Роберт Луис Стивенсон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Роберт Луис Стивенсон

Robert louis stevenson.jpg
Роберт Луис Стивенсон, шкотски писац, портрет Ђиролама Нерлија

Информације
Пуно име Роберт Луис Стивенсон
Датум рођења 13. новембар 1850.
Место рођења Единбург (Шкотска)
Датум смрти 3. децембар 1894.
Место смрти Валима (Самоа)
Дела
Потпис

Роберт Луис Стивенсон (енгл. Robert Louis Stevenson; Единбург, Шкотска, 13. новембар 1850. — Ваилима, Самоа, 3. децембар 1894.) био је шкотски романсијер, приповедач, пјесник, есејиста и путописац. Светској књижевности допринео је са неколико класика књижевности за младе: Острво са благом, Чудни случај доктора Џекила и господина Хајда и Црна стрела.

Животопис[уреди]

Стивенсон се школовао у родном Единбургу, гдје је студирао инжењерство и право. Од дјетињства је показивао склоност ка књижевности. Почео је да пише већ током студија, а 1883. објављује роман Острво са благом.

Како је боловао од туберкулозе врло је често путовао у иностранство у потрази за поднебљем које би годило његовом здрављу. На својим путовањима почео је писати своја прва дела путописне тематике. Пут га је тако навео у Калифорнију гдје је упознао и своју будућу супругу са којом се вјенчао 1880. С њоме је наставио своја путовања, те се с њоме населио на пацифичко острво Самоа, на којем је и преминуо 1894, у својој 44. години.

Књижевно дело[уреди]

Популарност овог писца се заснива на узбудљивим пустоловним и фантастичним романима за младе, чија читаност не јењава до данашњих дана. Осим најпознатијих наслова, као што су Острво са благом, Чудни случај доктора Џекила и господина Хајда и Црна стрела, написао је и многа друга прозна дјела, есеје, путописе и пјесничке збирке. Стивенсонова сабрана дјела броје 28 свезака, разних жанрова.

У роману Острво са благом описују се пустоловине младог Џима Хокинса, који проналази карту острва са скривеним благом озлоглашеног гусара, капетана Флинта, те одлучује да га пронађе.

Новела Чудни случај доктора Џекила и господина Хајда, објављена 1886, доживјела је велики успјех, те је у шест мјесеци продата у 40.000 примјерака. Дјело, за које је Стивенсон послије изјавио да му је заплет откривен у сну, било је осмишљено као критика викторијанског двоструког морала.

Написао је и роман Силом одведен (1886).

Спољашње везе[уреди]