Рејкјавик
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. | |
|
|
| Рејкјавик исл. Reykjavíkurborg |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава | |||
| Основан | 870. | ||
| Становништво | |||
| Становништво | 120.165 | ||
| Агломерација | 201.847 | ||
| Густина становништва | 436,5 ст/km² | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Површина | 274 km² | ||
| Остали подаци | |||
| Градоначелник | Хана Бирна Кристјансдотир | ||
| Веб-страна | rvk.is | ||
Координате: 64° 09′ 00" СГШ, -21° -55′ -60" ИГД Рејкјавик (исл. Reykjavíkurborg) је главни и највећи град Исланда. Овај град је најсевернији главни град на свету. Смештен је на југозападу Исланда у заливу Факсаглоји на Атлантском океану. У граду живи око 113.000 људи (2003).
Садржај |
Историја[уреди]
Град, односно насеље основао је викиншки староседелац Инголфур Арнарсон 874. године. Оснивање града описано је у књизи Landnaama, која се још назива и Књига насељавања. Арнарсон је рекао да се за место насељавања одлучио помоћу традиционале викиншке методе; бацио је пар дрвених делова столице викиншког вође у океан, а када је видео обалу населио је место где је море избацило дрвене делове. Насеље је добило име „Рејкјавик“ што у исландском значи „димни залив“ јер су се у његовој близини налазили термални извори и гејзири. Касније је насеље напредовало захваљујући августинијанском реду и манастиру који је саграђен на оближњем острву 1226. године.
Половином 18. века месни предузетник је хтео да рашири привреду и лаку индустрију. У 18. веку у граду је била изграђена хришћанска катедрала и град се развијао као трговачко и приморско средиште. 1750их неколико мањих подузетника удружило се и основало прерађивачку индустрију вуне. То је представљало економски преокрет у развоју Рејкјавика. Остале важне делатности тог времена: риболов, прерада руде сумпора, пољопривреда и бродоградња. Од 1904. године град је добио звање главног града острва а 1911. године је основан универзитет. Рејкјавик се не спомиње у историјским изворима све до 18. века .
Други светски рат[уреди]
У јутро 10. маја 1940. године, након немачке окупације Данске, четири британска ратна брода допловила су до Рејкјавика и заузела луку. За неколико сати Рејкјавика је окупиран без отпора домаћег становништва. Чак су возачи камиона помогли окупаторима. Исландска влада је примила много захтева од британске владе, али их је стално одбијала. Ипак за време Другог светског рата британски и амерички војници су саградили базу у Рејкјавику. Број војника је био једнак броју домаћег становништва.
Послератно стање и развој[уреди]
У послератним годинама Рејкјавик бележи видљив развој. Становништво се сели из сеоских предела Исланда и долази у Рејкјавик, услед побољшања квалитета живота. Млади људи долазе у Рејкјавик, да живе „Рејкјавишки сан“. 1972. године Рејкјавик је био домаћин светског првенства у шаху између Бобија Фишера и Бориса Спаског. У последње две деценије 20. века Рејкјавик је постао значајан члан глобалне заједнице. 1986. године одржан је рејкјавишки самит између Роналда Регана и Михаила Горбачова.
Географија[уреди]
Рејкјавик се налази на југозападу Исланда. Обално подручје Рејкјавика одликују полуострва, мореузи, увале и острва. Током леденог доба, велики глечер је прекрио поједине делове града. Остали делови града су били под водом. На крају леденог доба, за време топлог периода, неке планине су биле острва. Ниво мора је растао до висине 43 m изнад данашње висине мора. Планине су изгледале као кратери угашених вулкана који су били активни током леденог доба.
Након леденог доба, глечер се повлачи и подручје где се данас налази град добија данашњи географски изглед.
Међутим, то подручје је било изложено земљотресима и ерупцијама вулкана.
Клима[уреди]
| Клима Рејкјавика | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ | Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Годишње |
| Апсолутни максимум, °C | 10 | 10 | 10 | 14 | 19 | 19 | 24 | 19 | 17 | 14 | 10 | 10 | 24 |
| Средњи максимум, °C | 1,9 | 2,8 | 3,2 | 5,7 | 9,4 | 11,7 | 13,3 | 13,0 | 10,1 | 6,8 | 3,4 | 2,2 | 7,0 |
| Средња температура, °C | −1 | 1 | 1 | 3 | 6 | 9 | 11 | 11 | 7 | 4 | 2 | 0 | 4 |
| Средњи минимум, °C | −3 | −2,1 | −2 | 0,4 | 3,6 | 6,7 | 8,3 | 7,9 | 5,0 | 2,2 | −1,3 | −2,8 | 1,9 |
| Апсолутни минимум, °C | −16 | −13 | −13 | −11 | −7 | 0 | 1 | 1 | −4 | −7 | −12 | −14 | −16 |
| Количина падавина, mm | 76 | 72 | 82 | 58 | 44 | 50 | 52 | 62 | 67 | 86 | 73 | 79 | 800 |
| Извор: worldweather.org, weatherbase.com | |||||||||||||
Познате личности[уреди]
Фудбалски клуб[уреди]
Спољашње везе[уреди]
|
||||||||
|
|||||||||||||||||