Рифт

Из Википедије, слободне енциклопедије

Рифт представља место где се две тектонске плоче Земљине коре раздвајају[1], и као такав, представља пример екстензионе тектонике[2]. Типичан рифт састоји се из једног спуштеног блока Земљине коре, који се назива грабен, а који је ограничен паралелно постављеним нормалним раседима. Кретањем блокова дуж ових раседа формира се рифтна долина. Рифтна долина ограничена је средњеокеанским гребенима. Централна оса једног рифта углавном садржи вулканске стене (базалте), и највећи број активних рифтова карактерише се активним вулканизмом. Највећи рифтови јављају се дуж централне осе средњеокеанских гребена, где се, дуж дивергентних граница тектноских плоча, формира нова океанска кора.

Абортирани рифтови су места на континенталној кори где је започео процес рифтовања, али је прекинут пре тачке пуцања коре. У највећем броју случајева, прелаз између рифтовања и ширења (почетног стадијума настанка океанске коре), дешава се на местима где се спајају три конвергентна рифта изнад вруће тачке. Два од три рифта стижу до стадијума ширења океанског дна, док трећи рифт никада не достигне тај стадијум, и постаје авлакоген.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Decompressional Melting During Extension of Continental Lithosphere, Jolante van Wijk, MantlePlumes.org
  2. ^ Plate Tectonics: Lecture 2, Geology Department at University of Leicester

Спољашње везе[уреди]