Римски цар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Римски цар је уобичајени назив за владаре у Римском царству. Званично, титула цара није никада постојала већ су кроз два царска периода (принципат и доминат) постојале и двије различите титуле:

rmn-military-header.png

Римско краљевство
753. п. н. е.510. п. н. е.
Римска република
510. п. н. е.27. п. н. е.
Римско царство
27. п. н. е.476.

Принципат
Западно царство

Доминат
Источно царство

Редовни магистрати

Цензор
Конзул

Претор
Едил

Квестор
Трибун

Ванредни магистрати

Диктатор
Magister equitum
Војни трибун
с конзулском влашћу

Тријумвири
Децемвири

Промагистрати

Проконзул

Пропретор

Прокуратор

Титуле и почасти
Цар

Принцепс
Доминус
Император
Цезар
Август
Тетрарх

Pontifex maximus
Magister militum
Легат
Официјус
Префект
Ликтор

Римско право

Сенат
Скупштине

Курсус хонорум
Аукторитас

п  р  у

Цареви су као дио свог личног имена имали и сљедеће називе: император, цезар и август. Могли су носити и још неке називе, као нпр. Divi filius, Pater Patriae итд.

У периоду тетрархије два римска владара носила су титуле августа, а два савладара титуле цезара.

Види још[уреди]