Ричард II Плантагенет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ричард II Плантагенет

Ричард II Плантагенет
Ричард II Плантагенет

Датум рођења 6. јануар 1367.
Место рођења Бордо (Аквитанија)
Датум смрти 14. фебруар 1400.
Место смрти Замак Понтефракт (Енглеска)
Гроб Вестминстерска опатија
Титула Краљ Енглеске
Период 21. јун 137730. септембар 1399.
Претходник/ци Едвард III
Наследник/ци Хенри IV
Порекло и породица
Династија Плантагенет
Отац Едвард Црни Принц
Мајка Џоан од Кента
Супружник/ци Ана од Бохемије

Изабела од Валоа

Ричард II (6. јануар 136714. фебруар 1400) је био енглески краљ из династије Плантагенет од 1377. до 1399. године. Био је син Едварда Црног Принца, а деда му је био краљ Едвард III. Постао је краљ само са 10 година, након смрти Едварда III. Хенрик IV из куће Ланкастер га је свргао с власти, утамничио и убио. Ричард II је био последњи краљ из династије Плантагенет.

Сељачки устанак Вота Тајлера[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Сељачки устанак Вота Тајлера

Пошто је постао краљ са 10 година, у његово име је владао регент Џон од Гента. Сељачки устанак је избио 1381. под вођством Вата Тајлера. Ричард је са 14 година показао храброст да иде да преговара са устаничким вођама. Он је понудио амнестију коловођама устанка и обећава да ће испунити њихове захтеве. Међутим вође устанка су ухапшене и смакнуте. После тога побуна је смирена.

Прва криза (1387—1388)[уреди]

Ричард II преговара са коловођама сељачког устанка 1381 (Илустрација из Фроисарових хроника)

Кад је Ричард преузео управљање краљевством, он уклања главне племиће, који су дотад одлучивали на двору и поставља свој круг саветника. Незадовољна група лордова се жали, па су се називали лордови који се жале. Незадовољни лордови врше притисак на енглески парламент, па парламент захтева 1387. да Ричард II уклони непопуларне саветнике. Ричард II то одбија, па парламент поставља Државни савет да влада у име краља.

Ричард II хапси вођу групе незадовољних лордова. Међутим у сукобу Ричардови војници су савладани, а Ричард II је утамничен у чувеној Лондонској кули. Осам Ричардових саветника је смакнуто 1388. због издаје, а остали су протерани.

Крхки мир[уреди]

Ричард остаје и даље краљ, али готово без ауторитета. Међутим научио је лекцију из 1387. и постао је опрезан са лордовима. Ричард је био сличан каснијим ренесансним принчевима. Украсио је Вестминстерску палату. Постаје мецена за уметност, архитектуру и литературу. Инсистира на коришћењу кашика на двору, а изумео је и марамицу.

Са Француском потписује 1396. мир на 28 година и жени се Изабелом Валоа, ћерком Карла VI Лудог. Тиме је Стогодишњи рат био прекинут до 1414. године.

Иначе Ричард није показивао жеље за ратовањем. У Ирској је 1394. показао да је заинтересован за мирољубива решења спорова. У Ирској је настојао третирати са поштовањем и благошћу обичне грађане Ирске, који се не придружују побуњеницима. Нажалост прерано је свргнут, да би ту политику спроводио довољно дуго.

Ричард II посматра смрт Вата Тајлера и обраћа се сељацима у позадини

Друга криза (1397—1399) и свргавање Ричарда[уреди]

Ричард се решава лордова, који су га понизили[уреди]

Ричард се довољно учврстио на власти, па одлучује 1397. да се реши лордова, који су уклонили његове саветнике током прве кризе. Једног од лордова убија, други умире у затвору, а трећи је протеран. Све то ради под изговором да су поново планирали државни удар. Коначно је почео са чишћењем свих оних, које је видео као препреку свом краљевском ауторитету.

Ричард одузима имовину будућем Хенрику IV[уреди]

Ричард је био без деце. Следио је политику својих предака и настојао је што више централизовати власт одузимањем земље од моћних племића. Син Џона од Гонта је био Хенрик Болинбрук (будући Хенрик IV).

После смрти Џона од Гонта, Ричард одузима огромно имање Хенрика Болинбрука због наводне нелојалности и хушкања против краља. Имање Хенрика Болингброка је било држава у држави и било је препрека на путу уједињене и мирне Енглеске.

Ричард је свргнут, а Хенрик IV постаје краљ[уреди]

Хенри Болинбрук (будући Хенри IV) креће у битку против краља Ричарда II, кад се Ричард налазио у походу у Ирској. Пошто је Ричардов аутократски стил владања био непопуларан, Хенрик IV лако задобија контролу над југом и истоком Енглеске. У почетку је Хенри IV имао ограничене циљеве, који су се сводили на повратак његове имовине и ограничење краљеве власти. Кад се Ричард вратио у Велс, већ је незадовољство његовом влашћу захватило целу Енглеску, па је Хенрик IV осећао да има прилику да сам постане краљ.

Ричард је заробљен у Велсу, одведен је у Лондонску кулу и присиљен је да абдицира. Парламент је изабрао Хенрија IV за новог краља. Ричард је затворен у замку Понтефракт и ту је вероватно убијен 1400.



Претходник:
Едвард III
Енглески краљеви
(13771399)
Наследник:
Хенрик IV
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ричард II Плантагенет