Ричард Корнволски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ричард Корнволски

Новчић са ликом Ричарда Корнволског
Новчић са ликом Ричарда Корнволског

Пуно име Ричард Плантагент од Корнвола и Поатјеа
Датум рођења 5. јануар 1209.
Место рођења Винчестерска палата (Енглеска)
Датум смрти 2. април 1272.
Место смрти Дворац Беркхамстед, Хертфордшир (Енглеска)
Титула Краљ ривал (антикраљ) Немачке
Период 12571272.
Претходник/ци Виљем II Холандски
Савладар/и Алфонсо X
Узурпатор/и Алфонсо X
Наследник/ци Алфонсо X
Порекло и породица
Династија Династија Плантагент
Отац Јован без Земље
Мајка Изабела Анголемеска
Супружник/ци Изабела од Пемброкеа, Санча од Провансе, Беатриче од Фалкенбурга
Потомство Џон Корнволски, Изабела Корнволска, Хенри од Алмајна, Николас Корнволски, незаконити син Едмунд II Корнволски, Филип Корнволски, сер Ричард II Корнволски, сер Валтер Корнволски, Џоан Корнволска

Ричард Корнволски (1209—1272), био је гроф Поатјеа (1225—1272), војвода од Корнвола (1227—1272) и краљ ривал Немачке (1257—1272). Био је син Јована без Земље и Изабеле Анголменске.

Утицај у Енглеској[уреди]

Ричард је имао много посе у близини града Корнвола, који је освојио 1227. године. У то време био је најбогатији човек у Европи. Учествовао је у сукобима по Бретањи. Три пута се бунио против брата, али сваки пут је био поражен. Брату Хенрију III Плантагенету се увек искупио богатим даровима. Најпознатија побуна је била када се 1238. године противио браку своје сестре Еленоре са Симоном де Монфортом. Брат му је на крају доделио титулу министра финансија.

Први брак[уреди]

Хенри га је 1231. године наговорио да се ожени Изабелом од Пемброкеа удовицом Гилберта де Кларе, грофа Хертфорда. Ричард је тако добио дворац Валингфорд. Са њом је имао четворо деце од којих је једини преживео Хенри од Алмајна.

Ричард у Шестом крсташком рату[уреди]

Након Изабелине смрти 1240. године Ричард одлази у Шести крсташки рат, где није учествовао у борби, али је преговарао око пучтања заробљеника после пораза код Газе 1239. године. Обновио је тврђаву Ашкелон коју је уништио султан Саладин. Још исте године, на повратку из рата он је посетио своју сестру Изабелу, супругу светог римског цара Фридриха II Хоенштауфена, али се исте године вратио у Свету Земљу. Око 1245. године по повратку из рата оженио се Санчом од Провансе.

Крсташки ратови
Сељачки поход 1095. Пад Едесе 1144. Саладин
Пад Јерусалима 1187. Дечји поход 1291. Пад Акре 1291.
Крсташки ратови

Ричард постаје гроф од Поатјеа[уреди]

Пошто је његова мајка била војвоткиња од Аквитаније и грофица од Патјеа, Ричард је око Аквитаније и Поатјеа дошао у сукоб са Француском. Да би дошло до мира папа Иноћентије IV му је нудио Сицилију, али овај је то одбио. Недуго затим Хенри је купио ту краљевину за свог сина Едмунда Плантагента. Ричард је на крају успео да освоји Поатје и да постане гроф града.

Грб Ричарда Корнволског као краља Немачке

Ричард као краљ Немачке[уреди]

После смрти немачког краља Виљема II Холандског, Ричард је постао претендент за немачки краљевски престо. Платио је 28.000 марака да три гвелфска кнеза гласају за њега, а њима се придружио и чешки кнез-изборник. Неколико месеци касније они мењају страну и прелазе на страну Алфонса X. Четири кнеза-изборника су гласала за Алфонса, а три за Ричарда. Дана 27. маја 1257. године надбискуп Келна је крунисао Ричарда за немачког краља. Ричард у ствари није имао никакву власт у Немачкој, коју је посећивао само још 3 пута, а последњи пут ју је посетио 1269. године.

Ричард у Другом баронском рату[уреди]

Ричард се током одсуства из Немачке у савезу са братом борио против барона под вођством Симона де Монфорта. После пораза код Левса 14. маја 1264. године, био је заробљен. Пуштен је тек у септембру 1265, после Симонове погибије и баронског слома у бици код Евшама 4. августа 1265. године.

Смрт[уреди]

У децембру 1271. године добио је мождани удар. Ричард је од тада био парализован и без гласа. Умро је 2. априла 1272. године у Дворцу Беркхамстеду у Хертфордширу.

Литература[уреди]

  • Gebauer, G. Ch. Leben und denkwürdige Thaten Herrn Richard’s, erwählten Römischen Kaysers. — Лајпциг, 1744.
  • Koch H. Richard von Cornwall. — Страсбург, 1888.
  • Busson A. Die Doppelwahl des Jahres 1257. — Минстер, 1866.

Спољашње везе[уреди]