Ријека (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Ријека (вишезначна одредница).
Ријека

Rijeka-view-2.jpg
Поглед на Ријеку и ушће реке Рјечине

Застава
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Приморско-горанска
Становништво
Становништво (2011) 127.498
Агломерација (2011) 128.735
Географске карактеристике
Координате 45°19′37″N 14°26′32″E / 45.3270631033335, 14.442176041020014
Површина 44 км²
Ријека на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Ријека
Ријека на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Војко Оберснел (СДП)
Поштански код 51000
Позивни број +385 51
Регистарска ознака RI
Веб-страна Службена презентација града

Ријека (на другим дијалектима хрватског језика: Rika и Reka, сл. Reka, итал. Fiume, мађ. Fiume, нем. Sankt Veit am Pflaum) је град у Хрватској и административно средиште Приморско-горанске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 128.735 становника, а у самом насељу је живело 127.498 становника.[тражи се извор од 01. 2014.]

Са околином која обухвата простор бивше општине Ријека са општинама Вишково, Чавле, Клана, Јелење и Кострена, и градовима Кастав, Краљевица и Бакар, Ријека има 191.647 становника, док у ширем подручју града живи 270.000 становника (према попису становништва из 2001. године).

Град се још у 19. веку због свог идеалног географског положаја и дубине мора у Ријечком заливу, као делу већег Кварнерског залива Јадранског мора, развио у једну од највећих средњоевропских лука и моћно индустријско средиште. Данас је Ријека највећа морска лука Хрватске. Од индустријских делатности веома је развијена бродоградња. У граду се налазе два велика бродоградилишта: 3. мај и Виктор Ленац. Ријека је била значајна и као једно од важнијих финансијских средишта бивше Југославије.

У Ријеци се налази Хрватско народно позориште Иван пл. Зајц саграђено 1885. и универзитет у Ријеци, основано 1973.

Природна основа[уреди]

Ријечки залив са Опатијом и Ријеком у позадини

Шире подручје Ријеке је изграђено од кречњака мезозојске старости, док се у северном делу око Каства налазе зоне изграђене од доломита. Местимично су преко кречњачке основе наталожене непропусне наслаге флиша палеогенске старости, који се најчешће налази у удолинама. Тако у рељефу ширег подручја постоји измена кречњачких гребена са доломитским или флишним удолинама.

Географија[уреди]

Ријека се налази на 45°21′0″N, 14°26′0″E, на западу Хрватске, 186 km југозападно од главног града Хрватске Загреба, на северној обали Ријечког залива, као дела већег Кварнерског залива Јадранског мора, које се као велики залив Средоземног мора најдубље увукло у европско копно. Ријечки залив, који је преко Велих (између Истре и острва Цреса), Средњих (између Цреса и острва Крка) и Малих врата (између Крка и копна) спојен са Кварнерским заливом, је довољно дубок (око 60 m) за упловљавање највећих бродова, што је Ријеци омогућило да постане важна морска лука.

Град Ријека лежи на ушћу реке Рјечине у микрорегији Винодола Хрватског приморја. У Ријеци започињу два важна копнена прометна правца. Први искориштава чињеницу да се Ријека налази у подручју у којем су Динариди најужи (50ак km), што омогућује лакше повезивање обале Јадранског мора и панонске унутрашњости. Док је другим Ријека преко Постојнских врата повезана с источноалпским простором.

Клима[уреди]

Климатограм за Ријеку
Ј Ф M A M J J A С O Н Д
 
 
132
 
20
-11
 
 
113
 
21
-13
 
 
105
 
24
-8
 
 
114
 
27
0
 
 
103
 
32
2
 
 
104
 
37
7
 
 
78
 
40
10
 
 
101
 
38
9
 
 
167
 
35
5
 
 
179
 
29
1
 
 
182
 
26
-5
 
 
153
 
20
-9
температура у °C
укупне падавине у mm
извор: Државни хидрометеоролошки завод Хрватске

Према Кепеновој класификацији клима Ријека има умерено топлу влажну климу (тип Cf). Просечна температура ваздуха у граду износи 13,8 °C, средња јануарска температура је 5,6 °C, док средња температура у јулу износи 23,3 °C. Годишње у 86 дана са падавинама укупно падне 1529 mm падавина. На количину падавина и њихову годишњу расподелу изравно утичу јесење и пролетне циклоне настале у Ђеновско заливу. Уз сењску, на Јадрану је позната и ријечка бура, хладан и сув ветар североисточног смера, чија брзина на махове достиже и орканске вредности (160 km/h), а најчешће настаје у хладнијем делу године преливањем хладног ваздуха из Панонске низије преко Динарида.

Месец
I.
II.
III.
IV.
V.
VI.
VII.
VIII.
IX.
X.
XI.
XII.
Годишње
Ср. дневне температуре (°C) 5,6 6,1 8,7 12,4 17 20,6 23,3 23,3 19,1 14,5 10 6,9
14,3
Ср. количина падавина (mm) 133,7 109,3 105,9 114,4 99,3 104,7 79,6 97,8 166,1 180,5 181,8 155,9 1529.
Извор: Државни Хидрометеоролошки завод Хрватске

Историја[уреди]

Антика[уреди]

Иако се у ширем подручју града могу пронаћи трагови насеља из палеолита и неолита, најранијим насељима на данашњем подручју града се сматрају келтска Тарсатика на Трсатском брду и насеље Тарсата илирског племена Либурна, у природној луци на обали.

