Рогожарски СИМ-XII-Х

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рогожарски СИМ-XII-Х[1]
SIM-12-H.jpg

Рогожарски СИМ-XII-Х

Опште
Намена хидроавион за обуку и тренажу пилота
Посада 2 (ученик + инструктор)
Произвођач Рогожарски Београд
Први лет 1938
Почетак производње 1939
Димензије
Дужина 7,50 m
Размах крила 11,00 m
Висина 2,96 m
Површина крила 20,50 m²
Маса
Празан 635 kg
Нормална полетна 920 kg
Погон
Клипно-елисни мотор Валтер Мајџор 6 190KS
Снага 140 kW
Перформансе
Макс. брзина на H=0 212 km/h
Портал:Ваздухопловство
Мотор Валтер Мајџор 6 уграђен на авион Рогожарски СИМ-XII-Х

Рогожарски СИМ–XII-Х је југословенски школско-тренажни висококрилни хидроавион са два пловка који је произведен 1938. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда[2].

Пројектовање и развој[уреди]

Безуспешно покушавајући да изабере најприкладнији хидроавион за обуку пилота Команда поморског ваздухопловства се обратила фабрици Рогожарски 1937. године и наручила пројекат школског хидроавиона који би по својим карактеристикама одговарао школском авиону СИМ-X. Пошто се није могла извршити једноставна модификација (прилагођавање постојећег авиона СИМ-X) због уградње пловака ЕДО, главни конструктор Инж. Сима Милутиновић је уградио појачан мотор Валтер Мајџор 6 снаге 190KS, што је довело до повећања димензија авиона. Тако је школско-тренажни висококрилни хидроавион са два пловка представљао потпуно нови авион назван СИМ–XII-Х. Током 1937. године приступило се реализацији пројекта и већ крајем године прототип је био спреман за тестирање[3]. Пробни лет је обавио 7. фебруара 1938. пробни пилот Иван Короша у хидро бази Дивуље. Пошто је на испитивањима авион постигао задовољавајуће резултате, наручена је прва серија од 4 примерка ових авиона, који су испоручени половином 1939. године[4].

Технички опис[уреди]

Авион СИМ-XII-Х, је двоседи подупрти висококрилац (парасол), хидроавион са два пловка, са мотором Валтер Мајџор 6 снаге 190KS и дрвеном елисом фиксног корака. Авион је претежно дрвене конструкције, труп елиптичног попречног пресека је у целости израђен од дрвета обложен шпером док је мотор облоћен алуминијумским лимом. Крила су: носећа конструкција од дрвета пресвучена платном, са заобљеним крајевима. Са сваке стране, крила су подупрта са паром косих челичних упорница које су се ослањале на труп авиона. Резервоар за бензин се налазио у средишњем делу између крила тј. на њиховом споју. Прва серија авиона је имала уграђена два (пар) ЕДО пловка модел 47.

Оперативно коришћење[уреди]

Искуства са коришћењем авиона СИМ-XII-Х, међу пилотима и техничким особљем авион је популарно зван „Мали СИМ“, су била јако позитивна па је Команда ПВ (Поморског ваздухипловства) 15. јула 1940. године склопила уговор са фабриком Рогожарски за другу серију ових авиона (такође 4 примерка) с том разликом што су ови хидроавиони били опремљени за инструментално тј., „слепо“ летење. Рогожарски је ове авионе испоручио за пет месеци али без пловака јер је испорука пловака из Канаде каснила неколико месеци. По договору са Морнарицом у фабрици Рогожарски се приступило пројектовању и изради домаћих пловака за ове авионе али ова актиност није завршена до избијања Априлског рата. У том предратном периоду два авиона СИМ-XII-Х су имала удесе и то оба у Боки Которској 1940. године. Оба авиона су предложена за расход па је команда ПВ затражила одобрење да пловке са ових авиона премести на нове (авионе СИМ-XII-Х друге серије) с обзиром да су ови авиони били опремљени инстрментацијом за инструментално („слепо“) летење. Пошто је одобрење стигло то је учињено тако да су два авиона из друге серије оспособљена за коришћење уочи избијања рата[5].

Авиони СИМ-XII-Х у Другом светском рату[уреди]

Нема података о употреби авиона СИМ-XII-Х у току Априлског рата, као ни то да ли су их Италијани користили током Другог светског рата.

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Станојевић, Д.; Јанић Ч. (12/1982.). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима“. Машинство 31: 1867 - 1876.
  2. ^ Isaić, Vladimir. (17.04.1981.). "Kako je leteo "Mali Sim"". Front 1186.
  3. ^ Станојевић, Д.; Јанић Ч. 12/1982.). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима“. Машинство 31: 1867 - 1876.
  4. ^ http://airserbia.com/vvkj/index.php?str=avioni&av=74 Рогожарски_СИМ-XII-Х airserbia.com
  5. ^ Петровић, Огњан М. (3/2004.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.)". Лет - Flight 3: pp. 58. ISSN: 1450-684X.

Литература[уреди]

  • Станојевић, Драгољуб.; Чедомир Јанић (12/1982.). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима“ (на ((sr))). Машинство (YU-Београд: Савез инжењера и техничара Југославије) 31: 1867 - 1876. 
  • Isaić, Vladimir. (17. 4. 1981.). „Kako je leteo "Mali Sim"“ (на ((sr))). Front (YU-Београд: Narodna armija) 1186. 
  • Петровић, Огњан М. (3/2004.). СИМ-XII-Х. „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.)“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: pp. 58. ISSN: 1450-684X. 
  • Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: pp. 88-106. ISSN: 1450-684X. 
  • Jovannović, dr. Branislav (2002.). Ratne mašine. „Vazduhoplovna industrija Jugoslavije (I)“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: Аеромагазин) Бр.52: стр. 26-28. ISSN:. 
  • (на ((en))) Encyclopedia of World Aircraft. Prospero Books. ISBN 1-894102-24-X. 
  • Green, William (1960). „Volume 6“ (на ((en))). War Planes of the Second World War: Floatplanes. Macdonald. стр. 200. 
  • Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. ISBN 0-7153-5734-4. 
  • Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 ed.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 1-85260-163-9. 
  • Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010 225 значајних летелица. YU-Београд: Аерокомуникације. . ISBN 978-86-913973-0-2.. 
  • Ненадовић, Мирослав (1967) (на ((sr))). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица. YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. 167-189. 

Спољашње везе[уреди]