Рилски манастир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Рила (вишезначна одредница).


Координате: 42° 8' 0" СГ Ш, 23° 20' 25" ИГД

Рилски манастир*
Светска баштина Унеска

Bulgarien 0905.JPG
Држава Застава Бугарске Бугарска
Врста културна
Критеријум vi
Референца 216
Регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1983  (7. седница)
* Име као на званичној листи светске баштине.
Регију је класификовао УНЕСКО.

Рилски манастир (буг. Рилски манастир) је највећи и најпознатији православни манастир у Бугарској. Налази се на југозападу Бугарске на планини Рила, 117 km јужно од главног града Софије, у дубокој долини Рилске реке, на надморској висини од 1,147 m.

Рилски манастир на мапи Бугарске
{{{alt}}}
Рилски манастир
Рилски манастир на карти Бугарске

Историја[уреди]

Традиционално се верује да је манастир основао пустињак Свети Јован Рилски (Иван Рилски), чије име манастир носи за време владавине бугарског цара Петра I (927968). Иван Рилски је живео у пећини недалеко од места манастира, док су његови ученици, који су дошли у планине да чују његово учење, зидали манастир.

Још од оснивања Рилски манастир су подржавали и поштовали бугарски владари. Скоро сви цареви Другог бугарског царства су давали велике поклоне све до турског освајања, тако да је манастир постао културни и духовни центар бугарске националне свести а свој врхунац је доживео између 12. и 14. века.

22 м висока кула, звана Хрељова кула, коју је за време Српког царства дао саградити Душанов протосевест Хреља.

Рилски манастир је поново подигао на садашњем месту локални велможа Хреља (познат из народних песама као Реља Крилатица или Реља од Пазара) у доба распада средњовековне српске државе која је овом облашћу владала кроз цео 14. век. Најстарије грађевине манастира датирају из тог периода – Хрељина кула (1334-1335) и мала црква до ње (1343). Епископски трон и богато изрезбарена врата манастира такође припадају том времену. Међутим долазак Турака крајем 14. века пратила су бројна харања и уништавања манастира средином 15. века.

Захваљујући прилозима Руске православне цркве, тачније манастиру Русикон са Свете горе, Рилски манастир су поново изградила три брата из области Ћустендила, који су пренели остатке Јована Рилског у манастир.

Комплекс је служио као средиште бугарског језика и културе у време стране владавине. За време бугарског националног препорода (18-19. век), уништила га је ватра 1833. па је поново онбовљен између 1834. и 1862. уз помоћ богатих Бугара из читаве земље. Подизање конака почело је 1816, док је звоник постављен уз Хрељеву кулу 1844. Неофит Рилски основао је школу у манастиру у то време.

Манастирски комплекс је проглашен националним историјским спомеником 1976. а постао је део УНЕСКО-ве Светске баштине 1983. Од 1991. потпуно је под управом Светог синода Бугарске православне цркве.

Комплекс[уреди]

Главна црква Рилског манастира
Унутрашње двориште
Унутрашње двориште зими

Читав комплекс заизима површину од 8,8 km² и правоугаоне је форме, која окружује цантрално унутрашње двориште (3,2 km²), где се налази Хрељова кула и главна црква.

Главна црква[уреди]

Главна црква манастира подигнута је средином 18. века. Њен архитект је Петар Иванович, који је на њој радио од 1834. до 1837. Црква има пет купола, три олтара и две капеле са стране, а најдрагоценија ствар у унутрашњем делу цркве је златом окован иконос, чувен по своме дуборезу, на коме је четири уметника радило пет година. Фреске, завршене 1846. дело су многих мајстора из Банског, Самокова и Разлога, укључујући познату браћу Захарија и Димитра Зографа. У цркви има и мноштво вредних икона, које потичу од 14. до 19. века.

Конак[уреди]

Четвороспратни (не рачунајући приземље) конак има 300 соба, четири капеле, игуманов стан, кухињу (чувену по својим необично великим судовима), библиотеку, у којој се чува 250 манускрипта и 9.000 старих штампаних књига, и ктиторску собу. Спољашњост комплекса, са високим каменим зидовима и малим прозорима, више подсећа на тврђаву него на манастир.

Манастирски музеј[уреди]

Музеј Рилског манастира је посебно чувен по Рафаиловом крсту, дрвеном крсту направљеном од једног комада дрвета (81 х 43 cm). Истесао ка је калуђер Рафаил користећи фине алате за резање и увеличавајуће стакло да би изгравирао 104 религиозна призора и 650 минијатурних фигура. Рад на овом ремек делу трајао је најмање 12 година пре него што је завршен 1802, када је калуђер изгубио вид.

Библиографија[уреди]

  • Emil Ivanov: Das Bildprogramm des Narthex im Rila-Kloster in Bulgarien unter besonderer Berücksichtigung der Wasserweihezyklen, Diss., Erlangen, 2002.
  • Emil Ivanov: Rila-Kloster, Artikel: RGG4, Bd. 7, 2007, Sp. 520.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]