У доба римског цара Августа, насеље се помера ближе мору, на десну обалу ушћа реке Рјечине у Кварнерски залив, на место на којем се налази данашњи Стари град. Из тог раздобља датирају бројни археолошки налази – темељи римских бедема, зидови зграда, остаци терми и римских врата.

Средњи век[уреди]

Ријека 1689. године

После пада Западног римског царства, у 5. веку, град је био под влашћу држава Острогота, Византијског царства, Ломбарда, Франака, Хрвата и Мађара. Након 4. века св. Вид постаје светац заштитник града, па се данашња Ријека спомиње под именом Terra Fluminis sancti Sancti Viti или на немачком Sankt Veit am Pflaumb. У средњем веку Ријека има хрватско име – Рика Светог Вида.

Доласком Хрвата почиње се формирати ново насеље. Прво помињање средњовековног насеља потиче из прве половине 13. века, када се у историјским изворима помињу два насеља: Трсат, на узвишењу на левој обали Рјечине, на месту либурнског насеља Тарсате и Ријека, на обали на месту римске Тарсатике. Средњовековна Ријека је утврђени феудални град, окружен зидинама с неколико кула, који је подељен на два дела. У горњем делу се налазио средњовековни каштел и црква Св. Вида, док је доњи део под именом Ријека или Рика био привредно и трговачко насеље.

У 14. веку Ријека је посед Девинске господе, кнезова Крчких - Франкопана, породице Валзе (нем. Walsee), а од 1466. године је у поседу Хабзбурговаца.

Нови век[уреди]

Барокни градски торањ са сатом, из 1876. године

У 16. веку у граду делује штампарија на глагољици. Због развијене трговине гвожђем, уљем, дрветом, вуном, стоком и кожом Ријека доживљава трговински процват. Доласком исусоваца у Ријеку унапредио се културни и просветни живот града. Године 1627. је основана исусовачка гимназија и тај се догађај сматра почетком рада универзитета у Ријеци.

У 17. веку услед честих турских провала и дуготрајних сукоба ускока са Млечанима престаје златно доба ријечке трговине. После Великог турског рата престају турске провале и почиње ново јачање Ријеке као важног трговачког средишта, па је 1719. аустријски цар Карло VI прогласио Ријеку слободном луком. Ојачала Угарска ускоро почиње исказивати претензије ка Ријеци као свом излазу на мора. У 18. веку се испод Трсата јавља ново насеље – данашњи Сушак. На прелазу из 18. у 19. век Ријека је неко време била под француском управом у склопу Илирских провинција. Од Француза је ослобођена 1813. године.

19. век[уреди]

мини

Град је 1848. године именовањем бана Јосипа Јелачића за гувернера Ријеке директно припојен Банској Хрватској. Хрватско-мађарска борба за Ријеку унутар Монархије је завршена 1868. када је додатком на Хрватско-угарску нагодбу, тзв. Ријечком крпицом, Ријека као corpus separatum, тј. издвојено тело дошла под директну управу мађарске владе. Ријека је 1870. године и у потпуности припојена Мађарској. Мађарска убрзано развија Ријеку у свој највећи поморско-лучки центар, те се развија одређена супарништво између две највеће луке у Монархији, Ријеке под мађарском, и Трста, који је био под аустријском управом.

19. век је доба велике градње у граду. У граду је изграђена Фабрика папира – Хартера (1821), основана је Народна читаоница (1850), у рад је пуштена прва плинара (1852), на Млаки је утемељена рафинерија нафте (1882), а исте године Ријека добива модерну канализацију. Развитак луке, ширење међународне трговине и спајање града железничком пругом с Пивком и Карловцем (1873) допринео је брзом порасту броја становника с 21.000 1880. на 50.000 1910. године. 1885. изграђена је нова зграда ријечког позоришта, данашње Хрватско народно позориште Ивана пл. Зајца. 1891. је изграђена зграда железничке станице, коју је пројектовао главни инжењер Угарских државних железница Ференц Фаф (мађ. Ferenz Pfaff). Године 1896. довршена је изградња градског водовода и нове Гувернерове палате коју је пројектовао мађарски архитект Алајоз Хаузман (мађ. Alajos Hauszmann). Од 1899. Ријеком вози електрични трамвај.

20. век[уреди]

Након распада Аустроугарске 1918. Ријека и Сушак улазе у састав Државе Словенаца, Хрвата и Срба, но већ у новембру Ријеку окупира војска Краљевине Италије. Исти месец у град улазе британске, француске и америчке трупе које су у граду требале остати до утврђивања статуса града током 1919. на Париској мировној конференцији.

Италијанска страна је припајање Ријеке Италији оправдавала чињеницом да су Италијани најбројнија етничка заједница у граду, док је хрватска, односно југословенска страна остајање града у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца оправдавала чињеницом да Хрвати чине већину у ширем подручју града, као и у Сушаку.

