Робинзон Крусо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Робинзон и Петко

Робинзон Крусо (енгл. Robinson Crusoe /ˌrɒbɪnsən ˈkruːsoʊ/) роман је Данијела Дефоа, први пут објављен 1719. године.

Овај роман је прича о доживљајима лика по коме роман носи назив, енглеског бродоломника који је провео 28 година на далеком тропском острву, на којем је доживео разне авантуре пре него што су га коначно спасили. Занимљиво је Робинзоново сналажење на пустом острву и његова борба за преживљавање у дивљини, што је до тада било несхватљиво.

Прича је вероватно била инспирисана стварним догодовштинама Александра Селкирка, шкотског бродоломника који је живео нешто више од четири године на пацифичком острву које се звало Мас а Тијера (шп. Más a Tierra) и које је 1966. године преименовано у Острво Робинзона Крусоа, у Чилеу.

Радња[уреди]

Након бега од куће и разних перипетија, Робинзон Крусо је доживео бродолом, који је преживео, али су га таласи избацили на пусто острво. Са насуканог брода успео је да спаси храну, пиће, оружје, алат итд. Када је спасавање ствари с брода било готово, направио је колибу са јаком оградом, склопио намештај и почео да лови. Плашећи се да се не изгуби у времену, Робинзон Крусо је направио календар. Иако незадовољан својом ситуацијом, увек је налазио излазе и решења. Пошто је имао мастило и папир, записивао је догађаје на острву. Пронашао је разне врсте воћа и почео да се бави земљорадњом. Да би одложио своје прве плодове, направио је корпе од прућа и посуде од глине. На другој страни острва направио је малу викендицу. Уживао је упознајући разне врсте птица. Пошто се у тренуцима болести почео молити, то му је помогло, како је он веровао, те је постао много бољи верник него пре.

Велика жеља за повратком кући, навела га је на изградњу чамца. После дуготрајног и напорног рада, схватио је да је погрешио. Чамац је био јако велики, те га није могао догурати до воде. Други покушај је био успешнији. Међутим, када се са новим чамцем упутио у обилазак острва, појавила се струја због које је замало одвучен на пучину. Одлучио је да узгаја козе ради млека и меса.

Највећи страх на острву доживео је када је угледао стопу у песку. Мислио је да је окружен људождерима и веома се уплашио. Када је скупио снагу и поновно изашао, наишао је на људске лобање и кости. Пошто је страх све више растао, био је срећан кад је пронашао пећину у којој је могао да се сакрије. Једног дана, Робинзон је коначно угледао људождере на обали. Из заклона је посматрао њихово понашање. Заробљенике су убијали, пржили месо и јели. Велику наду је имао када је угледао брод на пучини. Наду је изгубио када је својим чамцем допловио до брода. Брод није био усидрен већ насукан. Посада брода је или била мртва или је већ напустила брод.

Једне ноћи Робинзон је уснуо необичан сан. Тај сан му се остварио када је спасио једног домороца, који му је касније постао добар пријатељ. Иако се Робинзон у почетку прибојавао, одлучио је да преваспита људождера Петка. После много муке, њих двојица су се споразумевали говором, а и одвикао га је од људског меса. Петко је помагао Робинзону у свакодневним пословима. Пошто се Петко добро разумео у обраду дрвета, заједно су направили велики чамац. Коначно, Петко је много помогао Робинзону у биткама са дивљацима и гусарима. Њихова најважнија битка била је битка за брод којим су њих двојица на крају напустили острво. Отишли су у Шпанију и Енглеску, где је Робинзон успео да добије назад свој иметак, ожени се и најзад настави свој уобичајени живот.

Спољашње везе[уреди]