наоружани са два топа 120 мм, два или три топа 66 мм, минобацачима 120 мм, ПА топовима 40 мм и митраљезима. Речна флотила је имала и два речна патролна чамца саграђена 1929. године - „Граничар“ и „Стражар“, као и три речна тегљача.

На почетку Априлског рата речни монитори су спровели офанзивну операцију гранатирања аеродрома у Мохачу у Мађарској 6. априла и поново два дана касније, али су морали да почну повлачење ка Новом Саду 11. априла, након више напад немачких обрушавајућих бомбардера. Рано ујутро 12. априла, ескадриле немачких Јункерс Ју-87 обрушавајућих бомбардера напале су југословенски монитор "Драва" на Дунаву. Неколико бомби је погодило „Драву“, али оне нису успеле да пробију оклопљену палубу, дебљине 300 мм. Једна бомба је случајно улетела кроз димњак брода усмртивши 54 од 67 чланова посаде. Током напада посада монитора је оборила 3 бомбардера. Преостали монитори су потопљене од стране њихових посада 12. априла кад су немачке и мађарске снаге окупирале базе и речне системе на којима су деловали [1].

Југословенски партизани[уреди]

Дана 11. септембра 1944, у Нештину, по наредби Главног штаба НОВ и ПОЈ у Војводини, формирана је Поморска компанија , прва званична поморска јединица за борбе на Дунаву и Сави, која је ступила у састав 11. војвођанске бригаде НОВ. Трупа је направљен у посади брода „Загреб“ и сигнал корпуса трупа Генералштаба Војводине и војници из различитих јединица, који су раније служили у морнарици. Њен први командант био је Кара Димитријевић из Лединаца, заменик команданта био је Драгутин Искра, политички комесар Светозар Миловановић, заменик политичког комесара Раде Продановић.

Брод „Загреб“ је био путнички брод преуређен за уклањање мина располагању у субватер. Екипа „Загреб“ је дошао на 'партизане' после су заробили немачки део екипе. Акција је предводио заменик команданта „Загреб“ Драгутин Искра. Екипа донео све лаког и брод противавионску топовске 20мм са њима. Чета је имала 70 до 80 војника и имала је обавезу да нападне непријатеља речни саобраћај и да превоз на Дунаву. Је заснован на 3 места на Фрушкој гори: на Тестеру, поред Нештина и Крчедину.

Дана 20. новембра 1944, тегет база је формирана у Новом Саду, и то је био део трупа базе. После мало више од два месеца постојања, трупа је тешко оштећење 5. и светло штету на 43 непријатељских бродова и убијен или рањен велики број непријатељских војника. Истовремено, превезла је 220.000 војника преко Дунава, око 2.000 топова и 3.000 камиона и више хиљада различитих материјала.

У марту 1945. године команда речних јединица имала флотила чамаца оружаних од 7 патролних чамаца, 9 моторне чамце и 7 јуришних чамаца, које се налазе у поморским базама. До средине априла, је ојачана са још 5 бродова и командни брод „Цер“. Од бродова и чамаца из базе у Сремској Митровици је формирана Сава флотилу 20. марта 1945, и са бродова и чамаца из Новог Сада 14. априла на бази је формирана дунавске флотиле.

Након Другог светског рата[уреди]

У периоду од 1944. до 1965. године, Речна флотила је организована у неколико одреда речних бродова, речних оклопних јуришних бродова, речних помоћних бродова и минополагача ескадриле као део Југословенске ратне морнарице (ЈРМ).

Од 1960. године Речна флотила је искључена из Морнарице и потчињена команди 1. Армије, али је касније после реорганизације поново постала део Ратне морнарице. Период од 1965. до 1984. године био је карактеристичан по техничкој модернизацији и усавршавањима тактике употребе РФ. Минесвееперс упишите 319 и 307 бродови и 401 јуришних типа су реконструисани, нови минесвееперс тип 331 су изградили, станица за демагнетизација бродова и бродова су наоружани новим оружјем. Последња борбена операција Речне флотиле је била 8. новембра 1991. године током рата у Хрватској, када је миноловац 308 послат на Копачки рит да пресретне чехословачки брод „Шариш“, који је кријумчарио оружје за Хрватску. Миноловац је из заседе од стране хрватских снага Националне гарде, те је ударио и зоља Армбруст мрав-тенковских ракета. 1ст цласс поуздане Официри, Лампрет Кристијан сам Марковић, Стеван је убијено, док је командант Зоран Марковић рањен из снајпера. Иако тешко рањен, успео је да добије Страндед чамац до обале уз помоћ неколико морнара и сачува посаду и брод од потапања. После реорганизације Војске Србије, Речна флотила је организационо подређена Копненој војсци, пошто војска није имала више Ратну морнарицу. Флотила је сада организована као јединица величине бригаде, са два батаљона и две понтонирске чете из 1. бригаде копнене војске су подређени Речне флотиле.

Речна флотила[уреди]

Команда Речне флотиле - Нови Сад Командна чета - Нови Сад Логистичка чета - Нови Сад 1. речни одред - Нови Сад 2. речни одред - Београд 1. понтонирски батаљон - Шабац 2. понтононирски батаљон - Нови Сад


Главни задаци су: рекогносцирање, рушење и све роњење рад у рекама и воде унутар Србије. То укључује Фрогмен. Јединица је формирана 1. јуна 1972. 93. РХ је обучено више од 1500 рониоце за све вода на бази активности, на нивоу који одговара да је од сличних јединица овог типа у свету. Имају стандардне оружје и опрему Дивер, углавном руског порекла, мада неки градом из Немачке, Француске и Шведске.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]