Поштанска марка из 1920. године са ликом Габријела Д'Анунција

Када је крајем августа с Париске мировне конференције стигло наређење да се италијанске јединице морају повући из Ријеке, мања група италијанских официра је замолила песника и авантуристу Габријела Д'Анунција (итал. Gabriele D'Annunzio) да стане на њихово чело и да њихове јединице поведе на Ријеку. Дана 10. септембра Споразумом у Сен Жермену Аустроугарска је престала да постоји, док су се преговори о будућем статусу Ријеке требали наставити. Дан после, Д'Анунцио је са официрима кенуо из Ронкија (итал. Ronchi, сл. Ronke), места 80 km северозападно од Ријеке. Када је кренуо предводио је колону од 200 људи, а када је 12. септембра стигао пред град иза њега је било 2.500 ардита – „црнокошуљаша“.

Заповедник италијанских гарнизона у Ријеци, генерал Питалуга (итал. Pittaluga), је добио наређење владе у Риму да заустави Д'Анунцијев поход на град. Генерал се изван града нашао лицем у лице с Д'Анунцијем и његовим ардитима са гомилом тенкова и оклопних кола. Кад им је наредио да се врате назад, Д'Анунцио је откопчао капут, показао низ ордења које је добио у Првом светском рату и рекао да је све што треба да направи да га спречи јест да нареди својим трупама да га убију. Питалуга је реаговао оклевајући и убрзо је капитулирао. Д'Анунцио је потом ушао у град и присилио британске, француске и америчке окупационе трупе на повлачење. Италија је ускоро започела блокаду Ријеке, захтевајући од побуњеника предају. Д'Анунцио је након тога прогласио Италијанску управу за Кварнер с уставом који је био спој анархистичких, протофашистичких и демократских републиканских идеја и у којем је он добио титулу вође (итал. duce).

Влада у Риму је осудила Д'Анунцијев чин и оградила се од његовог режима, али није ништа учинила да га уклони са власти. Повратак на премијерску функцију италијанског либерала Ђованија Ђолитија (итал. Giovanni Giolitti) у јуну 1920. довео је до заоштравања Данунцијевих ставова. Још у јануару исте године Жорж Клемансо (фр. Georges Clemenceau), француски председник владе је Анти Трумбићу и Николи Пашићу рекао да се одрекну Ријеке иначе ће Лондонски уговор бити спроведен у целости. Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је уз знатну подршку Сједињених Држава успевала да одоли притисцима до краја године, али је 12. новембра била присиљена да потпише Рапалски споразум с Италијом, по коме је требало да Ријека постане независна држава - Слободна Држава Ријека.

Како Д'Анунцио није признавао Рапалски споразум, одговорио је објавом рата Италији. Након што су бродови италијанске морнарице бомбардовали Ријеку (Крвави Божић), Д'Анунцио у децембру 1920. предао град Италијанима, који су га у јануару 1921. по други пут окупирали.

Избори за Уставотворну скупштину у којој су већину имали аутономаши нису резултовали смањењем раздора: преузимање власти италијанских националиста у граду је завршило интервенцијом Италијанског краљевског намесника, а краткотрајно фашистичко преузимање града у марту 1922. је завршило трећом италијанском војном окупацијом. Седам месеци касније и Италија је пала под фашистичку власт.

Период дипломатских трзавица на релацији Краљевина Италија - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца завршиле су 27. јануара 1924. потписивањем Римског споразума којим је Ријека припала Италији, а Сушак Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, са заједничком управом над луком. Формална италијанска анексија Ријеке 16. марта 1924. означила је двадесетогодишњи период фашистичке власти и политику присилне италијанизације хрватског становништва. Ријека убрзано економски пропада и постаје периферни градић, док Сушак убрзано расте са ослонцем на широко залеђе. Ријека је уз суседну Истру, прва у свету пружила отпор фашизму (видети: Лабинска Република из 1921.), док је у Другом светском рату била део антифашистичког фронта.

Споменик подигнут поводом десетогодишњице ослобођења Ријеке, 3. маја 1955.

Након италијанске капитулације 1943. године уследила је двадесетомесечна немачка војна окупација. Током Другог светског рата град је тешко оштећен у англо-америчким бомбардовањима, док су приликом повлачења лучку инфраструктуру уништили Немци. Град су ослободиле јединице Југословенске армије 3. маја 1945. године. Према опширној заједничкој студији „Жртве талијанске националности у Ријеци и околици (1939—1947)“ (итал. „Vittime di nazionalità italiana a Fiume e dintorni (1943-1947)“), римског Друштва за ријечке студије (итал. Società di Studi Fiumani - Roma) и загребачког Хрватског института за повијест објављеној у септембру 2006, у периоду након ослобађања Ријеке од 3. маја 1945. до краја 1947. године, у Ријеци је убијено око 650 Италијана.[1] Највећи број њих је:

Викицитати „ суђен пред војним судовима и окривљен за ратне злочине. Један мањи део, са судом или без суда, погубљен је због припадности појединим покретима који су у основи били антифашистички, али су се залагали за другачије државно решење Ријеке и околице у односу на Народноослободилачки покрет (либурнисти, аутономаши, демохришћани, припадници ЦЛН-а). Предузете мере биле су много строже, него што су они представљали можебитну опасност за финално решење припадности Ријеке и Истре.[2]
({{{2}}})

