Реј Ален

Из Википедије, слободне енциклопедије
Реј Ален

Реј Ален
Реј Ален

Личне информације
Датум рођења 20. јул 1975.
Место рођења Мерсед, Калифорнија (САД)
Држављанство Застава Сједињених Америчких Држава САД
Висина 1,96 m
Позиција бек
Драфт 1996 (5. пик у 1. рунди)
Одабрао Минесота Тимбервулвси
Про каријера 1996-
Сениорски клубови
Год. Клуб
1996-2003
2003-2007
2007-2012
2012-
Милвоки Бакси
Сијетл Суперсоникс
Бостон Селтикс
Мајами Хит

Реј Ален (енгл. Ray Allen;20. јул 1975) амерички је професионални кошаркаш. Игра на позицији бека шутера, а тренутно је члан NBA екипе Мајами хит. У својој NBA каријери играо је још за Милвоки баксе, Сијетл Суперсониксе и Бостон Селтиксе. Сматра се једним од најбољих шутера у историји NBA лиге, десет пута је био NBA Ол-Стар и освајач је златне медаље на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године. Ален је имао кратку глумачку каријеру. Заједно је са Дензелом Вошингтоном глумио у филму Добио је игру из 1998. године. Тумачио је талентованог кошаркаша Џизуса Шатлсворта.

Kолеџ[уреди]

Ален је од 1993. до 1996. похађао универзитет Конектикат. На последњој години универзитета, Ален је изабран у Ол-Американ први тим и освојио је награду за играча године у Биг Ист конференцији. Ален је универзитет завршио са 1,992 поена као трећи најбољи стрелац Хаскиса свих времена. 2001. изабран је почасним капитеном од 25 чланова "Конектикат екипе века“. 5. фебруара 2007, Аленов дрес и број пензионисани су на плафону Конектикатове дворене Гампел Павилион, током полувремена кошаркашке утакмице против универзитета Сиракјуза.

NBA каријера[уреди]

Милвоки Бакси[уреди]

Ален је изабран као пети избор NBA драфта 1996. од стране Минесота Тимбервулвса. Недуго након драфта, Ален је заједно са Ендруом Лангом замењен у Милвоки бакса, за права на четврти избор драфта Стефона Марберија. На крају сезоне изабран је у Ол-NBA Руки другу петорку. Најуспешнији период у Баксима имао је током сезоне 2000/01. Тада је на Ол-Стар викенду учествовао и победио у такмичењу у тројкама, изборио Ол-NBA трећу петорку и био члан "Велике тројке" Бакса, заједно са Семом Каселом и Гленом Робинсоном. Те сезоне су Бакси стигли до финала Источне конференције, где су у седам утакмица поражени од Филаделфија Севентисиксерса.

Сијетл Суперсоникси[уреди]

Ален је у Баксима остао до средине сезоне 2002/03, када је заједно са Роналдом Марејом, Кевином Олијем и будућим избором првог круга драфта, замењен у Сијетл Суперсониксе за Герија Пејтона и Дезмонда Мејсона. Након ситних повреда током сезоне 2003/04, Ален је заједно са саиграчем Рашардом Луисом изабран у Ол-NBA другу петорку и предводио је Сониксе до полуфинала Западне конференције. Након сезоне 2004/05, Аллен је потписао петогодишњи уговор вредан 80.000.000 $. Током регуларног дела сезоне 2006/07, Ален је у просеку постизао највиших (у каријери) 26,4 поена, уз 4,5 скокова и 4,1 асистенцију по утакмици. Ален је током боравка у Сијетлу освојио много личних признања. 12. марта 2006. постао је 97 играч који је пробио границу од 15.000 поена у NBA каријери. 17. априла 2008. стигао је на друго место, иза Реџија Милера на NBA лествици свих времена по броју постигнутих тројки. 12. јануара 2007, Ален је постигао рекорд каријере од 54 поена за победу Соникса у продужетку над Јута Џезом 122:114. То је уједно други највећи број поена неког играча Соникса у историји тог клуба. Недуго затим се повредио и пропустио остатак сезоне 2006/07. Након што се опоравио од повреде, Соникси су одлучили кренути у стварање нове екипе, а у то се нису уклапали планови останка Реја Алена и Рашарда Луиса који је тражио максималан уговор.

