Роберт Хук

Роберт Хук
Роберт Хук
Општи подаци
Рад
Поље	физика

Роберт Хук (енгл. Robert Hooke; 18. јул 1635 — 3. март 1703) је био енглески физичар и секретар Краљевског друштва у Лондону који је 1665. године открио ћелију. Усавршио је барометар, телескоп и микроскоп. Доказао је да се Земља и Месец окрећу око Сунца по елипси, гравитацију небеских тела, а такође је открио и закон o истезању еластичних тела (Хуков закон).

Биографија

Посматрајући испод микроскопа танко исечене режњеве плуте запазио је шупљине које су по облику биле сличне шупљинама у пчелињем саћу. Назвао их је ћелијама. Хук са тадашњим микроскопом није могао да види све делове ћелије. Видео је само празне ћелијске просторе оивичене ћелијским мембранама, али је то било довољно да прикаже ћелију као основну структурну јединицу организма.

Поред открића ћелије Хук је доказао да се Земља и Месец окрећу око Сунца у елипси, да небеска тела имају гравитацију, као и да се све материје грејањем истежу. Роберт Хук се срео са Робертом Бојлом 1656. на Оксфордском универзитету, где су заједно радили истраживања са вакуумом. Хук је открио закон еластицитета и направио је најсавршенију вакум пумпу 1659, помоћу које је Бојл дошао до многих својих открића.

У доменима испитивања светлости прихватио је закључке Кристијана Хајгенса, по коме се светлост понаша у виду таласа. Њему се по том питању супроставио Исак Њутн, а Роберт Хук је након тога тврдио да је он дошао до открића која су највише славе донела Њутну, присвојивши његове резултате из личне коресподенције („Quantum Loops“, стр. 65). Роберт Хук је тврдио да је он Њутну предложио универзалну гравитацију, што је Њутн касније приказао као свој чувени Закон о гравитацији. Хук је први доказао да се сви материјали при загревању шире, а од свега признат му је једино Закон о еластицитету 1670. Он је доказао да су деформације тела директно сразмерне примењеној сили. Он је, такође, први применио израз ћелија у свом раду „Micrographica“ (Ситно цртање). У овом раду објаснио је и сагоревање, кристалну структуру снежних пахуљица и студију о фосилима (давно изумрлим створењима). Дошао је до закључака које је касније објаснио Чарлс Дарвин. У домену астрономије, Хук је лоцирао велику црвену тачку на Јупитеру и први тврдио да велика планета Јупитер ротира око своје осе.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за:

Robert Hooke

• UCMP – Robert Hooke (1635–1703)
• The Monument – Dr. Robert Hooke
• Robert Hooke, hosted by Westminster School
• Micrographia
  • Hooke's Micrographia, at Project Gutenberg (downloadable collections, including searchable ASCII text and book as complete html document with images)
  • Hooke's Micrographia, at Linda Hall Library
• A timeline of Hooke's life
• England's Leonardo, a lecture on Robert Hooke
• An engraved bust of Robert Hooke
• Robert Boyle and Robert Hooke. Добављено из оригинала на дан 2007-09-26
• Lost manuscript of Robert Hooke discovered – from The Guardian
• Manuscript bought for The Royal Society – from The Guardian
• A Panoramic Virtual Tour of Hooke's Church at Willen – by Peter Loud
• Exploring our archives, a blog by researchers at the Royal Society exploring Hooke's lost manuscript
• Westfall, Richard S.. Robert Hooke. Rice University (The Galileo Project). Приступљено на дан 16 February 2008
• Cooper, Michael (11 May 2008). Now that the dust has settled: A view of Robert Hooke post-2003. Приступљено на дан 22 December 2008 – A 60-minute presentation by Prof. Michael Cooper, with links to slides, audio, video, and a transcript, with references
• Moses Pitt, Robert Hooke and the English Atlas

Овај незавршени чланак Роберт Хук је везан за научнике. Користећи правила Википедије, можете га проширити.