Период за време и непосредно након Другог светског рата је обележен великим променама у етничкој структури становништва града. Тако је између јуна 1940. и маја 1945. број становника Ријеке опао за око 15.000, но икако је дошло до повратка око 3.000 људи, услед повратка из заробљеништва или из војне службе у Италији и другде, становништво Ријеке се смањило за 22%, што се напослетку одразило на италијанску присутност у граду, која је смањена за барем 7.000 особа.[3] У периоду између 1946. и 1950. према проценама Установе за помоћ избјеглицама у Италији град је напустило више од 25.000 Италијана,[3] док је у различитим и не поближе означеним годинама пре 1943. и након 1950. отишло још отприлике 6.000 људи.[3] Након краја рата, према закључцима Мировне конференције у Паризу 1946. године, а која је довела до потписивања Париских мирових уговора у фебруару 1947. Ријека је враћена у оквире државе Југославије. Године 1948. градови Ријека и Сушак су удружени у јединствени град Ријеку, који започиње убрзани развој.

Након обнове, Ријека је преузела функцију главне луке Југославије, док се у индустријској производњи обнављају индустријске гране важне за Ријеку: бродоградња, производња папира, бродских уређаја и мотора, потом хемијска (рафинерија нафте, коксара) и текстилна индустрија. Паралелно с индустријским развојем, Ријека је постала средиште шире регије. Повећао се и број становника града, па се од почетка шездесетих година граде нове градске четврти. На оближњем острву Крку се 1970. године отвара ријечки аеродром. А три године после, 1973. године, Ријека добија универзитет.

Након осамостаљења Хрватске 8. октобра 1991, јединице Југословенске народне армије су почетком децембра напустиле Ријеку и тиме је започео процес демилитаризације града.[4] 2005. Град Ријека је преузео простор бивше касарне „Трсат“, чиме је постао готово у потпуности демилитаризовани град.[4] На подручју бивше касарне се планира градња универзитетског кампуса. Године 1992. укинута је општина Ријека, а уместо ње настају градови Ријека, Кастав, Бакар и Краљевица и општине Вишково, Кострена, Чавле, Јелење и Клана. Ријека је постала седиште Приморско-горанске жупаније.

Становништво[уреди]

Према попису становништва из 2001. године Ријека има 144.043 становника.[5] Просечна старост становништва износи 41,2 године. Према полној структури, од 144.043 становника 75.532 је жена, а 68.511 мушкараца.[5]

Становништво града Ријеке према полу (Попис 2001.)
Жене
  
52,44%
Мушкарци
  
47,56%

Етничка структура града Ријеке је приказана у табели према четири последња пописа становништва.

Година пописа 2001.¹ 1991. 1981. 1971. 1910
Хрвати
115.797 (80,39%)
117.178 (69,76%)
103.248 (64,75%)
98.121 (74,20%)
12.926 (25,95%)
Срби
8.946 (6,21%)
18.891 (11,24%)
14.436 (9,05%)
14.079 (10,64%)
425 (0,85%)
Југословени
-
6.925 (4,12%)
27.167 (17,03%)
6.152 (4,65%)
-
Муслимани
1.975 (1,37 %)
4.803 (2,85%)
2.505 (1,57%)
1.487 (1,12%)
-
Италијани
2.763 (1,92%)
3.247 (1,93%)
1.917 (1,20%)
2.964 (2,24%)
24.212 (48,62%)
Словенци
1.575 (1,09%)
2.709 (1,61%)
2.897 (1,81%)
3.944 (2,98%)
2.336 (4,69%)
Мађари
331
Чеси
132
Албанци
773
Црногорци
777
Роми
435
Македонци
421
Словаци
64
Русини
33
Немци
60
Украјинци
50
Румуни
15
Руси
43
Пољаци
42
Јевреји
20
Бугари
37
Турци
18
Грци
22
Аустријанци
9
Власи
1
Остали
12.987 (9,02 %)
179
7.263 (4,55%)
5.475 (4,14%)
9.904 (19,89%)³
неопредељени
6.609
регионално опр.
1.451
непознато
2.689
Укупно
144.043
167.964
159.433
132.222
49.803

¹ По попису из 2001. године на територији бивше општине Ријека је живело 191.647 становника. Садашњи град Ријека не обухвата све делове бивше општине Ријека: градове Кастав, Краљевица и Бакар и општине Вишково, Чавле, Клана, Јелење и Кострена.

² Обухвата само територију corpus separatuma, без Сушака и неких околних насеља. Попис се вршио према говорном језику.