Бостон Селтикси[уреди]

Ален је у размени играча заједно са избором 2. круга драфта (Глен Дејвис) замењен у Бостон Селтиксе, док су у Сијетл Суперсониксе стигли избор 1. круга драфта (Џеф Грин), Делонте Вест и Воли Сзербијак. У новембру 2007, Ален је у продужетку против Торонто Репторса постигао одлучујућу тројку за побједу Селтикса 98:95. У тој утакмици постигао је 33 поена, и прешао границу од 17.000 поена у каријери.[1] 13. фебруара 2008, Ален је учествовао на NBA Ол-Стар утакмици у екипи Источне конференције као замена за повређеног Керона Батлера. У тој утакмици Ален је постигао 28 поена и заједно са Леброном Џејмсом (27 кошева, девет асистенција и осам скокова) предводио тим Истока до победе 134:128. Ален је у последња три минута и 15 секунди погодио три узастопне тројке, док је Џејмс освојио награду за најкориснијег играча утакмице.

28. март 2008, Ален је проглашен као трећи од 20 највећих играча франшизе Милвоки бакса током 40. годишњице постојања клуба, али није могао присуствовати свечаности због утакмице Селтикса против Њу Орлеанс Хорнетса.

17. јуна 2008., Ален је у последњој шестој утакмици NBA финала против Лос Анђелес Лејкерса, са седам тројки изједначио рекорд по броју погођених тројки у NBA финалу.[2] Уз то је са 22 тројке срушио рекорд Дена Мајерлеа и Дерека Харпера, који су у финалним серијама погодили 17 тројки. 5. фебруара 2009, Ален је поново изабран на NBA Ол-Стар утакмицу као замена за повређеног Џамир Нелсона. То је био Аленов девети наступ на Ол-Стар утакмици и други наступ заједно са саиграчима Кевином Гарнетом и Полом Пирсом.

У првој утакмици првог круга доигравања против Чикаго Булса, Ален је био индиспониран. Утакмицу је завршио са шутем 1 од 11 из игре, а Селтикси су изгубили са два поена разлике. У другој утакмици, Ален је одиграо сјајно. Погодио је две секунде пре краја трицу за победу и изједначење серије, а укупно постигао 30 поена (тројke 6/10). Бостон је на крају у седмој утакмици успео избацити Булсе из доигравања, међутим Селтикси су касније испали у другом кругу од Орландо Меџика. 10. децембра 2009. Ален је, постигавши 18 поена, прешао бројку од 20.000 поена у каријери. 6. јуна 2010, у другој утакмици NBA финала, Ален је постигао 32 поена, од тога чак 8 тројки. Тиме је срушио рекорд Мајкла Џордана по броју постигнутих тројки у једном полувремену утакмице, те рекорд по броју постигнутих тројки у једној утакмици NBA финала. Међутим, само 48 сати касније, Ален је из игре шутирао врло лоших 0/13 чиме је остварио други најлошији шутерски учинак у историји NBA финала и тиме допринео поразу своје екипе резултатом 91:84.

Након што је постао слободан агент Ален је 1. јула 2010. потписао нови двогодишњи уговор са Селтиксима у вредности од 20.000.000 $.[3]

На утакмици против Лејкерса, одиграној 10. фебруара 2011, Ален је постао играч са највише постигнутих тројки у историји NBA лиге, престигавши Реџија Милера. На тој утакмици постигао је 20 поена, али су Селтикси изгубили тај меч резултатом 92:86.[4] У сезони 2010/11. Ален је позван на свој десети Ол-стар меч, заједно са својим саиграчима Ражоном Рондом, Кевином Гарнетом и Полом Пирсом. Такође је учествовао на такмичењу у брзом шутирању тројки, али је изгубио од Џејмса Џонса из Мајамија.[5] На крају сезоне 2011/12. постао је неограничено слободан агент.

Мајами Хит[уреди]

2012. године Ален је одбио двогодишњи уговор Селтикса од 12.000.000 $ и прихватио трогодишњи уговор са Мајами Хитом, у износу од нешто више од 3.000.000 $ по сезони.[6][7]

Референце[уреди]

  1. ^ Allen's last-second 3 caps milestone day as C's nip Raps, Associated Press, November 4, 2007.
  2. ^ „Allen takes care of business“. Boston.com. 18. 6. 2008. Приступљено 29. 3. 2012.. 
  3. ^ „Ray Allen gets 2-year deal to return to Boston Celtics“. ESPN Boston. 8. 7. 2010. Приступљено 29. 12. 2010.. 
  4. ^ Forsberg, Chris (11. 2. 2011.). „Ray Allen hits record-breaking 3-pointer“. ESPN Приступљено 12. 2. 2011.. 
  5. ^ „2011 All-Star Game from Los Angeles- Celtics.com“. 
  6. ^ Michael WallaceESPN.comFollowArchive (1. 1. 2008.). „Ray Allen, Rashard Lewis sign with Miami Heat - ESPN“. Espn.go.com Приступљено 11. 7. 2012.. 
  7. ^ Murphy, Mark. „Ray Allen leaves Boston as a class act“. BostonHerald.com Приступљено 11. 7. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :