Рогожарски СИМ-XI

С Википедије, слободне енциклопедије
Рогожарски СИМ-XI[1]
Рогожарски СИМ-XI
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производњепрототип
Дужина7,16
Размах крила9,40
Висина2,70
Површина крила17,30
Празан545
Нормална полетна680
Клипно-елисни моторСименс Sh14a 150KS
Снага110 kW
Макс. брзина на H=0191 km/h
Долет825 km
Плафон лета5.500 m
Брзина пењања292 m/min

Рогожарски СИМ-XI је југословенски школски авион једносед, једномоторни висококрилац који је произведен 1938. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда[2].

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Инж. Сима Милутиновић пројектант авиона СИМ
Мотор Siemens Sh 14a који је уграђен у авион Рогожарски СИМ-XI

Приликом испитивања авиона СИМ-X уочено је да он има карактеристике веома блиске акробатском авиону, стога је Управа фабрике Рогожарски одлучила да изврши одређене модификације (уградња јачег мотора са специјалним карбуратором за леђни лет, мања ојачања кнструкције, смањење површине крила и уградња компензатора крилца) и направи акробатски авион. Инж. Сима Милутиновић извршио је током 1937. године одговарајуће измене и већ крајем године прототип је био спреман за тестирање. Пробни лет је обавио фабрички пробни пилот капетан Милан Бјелановић. До краја јануара 1938. године обављена су фабричка испитивања а до 12. марта и испитивања у Опитној групи Команде ВВ. Авион је добио изванредне оцене и Команда ВВ је откупила прототип СИМ-XI који је остао у саставу Опитне групе. Тако је настао први југословенски акробатски авион који је добио назив Рогожарски СИМ-XI[3].

Авион СИМ-XI, једноседи подупрти висококрилац са мотором Сименс (Брамо) Sh14a 150KS који је имао специјални карбуратор за дуготрајни леђни лет, претежно је дрвене конструкције, труп елиптичног попречног пресека је у целости израђен од дрвета обложен шпером а крила су: носећа конструкција од дрвета пресвучена платном, са заобљеним крајевима. Са сваке стране, крила су подупрта са паром косих упорница које су се ослањале на труп авиона. Имао је два резервоара за бензин један се налазио у средишњем делу између крила тј. на њиховом споју, а други у трупу авиона. Резервоар у трупу се пунио при акробатском летењу а за уобичајено летење пунио се само резервоар у крилу. Оба резервоара су се пунила код прелета када је требало постићи већи долет. Стајни трап је био фиксан, потпуно направљен од челичних цеви а одликовао се великом чврстоћом што је омогућавало авиону слетање на веома неравне терене.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Фабрика Рогожарски је направила овај авион са намером да се сачувају ресурси борбених авиона у стандардном наоружању ВВ а да пилоти одржавају тренажу у акробатском летењу на јефтиним авионима без утицаја на квалитет те тренаже. Команда ВВ је имала друкчији приступ заступајући став да за ту намену сасвим добро могу да послуже стандардни авиони за обуку и тренажу пилота ловаца ПВТ и Р-100, од којих су неки добили карбураторе за леђни лет. Због тога није остварена серијска производња авиона СИМ-XI. За време трајања Прве међународне ваздухопловне изложбе у Београду, СИМ-XI је извео серију врло запажених акробаских летова, потврђујући чињеницу да је спадао у групу најбољих акробатских авиона свога времена, што је служило на част пре свега његовом конструктору Инж. С. Милутиновић, Фабрици Рогожђарски и југословенском ваздухопловству[4].

Авиони СИМ-XI у Другом светском рату[уреди | уреди извор]

У току Априлског рата једини авион СИМ-XI је пао Немцима у руке а они га продали својим савезницима Хрватима (НДХ) где је носио број 7351[5]. Они су га користили до 19. децембра 1943. године, за вучу једрилица, све док га нису уништили партизани између села Прогар и Бољевци када је хрватски пилот слетео да закачи и подигне откачену једрилицу[4].

Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Станојевић, Драгољуб.; Чедомир Јанић (12/1982). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима“. Машинство 31: 1867 - 1876.
  2. ^ „Ваздухопловне традиције Србије”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2014. г. Приступљено 18. 10. 2014. 
  3. ^ Ч. Јанић; Акробатски авион Сим-XI, Фронт бр.1224, 28. мај.1982, Београд,
  4. ^ а б О. Петровић.; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  5. ^ В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир (28. 5. 1982). „Акробатски авион Сим-XI”. Фронт (на језику: (језик: српски)). Београд: Народна армија. 1224. 
  • Петровић, Огњан М. (2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 58—59. ISSN 1450-684X. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • В. Илић.; Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије, Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • Микић, Војислав (2000). Зракопловство Независне Државе Хрватске 1941 - 1945 (на језику: (језик: српски)). Београд: ВИИВЈ и Таргет. ID=72669708. 
  • Станојевић, Драгољуб.; Јанић, Чедомир (1982). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима”. Машинство (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Савез инжењера и техничара Југославије. 31: 1867—1876. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Ненадовић, Мирослав (1967). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. 167—189. 
  • Das Flugzeug-Archiv. Schulflugzeug Rogozarski SIM-X (на језику: (језик: немачки)). 
  • Donald, David (1997). The Encyclopedia of World Aircraft. Prospero Books. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. ISBN 978-0-7153-5734-7. 
  • Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 изд.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 978-1-85260-163-8. 
  • Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Micevski, Milan (1991). „Pod tuđim zastavama”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 36 — 40. ISSN 1450-6068. 
  • Боснић, Петар (2003). „Домаћи школски и прелазни авиони 1924-1941. године”. Наша крила (на језику: (језик: српски)). Београд: Југословенски Аероклуб "Наша крила". 36: 7—9. ISSN 0354-5121. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Рогожарски СИМ-XI на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рогожарски_СИМ-XI&oldid=27556781”