³ У остале се убрајају: Немци (6.493, 13,04%), Мађари (2.315, 4,65%), те Словаци, Чеси, Ћићи, Русини и Енглези (1.096, 2,2 %).[6] У Ријеци је 1910. године живјело и 1.696 (3,41%) Јевреја.[6]

Према матерњем језику већина становништва Ријеке говори хрватским језиком (93,00%). Затим следе италијански (1,91%), албански (0,98%), словеначки (0,96%), српски (0,76%), бошњачки (0,50%) и македонски (0,23%).[5]

Према верској структури већину становништва чине хришћани, припадници католичке и православне вероисповести. Знатан је удио агностика, те атеиста и неопредељених. Од осталих религија најзаступљенији је ислам.[5]

Верска структура становништва града Ријеке (Попис 2001.)
Католици
  
75,84%
Агностици
  
7,22%
Православци
  
6,17%
Атеисти и неопредељени
  
5,49%
Муслимани
  
3,82%

Политика[уреди]

  • Градско вијеће је представничко тело грађана града Ријеке и тело локалне самоуправе које доноси акте у оквиру делокруга Града Ријеке. Градско вијеће има 33 члана који се бирају на изборима. Заступљеност аутохтоне италијанске и српске националне мањине у Градском се вијећу осигурава бирањем по једног члана из реда обе заједнице. Градско вијеће има председника и два потпредседника, од којих се један бира из реда припадника националних мањина. Градско вијеће је то које међу осталим доноси „Статут Града Ријеке“, донси градски буџет, надзире укупно материјално и финансијско пословање Града, утврђује програме развоја појединих делатности, доноси документе просторног уређења Града Ријеке, бира и смењује градоначелника и његове заменике, као и чланове Поглаварства итд. Мандат чланова Градског вијећа изабраних на редовним изборима траје четири године.
  • Градоначелник заступа Град и са Поглаварством је носилац извршне власти у Граду Ријеци. Бира се посредно, на седници Градског вијећа. Ријечки градоначелник је уједно и председник Поглаварства. Градоначелник има право стопирања извршења неког од аката Вијећа, ако оцени да је тим актом повређен закон или неки други пропис. Градоначелник има два заменика који га у случају његове спречености замењују. Тренутни градоначелник Града Ријеке је Војко Обреснел из редова Социјалдемократске партије.
  • Поглаварство Града Ријеке је својеврсна „градска влада“, која обавља извршне послове локалне самоуправе и послове државне управе које су му поверене законом. Председник поглаварства је ријечки градоначелнк. За свој рад Поглаваство је одговрно Градском вијећу и броји девет чалнова.
  • Мјесни одбор је облик непосредног суделовања грађана у одлучивању о питањима од њихова свакодневног и непосредног интереса, попут санирања оштећења на улицама или тротоарима, уређење дечјих игралишта или паркова, уклањање комуналног или дивљег отпада итд. Град Ријека је подељен у 33 мјесна одбора.

Према резултатима последњих редовних локалних избора одржаних 15. маја 2005. године, на власти у Граду Ријеци је коалиција под водством Социјалдемократске партије (СДП), а у којој су још Хрватска народна странка (ХНС), Истарски демократски сабор (ИДС), Хрватска странка умировљеника (ХСУ), Либерална странка (ЛС), Аутономна регионална странка Хрватског приморја, Горског котара, отока и Ријеке (АРС) и Странка демократске акције Хрватске (СДА Хрватске).[7]

Економија[уреди]

Након Другог светског рата у индустријској се производњи обнављају индустријске гране важне за Ријеку. Најважнији привредни субјекти, осим фабрике папира „Хартера“, текстилне и хемијске индустрије (рафинерија нафте и коксара у Бакру) су ријечка бродоградилишта 3. мај и Виктор Ленац, као и фабрика бродских уређаја и мотора Торпедо.

Бродоградилиште 3. мај је основно 1892. године, које је после кратког прекида рада поновно основано 1906. године под именом „Данубиус“. Аустроугарска царска администрација изабрала је управо то бродоградилиште за градњу нових бродова за ратну морнарицу монархије.[8] 1945. године, пред повлачење, немачка војска уништава све објекте и машине бродоградилишта. Већ 1948. године бродоградилиште је у стању градити мање бродове. Уз наставак обнове, бродоградилиште се оријентише на градњу трговинских бродова. 1956. године бродоградилиште закључује свој први извозни уговор за швајцарског наручиоца. До краја 1980их година бродови из бродоградилишта су извезени у укупно 24 државе света.[9]

Палата Јадран - седиште Јадролиније

Бродоградилиште Виктор Ленац данас једно од највећих ремонтних бродоградилишта на Средоземном мору. Основано је 1896. године под именом „Лазарус“, као бродоградилиште за поправак аустроугарских и италијанских трговинских и рибарских бродова. Од 1948. године носи данашње име.[10]

Поглед на ријечку луку
Дизалице у ријечкој луци

У Ријеци од 1947. године делује Јадролинија – предузеће за поморски превоз путника и терета, које има столетну традицију. Иако је основано 1947. године сматра се наследницом разних удружења малих бродара обалне пловидбе, која датирају још од 1872. године. Делатност предузећа је изразито сезонског карактера и под великим је утицајем туризма. У флоти Јадролинија има 56 бродова, од чега 5 великих и 37 мањих трајеката и 8 катамарана.[11]

Након обнове, Ријека је преузела функцију главне луке Југославије, а потом и функцију транзитне луке подунавских земаља у залеђу - Аустрије, Мађарске и Чехословачке. У лучком систему Кварнерског залива је до 1990. изграђено неколико терминала различитих намена.

  • 1967. године у Бакру је, као тада један од најмодернијих у Европи, отворен терминал за расуте терете, који је углавном служио за увоз железне руде за потребе Аустрије и Чехословачке.
  • 1978. године је изграђен складишни комплекс Шкриљево.
  • 1979. године на Брајдици је изграђен контејнерски терминал, као и терминал за фосфате и силос за жито.
  • 1979. године у лучком базену Раша – Бршица је изграђен терминал за дрво.
  • 1982. године у лучком базену Раша – Бршица је изграђен терминал за стоку.
  • 1983. године на обали Горанина је изграђен терминал за генерални терет и ро-ро рампа опремљена обалним дизалицама.[12]

Током 1990их лука Ријека услед рата бележи пад промета, тако да се део промета преусмерава на суседну словеначку луку Копар. Касније долази до стабилизовања и поновног раста промета, те је лука Ријека данас незаобилазан фактор у поморском промету земаља Горњег Подунаља.

1997. године је основана Слободна зона луке Ријека која обухвата три дела:

  • Лучки базен Ријека са контејнерским терминалом;
  • Складишни комплекс Шкрљево и
  • Лучки базен Раша.[12]

Данас је град Ријека је место великих привредних могућности. Некадашњи индустријски град претворен је у град у којем доминирају услужне делатности са нагласком на развој ријечког прометног правца и урбаног туризма.[13]

Кредитом Светске банке и приватним инвестицијама на темељу концесија у Ријеци се модернизује ријечка лука, која је уједно и највећа хрватска лука, дограђује се цестовни правац као подршка развоју луке, док се део лучке инфраструктуре пренамењује у јавне, туристичке и комерцијалне садржаје.[13]

Саобраћај[уреди]

Трајект у ријечкој луци.

Ријека је највећа и најважнија морска лука у Хрватској. У 2007. години, кроз ријечку је луку прошло 13 милиона тона терета. С остатком Хрватске и регије Ријека је добро повезана цестовним, железничким и авионским везама. 2004. године је довршен део ауто-пута А7, који повезује Ријеку са словеначком границом, док је ауто-пут А6 Загреб-Ријека довршен 2008. године. Преко тунела Учка, кроз истоимену планину, Ријека осигурава везу са брзом цестом А8/А9, тзв. Истарским ипсилоном. Тренутно је у фази градње и нова ријечка обилазница, којом ће густи аутомобилски промет заобићи сам град. Завршетак градње комплетне обилазнице се планира за 2008. годину.

Ријека од 1970. године има аеродром. Како се налази на оближњем острву Крку, више је оријентиран на чартер летове, макар се у задњих неколико година повећава и број директних линија. Године 2005. кроз ријечки је аеродром прошло 130.000 путника, а према предвиђањима за 2008. годину очекује се промет од 250.000 путника.

Ријека је добро интегрисана у мрежу Хрватских железница, а са тиме и у мрежу међународних железничких коридора. Електрификована пруга која Ријеку повезује са Загребом, те даље Копривницом и мађарском границом је део паневропског коридора Vб. Преко северног крака Ријека је електрификованом пругом повезана са Љубљаном и Трстом. Према плановима даљњег развоја Хрватских железница, планира се градња нове низинске пруге, која ће возовима на коридору Vб омогућити постизање брзина од 250 km/h. С већим брзинама путовање између Загреба и Ријеке скратило би се на сат времена. Ријека је директним железничким линијама (укључив и ноћне) повезана са Минхеном у Немачкој и Салцбургом у Аустрији.

Преко трајектних линија Ријека је повезана с осталим лукама и острвима у Хрватској - Сплитом, Дубровником, Корчулом и Старим Градом на острву Хвару, те једином међународном линијом према италијанској луци Бари.

Култура[уреди]

Ријечке културне манифестације услед свог квалитета веома су важне за календар културних догађања, не само Ријеке и Приморско-горанске жупаније, већ и шире регије. То су прије свега: Ријечке летње ноћи у организацији Хрватског народног позоришта Ивана пл. Зајца, Лето на Градини, Ревија луткарских позоришта у организацији Градског позоришта лутака Ријека, Међународни фестивал малих сцена - Ријека, Џез тајм фестивал, затим Међународни бијенале цртежа, Изложба младих Медитерана - у организацији Музеја модерне и савремене уметности, Књижевна награда „Драго Герваис“ и бројне друге.

Ријечке летње ноћи су културна манифестација коју организује највиша културна установа у граду - Хрватско народно позориште. Одржава се у јуну и јулу на разним специфичним локацијама у граду, које нису карактеристичне за изведбу музичких и сценских приредби, попут локација Фабрике папира Хартера и Фабрике Торпедо, па публика има изузетну прилику да се упозна с баштином индустријске архитектуре града.

Лето на Градини је музичко-сценска манифестација која се одржава на Трсату, а покренута је 2006. године.

Ревија луткарских позоришта у Ријеци је једини фестивал такве врсте у Приморско-горанској, Личко-сењској и Истаркој жупанији. Циљ ове манифестације је публици града и регије представити успешна остварења домаћих и иностраних луткарких позоришта. Осим представа за децу и одрасле, за време одржавања ревије организује се и низ попратних догађања, попут изложби и предавања или ликовних и луткарских радионица за децу.

Џез тајм фестивал је фестивал који је увелико помогао у промоцији џез музике у Ријеци. Фестивал је такође помогао афирмацији даровите генерације ријечких џез музичара попут Елвиса Станића, те омогућио ријечкој публици упознавање са џез извођачима из других земаља.

