Роботика
Из Википедије, слободне енциклопедије
Роботика је наука о роботима, њиховом дизајну, изради и примени. Обухвата поља информатике (посебно вештачку интелигенцију), електротехнике и машинства.
Термин роботике је први увео Исак Асимов, у својој краткој причи Runaround објављеној у марту 1942. године.
[уреди] Историја
Први покушаји прављења аутомата су забележени још у античком добу. Познати су делимично аутоматизована позоришта и музичке машине, које је измислио Херон Александријски, или летеће птице Архите Тарентске.
По завршетку античке културе, привремено су са сцене нестала и њена достигнућа, знања и пракса. Тек након средњег века су проналазаштво и технологија опет почеле да се више вреднују. Тако су нпр. познати планови и скице Андроида из 15. века од Леонарда да Винчија. На жалост, тадашње знање је још увек било недовољно да би се већина ових планова реализирала. Око 1740. је Jacques de Vaucanson конструисао и направио један аутомат који свира флауту, једну аутоматску патку, као и прву програмабилну и потпуно аутоматизовану предилицу.
Крајем 19. века начињени су велики напори на пољу војне технике (чамци и бродови са даљинским управљањем, управљана торпеда). Жил Верн такође објављује причу о човеку-машини, а 1920. писац Карел Чапек уводи појам робота. Након Другог светског рата роботика почиње да прави своје прве значајне кораке. Јако значајан за њен развој био је проналазак Транзистора и интегрисаних кола.
Године 1954. George C. Devol пријављује патент програмабилног манипулатора, што је био почетак примене робота у индустрији, а од 1955. у слободној продаји су се појавиле прве NC-машине (енгл. numerically controlled, нумерички контролисана машина). Devol је био такоће саосивач фирме Унимација (Unimation), која је 1960. представила првог индустријског робота са хидрауличким погоном. Године 1968. на MIT развијен је први покретни робот.
Године 1970 развијен је први аутономни покретни робој Шејки (енгл. Shakey), на истраживачком институту у Станфорду.
Током године 1973. започет је развој првог хуманоидног робота, Waseda 1, на Универзитету Васеда у Токију.
Године 1974. ASEA је представила првог робота, IRb6, који је у потпуности радио на електричну енергију.
Године 1986. Хонда почиње програм истраживања и развоја хуманоидних робота (енгл. Humanoid Robot Research and Development Program). Резултат су били хуманоидни роботи са ознакама верзија од P1 до P3. Даљи развој 2001. године доводи до хуманоидног робота АСИМО.
Године 1997. се на Марс спустио први покретни робот, Mars Pathfinder.
Развој роботике је такође утицао на индустрију играчака. Као данашњи примери се могу навести Lego Mindstorms, Robonova или робот-пас Аибо форме Сони.
