Рејмунд VII Тулушки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рејмунд VII Тулушки

Рејмунд VII Тулушки (јул 1197 - 27. септембар 1249) је био гроф Тулуза, војвода Нарбоне и маркиз Провансе од 1222. године до своје смрти. Син је Рејмунда VI Тулушког.

Биографија[уреди]

Рејмунд је један од најзначајнијих учесника Катарског крсташког рата. Током маја 1216. кренуо је из Марсеја да нападне Бокер који је освојен 24. августа. Борио се против Симона од Монфора како би повратио територије које су његовом оцу одузете Четвртим латеранским сабором.

Године 1222. наследио је свога оца Рејмунда VI. Исте године је Рејмунд, заједно са новим грофом Фоа, Роџером-Бернардом II Великим опсео Каркасон. Дана 14. септембра 1224. године крсташи су се предали и рат је приведен крају. Сви барони на југу Француске потписали су мир са црквом. Међутим, концилом у Буржу 1225. године одлучено је да се рат настави. За вођу је изабран француски краљ Луј VIII. Након низа мањих битака закључен је мир између Луја и Рејмунда.

За потписивање Париског мира заслужна је Лујева мајка Бланка од Кастиље. Рејмонд је признао пораз и пристао да се његова ћерка Џоан уда за Лујевог брата Алфонса. То би значило да ће Алфонс постати владар Тулуза након Рејмондове смрти. Рејмонд је морао да уступи Лују источне провинције своје земље. Споразум је прекинуо и аутономију Окситаније. Рејмонд је морао да се закуне на верност Лују III, обавезао се на борбу против Катара, а утврђења подигнута за време рата порушио. Након смрти Рејмунда Тулушког, Алфонс постаје гроф Тулуза чиме је читав округ анектиран од стране Француске.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Историја крсташких ратова - др Жељко Фајфрић