Мрле и Прља из групе Лет 3

Књижевна награда „Драго Герваис" је утемељена у почаст књижевнику чије је име и дело обилежило ријечко културно поднебље. Награду је основала бивша општина Ријека 1961. године као највише књижевно признање ријечког краја, додељувши је од 1974. сваке друге године. За награду се могу такмичити сви аутори који бораве или су пореколом с подручја Хрватског приморја, Горског котара или Истре, а књижевни радови морају бити тематски, проблемски и језично везани за наведени простор.

КРАФ - Кварнерска ревија аматерског филма је традиционалан ревија аматерског филма покренута 1969. године која је од ревије филмова локалног значења прерасла у међународно познату ревију. Ревија је такмичарског карактера, тематика филма је слободна, а ограничење је трајање филма на 15 минута.

Ри Рок[уреди]

У музичким водама јака ријечка рок сцена важна је не само у оквирима Хрватске, већ и свих земаља бивше Југославије. Дана 22. марта 1978. у Ријеци је одржан рок концерт на којем је међу осталим извођачима наступила и група Параф. Тај се догађај, према хроничарима, сматра првим (пријављеним и евидентираним) панк концертом у Хрватској и бившој Југославији. Након Парафа, са радом започињу и други панк бендови: Термити, Протест, Лом и Задњи.

Од 1979. године до данас одржава се Ри Рок фестивал - фестивал који је створио ријечку рок сцену, тачније ријечки нови талас и панк, познате под заједничким називом Ри Рок (хрв. Ri Rock). Ри Рок фестивал је најдуговечнији рок фестивал на подручју бивше Југославије. Окупљалиште ријечке алтернативне, рок и панк сцене тих ће година постати Омладински клуб Палах у којем су се организовали бројни концерти, слушаоне, изложбе итд. Током 1980их делују групе Грч, Мртви канал и Xenia, те група Денис & Денис.

Током 1990их година нову групу извођача чине група Лет 3, за коју су карактеристични чести експлицитни текстови и провокативни наступи који укључују голотињу, те групе Лауфер, са перспективним певачем Дамиром Урбаном и Ен Фаце. Данас су уз Лет 3, Урбана и његов пратећи бенд 4 све активније групе Паси, Сјекире, Father, Downfall, Aggressive Snail Attack, Acaid, Carmina Puttana Orchestra и Гвозден.

Ријечки карневал[уреди]

Уз богату традицију карневалскх поворки и балова аустријског, мађарског, руског, немачког племства, као и племства из остатка Европе из 19. века, као и домаћих покладних обичаја (Звончари), Ријечки је карневал данас један од највећих карневаских поворки у Европи и свету. Ријечки карневал спој је венецијанског и аустријског грађанског карневала и елемената фолклора и митологије старих Словена. Од 1982. године, када су Корзом организиовано прошетале три маскиране групе, до данас Ријечки је карневал израстао у манифестацију са преко 15.000 учесника, деце и одраслих, организованих у преко 200 карневалских група, коју годишње види више од 100.000 гледалаца.

Карневалска поворка у Ријеци 2006. године

Образовање[уреди]

Универзитетска библиотека и Музеј савремене уметности

На подручју Града Ријеке ради 28 установа основношколског образовања, од којих је Град Ријека оснивач њих 24, као и 18 средњих школа (14 стручних и 4 гимназије).

Од 1973. године Ријека је универзитетски град. У склопу Ријечког универзитета данас делују Академија примењених уметности, Економски, Филозофски, Грађевиснки, Медицински, Поморски, Правни и Технички факултет, те Висока учитељска школа, Универзитетска библиотека и Студентски центар. У склопу Ријечког универзитета у Пули делују и Факултет економије и туризма „Др Мијо Мирковић“, Филозофски факултет и Виша учитељска школа. У Госпићу такође делује Виша учитељска школа, док у Опатији делује Факултет за туристички и хотелски менаџмент.

У Ријеци постоје и студије који нису у саставу ријечког Универзитета: студија теологије на Католичком богословном факултету из Загреба, студији на Музичкој академији из Загреба и студији на Академији драмске уметности из Загреба. У Ријеци делује и једно Велеучилиште.

Знаменитости[уреди]

Палата Модело из 1885. године
  • Катедрала св. Вида;
  • Капуцинска црква;
  • Маријанско светиште на Трсату;
  • Коси торањ (звоник цркве Маријина узнесења);
  • Црква св. Себастијана;
  • Барокни градски торањ са сатом из 1876. године;
  • Корзо;
  • Хрватско народно позориште Ивана пл. Зајца;
  • Средњовековни дворац на Трсату;
  • Палаче: Плоех, Модело, Гарбас;
  • Гувернерова палата, данас Поморски и историјски музеј Хрватског приморја;
  • Управана зграда бивше Фабрике шећера.

