Рогач

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Рогач (вишезначна одредница).
Рогач
Ceratonia as ornamental tree Piante Faro Sicilia.JPG
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Fabales
породица: Fabaceae
потпородица: Caesalpinioideae
род: Ceratonia
Биномијална номенклатура
Ceratonia siliqua
L.
Екологија таксона

Рогач (Ceratonia siliqua) је зимзелено дрво или жбун из породице бобова (Fabaceae), пореклом из Медитерана. Карактеристична врста свезе Oleo-Ceratonion Br.-Bl. Гаји се од давнина, а цењена је због својих плодова. Подноси зимске температуре, као и агруми, до -6°С. Позната је још и под називом „хлеб светог Јована“, јер се, по предању, Јован Крститељ њоме хранио док је живео у пустињи.[1]

Етимологија[уреди]

Ceratonia научни назив рода рогач потиче од старогрчке речи κεράτιον како су звали плод рогача (од κέρας рог), атрибут врсте siliqua од латинске речи за махуну. Назив "карат", јединица за масу драгог камења такође води порекло од старогрчке речи κεράτιον, алудирајући на древну праксу са Блиског истока да се злато и драго камење мери семеном рогача које је врло униформне масе (0.2g). Данас је карат стандардизован и износи управо толико.

Касније у доба Старог Рима, златни новчић познат као solidus тежио је 24 семена рогача (око 4.5g). Као резултат, карат је постао и мера за чистоћу злата. Злато од 24 карата је 100% чисто, а 12-каратно садржи 50% бакра итд. [2]

Опис[уреди]

Рогач је ниско дрво, изузетно 15 m. Кора дуго глатка. Лист је парно пераст са 3-5 пари лиски, дуг око 16 cm. Лиске кожасте, овалне или објајасте, 3-7 cm дуге 2-3 cm широке, целог обода, тамнозелене. Цветови (септембар до половине октобра) су једнополни, дводоми или хермафродитни, петочлани, апетални у гроздастим цвастима, неупадљиви, ситни. Плод је махуна, љубичастосмеђа, крива, дуга до 20 cm, широка до 4 cm са 10-15 семена, кожасто-масната, јестива, зрела годину дана по цветању. Семе је црвенкастосмеђе, глатко и сјајно дуго 8-12 mm и 3,5-8,5 mm широко, са стране стиснуто, при основи се заоштрава. Ситан хилум је у плитком удубљењу код микропиле. Семе садржи мало ендосперма, ембрион са лопатастим ембрионом. Семе са изразито тврдом семењачом у једном килограму има 5000 зрна. Клијање епигеично. Почиње да рађа од 8 године. Максимални пораст и продуктивност достиже око 100. године, а живи до 200. Са једног хектара може да се сакупи 5-7 тона плодова.[3][4] Има дубок и јак корен. Рогач успева на топлој медитеранској клими, иако не подноси добро превелику количину воде у подлози.

Значај[уреди]

Рогач се вековима употребљавао као важна намирница за људску исхрану, као и за исхрану стоке. Врло добра особина рогача је да су се плодови могли сачувати годинама на стаблу, додуше донекле осушени, али још увијек употребљиви. Употребљаван је као уобичајен заслађивач, до појаве вештачких заслађивача. Употребљава се као замена за какао.

Референце[уреди]

  1. ^ ITIS Report Page: Ceratonia siliqua . accessed 5.11.2011
  2. ^ http://www.etymonline.com/index.php?term=carat%7C Етимолошки речник
  3. ^ Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
  4. ^ Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд

Са других Викимедијиних пројеката :