Роботика

Из Википедије, слободне енциклопедије

Роботика је наука о роботима, њиховом дизајну, изради и примени. Обухвата поља информатике (посебно вештачку интелигенцију), електротехнике и машинства.

Термин роботике је први увео Ајзак Асимов, у својој краткој причи Runaround објављеној у марту 1942. године.

Историја[уреди]

Водене оргуље Херона Александријског
Модел робота направљеног на основу скица Леонарда да Винчија
Аутоматизована патка од Jacques de Vaucanson

Први покушаји прављења аутомата су забележени још у античком добу. Познати су делимично аутоматизована позоришта и музичке машине, које је измислио Херон Александријски, или летеће птице Архите Тарентске.

По завршетку античке културе, привремено су са сцене нестала и њена достигнућа, знања и пракса. Тек након средњег века су проналазаштво и технологија опет почеле да се више вреднују. Тако су нпр. познати планови и скице Андроида из 15. века од Леонарда да Винчија. Нажалост, тадашње знање је још увек било недовољно да би се већина ових планова реализовала. Око 1740. је Jacques de Vaucanson конструисао и направио један аутомат који свира флауту, једну аутоматску патку, као и прву програмабилну и потпуно аутоматизовану предилицу.

Крајем 19. века начињени су велики напори на пољу војне технике (чамци и бродови са даљинским управљањем, управљано торпедо). Жил Верн такође објављује причу о човеку-машини, а 1920. писац Карел Чапек уводи појам робота. Након Другог светског рата роботика почиње да прави своје прве значајне кораке. Јако значајан за њен развој био је проналазак Транзистора и интегрисаних кола.

Године 1954. George C. Devol пријављује патент програмабилног манипулатора, што је био почетак примене робота у индустрији, а од 1955. у слободној продаји су се појавиле прве NC-машине (енгл. numerically controlled, нумерички контролисана машина). Devol је био такође саосивач фирме Унимација (Unimation), која је 1960. представила првог индустријског робота са хидрауличким погоном. Године 1968. на MIT развијен је први покретни робот.

Године 1970. развијен је први аутономни покретни робој Шејки (енгл. Shakey), на истраживачком институту у Станфорду.

Током године 1973. започет је развој првог хуманоидног робота, Waseda 1, на Универзитету Васеда у Токију.

Године 1974. ASEA је представила првог робота, IRb6, који је у потпуности радио на електричну енергију.

Године 1986. Хонда почиње програм истраживања и развоја хуманоидних робота (енгл. Humanoid Robot Research and Development Program). Резултат су били хуманоидни роботи са ознакама верзија од P1 до P3. Даљи развој 2001. године доводи до хуманоидног робота АСИМО.

Године 1997. се на Марс спустио први покретни робот, Mars Pathfinder.

Развој роботике је такође утицао на индустрију играчака. Као данашњи примери се могу навести Lego Mindstorms, Robonova или робот-пас Аибо форме Сони.

Роботика у Србији[уреди]

Институт „Михајло Пупин“ на Звездари, Београд се средином шездесетих година, веома озбиљно бавио роботиком. Касније су та истраживања, по којима смо тада били међу водећим у свету, успорена и готово заустављена што укидањем фондова, што одласком кадрова у иностранство. Познате су биле „Београдска шака“ , „Београдска колена протеза“. Исте су приказане на Изложби роботике у Београду октобра 2012. Професор Рајко Томовић и професор Дејан Поповић су пионири роботике у нас.

Галерија српских робота[уреди]

Спољашње везе[уреди]