Занимљивости[уреди]

Спорт[уреди]

Кантрида - стадион ХНК Ријека

На подручју некадашње општине Ријека постоји 297.000 m² корисних спортских површина, но само мали део, 23.000 m² (7,6%) чине затворени спортски објекти. Након формирања приградских општина, на подручју града Ријеке преостало је 187.000 m² спортских простора. Услед повољног положаја на подручју града Ријеке је могуће обављати бројне спортске активности током читаве године. У граду је регистровано 38 спортских грана. Локални фудбалски клубови су ХНК Ријека, који се такмичи у првој лиги и вишеструки је освајач Купа Хрватске и Купа Југославије, те НК Оријент, који се такмичи у трећој лиги. Остали фудбалски клубови су НК „Локомотива“, НК „Лучки радник“ и НК „Козала“. У Ријеци делују и кошаркашки клубови „Кантрида“ и „Кварнер“, те рукометни клубови „Замет“, „Козача“, „Пећине“ и „Трсат“.

У Ријеци се налази и спортско друштво „Приморје“ у које су удружени пливачки, ватерполски и клуб за синхронизовано пливање. У пливачком клубу „Приморје“ тренирао је и Милош Милошевић, вишеструки освајач медаља на светским и европским првенствима и европски рекордер у дисциплини „дејфин“. У ували Прелук, која је по ветру (трамонтана) позната и изван Хрватске могуће је једрење на дасци (сурф). У близини Ријеке се налазе регатна поља на Журкову и у Мошћеничкој Драги, на којима се одржавају државне и међународне регате, од којих је најпознатија „Фиуманка“. Такође, у акваторији Цреса се већ традиционално одржавају ИМС светска и европска првенства у класи крсташа. На веслачком пољу у Омишљу, па и у Бакру, у природним увалама се одржавају међународне веслачке регате.

Аутомотодром на Гробнику са својим пратећим објектима је простор где се одржавају тренинзи домаћих и страних ауто-мото такмичења, са перспективом да постане писта за одржавање трка у Формули 1.

На последњим Олимпијским играма у Пекингу ријечка спортисткиња Сњежана Пејчић је у дисциплини ваздушна пушка на десет метара освојила бронзану медаљу, прву за Хрватску у Пекингу.

Дипломатска представништва[уреди]

У 20. веку у Ријеци је деловало 57 конзулата, од чега 20 у раздобљу уочи Првог светског рата. Данас у Ријеци делује 14 конзуларних представништава[17] следећих држава:

Градови побратими[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Società di Studi Fiumani – Roma - Hrvatski Institut za Povijest – Zagreb, Le vittime di nazionalità italiana a Fiume e dintorni (1943-1947), Žrtve talijanske nacionalnosti u Rijeci i okolici (1939—1947), Rome 2002. ISBN 978-88-7125-239-1. Табела са убијенима од 2. маја 1945. до 31. децембра 1947: „Статистички подаци“, странице 206 и 207[мртва веза од 05. 2013.].
  2. ^ Società di Studi Fiumani – Roma - Hrvatski Institut za Povijest – Zagreb, Le vittime di nazionalità italiana a Fiume e dintorni (1943-1947), Žrtve talijanske nacionalnosti u Rijeci i okolici (1939—1947)', Rome 2002. ISBN 978-88-7125-239-1. „Замршена повијест Ријеке“, страница 190[мртва веза од 05. 2013.].
  3. ^ а б в Società di Studi Fiumani – Roma - Hrvatski Institut za Povijest – Zagreb, Le vittime di nazionalità italiana a Fiume e dintorni (1943-1947), Žrtve talijanske nacionalnosti u Rijeci i okolici (1939—1947), Rome 2002. ISBN 978-88-7125-239-1. „Пројект, извори и териториј“, страница 39[мртва веза од 05. 2013.].
  4. ^ а б „Град Ријека“. Rijeka.hr Приступљено 2. 11. 2012.. 
  5. ^ а б в г „Државни завод за статистику Републике Хрватске“. Dzs.hr Приступљено 2. 11. 2012.. 
  6. ^ а б „Попис становништва Краљевине Угарске 1910. године ((hu))}“. Kt.lib.pte.hu Приступљено 2. 11. 2012.. 
  7. ^ „Страначка заступљеност у Градском вијећу Града Ријеке“. Rijeka.hr Приступљено 2. 11. 2012.. 
  8. ^ Бродоградилиште 3. мај[мртва веза од 11. 2012.]
  9. ^ Бродоградилиште 3. мај[мртва веза од 11. 2012.]
  10. ^ Бродоградилиште Виктор Ленац[мртва веза од 11. 2012.]
  11. ^ „Јадролинија“. Jadrolinija.hr Приступљено 2. 11. 2012.. 
  12. ^ а б Лука Ријека[мртва веза од 11. 2012.]
  13. ^ а б „Град Ријека“. Rijeka.hr Приступљено 2. 11. 2012.. 
  14. ^ а б в „Занимљивости о Ријеци“. Rijeka.hr Приступљено 2. 11. 2012.. 
  15. ^ „Занимљивости о Ријеци“. Rijeka.hr Приступљено 2. 11. 2012.. 
  16. ^ „Занимљивости о Ријеци“. Kd-kozala.hr. 15. 10. 2012. Приступљено 2. 11. 2012.. 
  17. ^ „Дипломатска представништва у Граду Ријеци“. Rijeka.hr Приступљено 2. 11. 2012.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Службене странице града[уреди]

Информативни садржаји[уреди]

Култура[уреди]

Музеји[уреди]

Саобраћај[уреди]

Мапе[уреди]

Остале везе[уреди]


Сјајни чланак Чланак Ријека (град) је пример међу сјајним чланцима.
Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.