Ритишево

Ритишево
Кућа са окућницом у Ритишеву
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Вршац
Становништво
— 2011.	549
— густина	26/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 03′ 39″ С; 21° 13′ 41″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	78 m
Површина	21 km2
Ритишево Ритишево на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ

Ритишево (рум. Râtișor) је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 549 становника.

Овде се налазе Румунска православна црква Светог Николе у Ритишеву и Кућа са окућницом у Ритишеву.

Историја

Принц Еуген Савојски освојио је територију Баната, 1716. године, којом је до тада управљало Османско царство. После Пожаревачког мира (1718. године), ова територија је добила службени назив „Тамишки Банат“ и била је успостављена као засебна хабсбуршка покрајина, којом су управљали гувернери. У почетку је цела покрајина била под војном управом, да би 1751. године царица Марија Терезија успоставила цивилну управу у северним деловима покрајине, док су јужни делови Баната издвојени из покрајине и прикључени војној граници.

Покрајина је укинута 1778. године, да би 1779. године њена територија била прикључена хабсбуршкој Угарској, док су јужни делови Баната (који су били у саставу покрајине до 1751. године) остали у саставу војне границе све до њеног укидања 1871. године.

Тамишки Банат

Тамишки Банат (немачки: Temeswarer Banat, румунски: Banatul Timişoarei, мађарски: Temesi Bánság) је био назив за хабсбуршку покрајину, која је постојала од 1718. до 1778. године. Покрајина је обухватала подручје данашњег Баната, који је и добио име по овој покрајини. Главни град покрајине био је Темишвар. Иако у почетку Срби нису били најбројнији народ у Војводству од њих су били бројнији Румуни у време укидања Војводства (1860. године) најбројнији народ у круновини били су Срби.

Ритишево

Према белешкама вршачког историчара Феликса Милекера (1858–1942), Назив места: Године 1713, Ритишова. Réthelu 1894. год. Ритишево 1919. год.: Ritisor

Калуђери српског манастира Пећке патријаршије су средином 17. века двапут свраћали у Ритишево. Дошли су им у сусрет 1660. године сеоски кметови Радоје, Петар и Јовица; дали су прилог сваки за себе. У том српском селу су коначили 1666. године код домаћина (већ помињаног) Радоја, а Петар је и сада кмет, поред мештана Ивана и Казимира. Помиње се по други пут 1715. године, на крају турске владавине. 1716. године додељено је вршачком дистрикту. Ритишево је 1717. имало 27 домова. Године 1735, подигнута је црква брвнара. Године 1749, био је 91 дом, а 1751 г. 94 домова. А 1779 г. додељено је тамишком-комитету. Аустриски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Редишова" припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било претежно влашко.

Године 1799, сазидана је црква. Грофовској породици Бетлен предат је ерар Ритишево 1829 године, али је ускоро од ње одузета. Као привремени "притјажитељ" (поседник) Ритишева наводи се 1847. године Јован Ангелковић.

Године 1822, пописано је 1508 становника, од којих је било православних 1502, католика 2, јевреја 4. У атару је било 86 поданичких сесија. Ритишево је 1848. године бројало 1281 становника, од којих је било православних 1273, католика 5, јевреја 3. 1854. г. пописано је 1340 становника, а у атару 3496 ланаца алодилног поседа. 1865 било је 257 малопоседника и 1 великопоседник.

Сазидана је општинска кућа 1905. године. Последњих деценија прираст је у опадању: Године 1869, било је 1439 становника, 1880. г.: 1314, 1890. г.:1235, 1900. г.:1287, 1910. г.:1223. 31. јануара 1921. пописано је 1134 становника, од којих је било Румуна 1087, Немаца 22, Мађара 3, Чеха 1, осталих 18.

Демографија

У насељу Ритишево живи 410 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (39,4 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 156 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1.157 1953. 1.099 1961. 1.098 1971. 1.017 1981. 954 1991. 808 576 2002. 509 771

Етнички састав према попису из 2002.‍
Румуни			367	72,10%
Роми			67	13,16%
Срби			43	8,44%
Мађари			12	2,35%
Југословени			7	1,37%
Хрвати			4	0,78%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	2			1
80+	0			11
75—79	15			16
70—74	14			23
65—69	14			25
60—64	16			18
55—59	9			10
50—54	19			23
45—49	16			15
40—44	15			15
35—39	14			10
30—34	14			14
25—29	15			23
20—24	19			11
15—19	15			14
10—14	9			7
5—9	15			12
0—4	20			20
Просек :	39,4			44,8

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 266 257 272 256 268 215 156

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 33 34 24 24 17 16 6 1 1 0 3,26

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	197	43	135	14	1	4
Женски	229	29	136	56	5	3
УКУПНО	426	72	271	70	6	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	105	90	0	0	5
Женски	58	50	0	0	3
УКУПНО	163	140	0	0	8
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	3	0	0	2
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	3	0	0	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	2	0	0
Женски	0	0	1	2	2
УКУПНО	0	1	3	2	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	2
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	2

Додатна литература

1. Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
2. Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928. г.*
3. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г.
4. A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes.) 1903
5. Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
6. Der europäische Flugsand J. 1873.
7. Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Ритишево, настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани: [1]
8. „М. Марина“ Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми, тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)

• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• [2]