Ричард Корнволски

С Википедије, слободне енциклопедије
Ричард Корнволски
Новчић са ликом Ричарда Корнволског
Лични подаци
Пуно имеРичард Плантагент од Корнвола и Поатјеа
Датум рођења(1209-01-05)5. јануар 1209.
Место рођењаВинчестерска палата, Енглеска
Датум смрти2. април 1272.(1272-04-02) (63 год.)
Место смртиДворац Беркхамстед, Хартфордшир, Енглеска
Породица
СупружникИзабела од Пембрука, Санча од Провансе, Беатриче од Фалкенбурга
ПотомствоЏон Корнволски, Изабела Корнволска, Хенри од Алмајна, Николас Корнволски, незаконити син Едмунд II Корнволски, Филип Корнволски, сер Ричард II Корнволски, сер Валтер Корнволски, Џоан Корнволска
РодитељиЈован без Земље
Изабела Анголемеска
ДинастијаПлантагенет
Краљ ривал (антикраљ) Немачке
Период12571272.
ПретходникВиљем II Холандски
НаследникАлфонсо X
СавладарАлфонсо X

Ричард Корнволски (1209—1272), био је гроф Поатјеа (1225—1272), војвода од Корнвола (1227—1272) и краљ ривал Немачке (1257—1272). Био је син Јована без Земље и Изабеле Анголемеске.

Утицај у Енглеској[уреди | уреди извор]

Ричард је имао много поседа у близини града Корнвола, који је освојио 1227. године. У то време био је најбогатији човек у Европи. Учествовао је у сукобима по Бретањи. Три пута се бунио против брата, али сваки пут је био поражен. Брату Хенрију III Плантагенету се увек искупио богатим даровима. Најпознатија побуна је била када се 1238. године противио браку своје сестре Еленоре са Симоном де Монфортом. Брат му је на крају доделио титулу министра финансија.[тражи се извор]

Први брак[уреди | уреди извор]

Хенри га је 1231. године наговорио да се ожени Изабелом од Пембрука, удовицом Гилберта де Кларе, грофа Хертфорда. Ричард је тако добио дворац Валингфорд. Са њом је имао четворо деце од којих је једини преживео Хенри од Алмајна.[тражи се извор]

Ричард у Шестом крсташком рату[уреди | уреди извор]

Након Изабелине смрти 1240. године Ричард одлази у Шести крсташки рат, где није учествовао у борби, али је преговарао око пуштања заробљеника после пораза код Газе 1239. године. Обновио је тврђаву Ашкелон коју је уништио султан Саладин. Још исте године, на повратку из рата он је посетио своју сестру Изабелу, супругу светог римског цара Фридриха II Хоенштауфена, али се исте године вратио у Свету земљу. Око 1245. године по повратку из рата оженио се Санчом од Провансе.[тражи се извор]

Ричард постаје гроф од Поатјеа[уреди | уреди извор]

Пошто је његова мајка била војвоткиња од Аквитаније и грофица од Поатјеа, Ричард је око Аквитаније и Поатјеа дошао у сукоб са Француском. Да би дошло до мира папа Иноћентије IV му је нудио Сицилију, али овај је то одбио. Недуго затим Хенри је купио ту краљевину за свог сина Едмунда Плантагента. Ричард је на крају успео да освоји Поатје и да постане гроф града.

Грб Ричарда Корнволског као краља Немачке

Ричард као краљ Немачке[уреди | уреди извор]

После смрти немачког краља Виљема II Холандског, Ричард је постао претендент за немачки краљевски престо. Платио је 28.000 марака да три гвелфска кнеза гласају за њега, а њима се придружио и чешки кнез-изборник. Неколико месеци касније они мењају страну и прелазе на страну Алфонса X. Четири кнеза-изборника су гласала за Алфонса, а три за Ричарда. Дана 27. маја 1257. године надбискуп Келна је крунисао Ричарда за немачког краља. Ричард у ствари није имао никакву власт у Немачкој, коју је посећивао само још 3 пута, а последњи пут ју је посетио 1269. године.[тражи се извор]

Ричард у Другом баронском рату[уреди | уреди извор]

Ричард се током одсуства из Немачке у савезу са братом борио против барона под вођством Симона де Монфорта. После пораза код Левса 14. маја 1264. године, био је заробљен. Пуштен је тек у септембру 1265, после Симонове погибије и баронског слома у бици код Евшама 4. августа 1265. године.[тражи се извор]

Смрт[уреди | уреди извор]

У децембру 1271. године добио је мождани удар. Ричард је од тада био парализован и без гласа. Умро је 2. априла 1272. године у Дворцу Беркхамстеду у Хартфордширу.[тражи се извор]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Фулк I Јерусалимски
 
 
 
 
 
 
 
8. Жофруа Плантагенет, гроф Анжуа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ерменгарда Анжујска, грофица Мена
 
 
 
 
 
 
 
4. Хенри II Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Хенри I
 
 
 
 
 
 
 
9. Матилда од Енглеске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Матилда Шкотска
 
 
 
 
 
 
 
2. Јован без Земље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Вилијам IX од Аквитаније
 
 
 
 
 
 
 
10. Вилијам X од Аквитаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Филипа Тулуска
 
 
 
 
 
 
 
5. Елеонора од Аквитаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Aimery I, Viscount of Châtellerault
 
 
 
 
 
 
 
11. Енора од Шатлроа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Dangereuse de L' Isle Bouchard
 
 
 
 
 
 
 
1. Ричард Корнволски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Wulgrin II Taillifer, Count of Angoulême
 
 
 
 
 
 
 
12. William IV Taillifer, Count of Angoulême
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Poncia de la Marche
 
 
 
 
 
 
 
6. Aymer Taillifer, Count of Angoulême
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Raymond I, Viscount of Turenne
 
 
 
 
 
 
 
13. Marguerite de Turenne
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Matilda de la Perche
 
 
 
 
 
 
 
3. Изабела Анголемеска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Луј VI
 
 
 
 
 
 
 
14. Петар I Куртене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Аделаида од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
7. Алиса од Куртенеа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Reinald of Courtenay
 
 
 
 
 
 
 
15. Elizabeth of Courtenay
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Hedwig du Donjon
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]