Родна дисфорија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Слобода изражавања родног идентитета у себи укључује и право на родну нејасност и родну контрадикцију. Тако нека особа себе може доживљавати као женско, иако је рођен са мушким телом и обратно, што код ње може изазвати родну дисфорију.

Родна дисфорија, поремећај родног идентитета, родни несклад или трансродност депресивни је синдром који се јавља код особа које дисфорију доживљавају због незадовољства својим идентитетом (родно/полним) који им је рођењем додељен.[1] То је психијатријска класификација која описује проблеме повезане са трансекуалношћу и трансвестизмом и најчешће је примењивана дијагноза код транссексуалаца.[2]

Претпоставке[уреди]

Родни идентитет подразумева човекову родну самоконцепцију, не неопходно зависну о полу који му је приписан рођењем. Родни идентитет је карактеристика свакога људског бића и не значи само бинарни концепт мушкога или женскога. Зато слобода изражавања родног идентитета треба да укључи и право на родну нејасност и родну контрадикцију.

Родно изражавање можемо разматрати и као начин на који се човек или жена изражава у спољној презентацији и/или њихову појавност кроз понашање, фризуру, одевање, телесне карактеристике, глас или остале спољашње одлике.

Родне слободе су права сваке особе да изрази свој род на начин који сама изабере. Међутим слободе роднога изражавања и родног идентитета у реалном животу гурају се на страну и проглашавају безвредним проблемом у општем схватању људских права.

Викицитати „Људи који изражавају свој род на начин другачији од онога који се сматра примереним родним нормама за мушкарце и жене, изложени су злочинима отвореној дискриминацији и мржњи свуда у свету.“
({{{2}}})

Зато се питање родне слободе у многим друштвима закључава и одлаже, а последица је та да се људи који прекорачују родне норме и слободе чине „невидљивим,“ чиме се подупире опозиција; женско и мушко, хетеросексуално и хомосексуално.

Знаци[уреди]

Особа са родном дисфоријом може патити од анксиозности, несигурности и трајних непријатности изазваних полом у којем је рођена, јер верује да је њен родни идентитет различит од анатомског пола (нпр. мушкарац са родном дисфоријом ће осећати да је женско иако је рођен са мушким телом).[3]

Симптоми родне дисфорије обично се почињу јављати у детињству. Нпр. дете може одбијати да носи мушку или женску одећу, или да учествује у мушким или женским играма и активностима. У већем броју случајева, овај облик понашања је нормалан део одрастања, али у случајевима родне дисфорије, овакво понашање наставља се и током детињства, све до старијег узраста.

Овако симптоме родне дисфорије описује особа која је дуги низ година патила од овог поремећаја:[4]

Викицитати „Откада имам свест о себи, од друге или треће године, имам тај осећај да је моје тело погрешно, као да су ми психа и тело лоше спарени. Касније је то постао трајни осећај заробљености у месу које носим. Заточена свест једног пола у физици другога, тако бих то некако описала, мада је све скупа далеко комплексније. Као мала бих увече пре спавања молила Бога да се ујутро пробудим као цурица. Пуно година касније сам то сама морала решити .“
({{{2}}})

Дисфорију ЛГБТ особе могу доживљавати јако дуго, јер често много година живе у родном идентитету који друштво очекује од њих све док, коначно, њихова невоља не постане неподношљива (изражено депресивна) и они тада пролазе кроз фазу транзиције ка сталном животу у складу са полном улогом која је удобнија за њих.

Након што успоставе осећај своје целовитости, ЛГБТ особе су онда боље оспособљене да себи и друштву, пруже пун допринос у свим сферама живота а дисфорија је слабо изражена. Зато многи од оних који живе све време у новој родној улози желе да себе сматрају обичним мушкарцима и женама.[5]

Извори[уреди]

  1. ^ Gender identity disorder, Academic Dictionaries and Encyclopedias, en.academic.ru, Приступљено 11. 4. 2013.
  2. ^ ((en)) Harry Benjamin International Gender Dysphoria Association, HBIGDA Standards Of Care For Gender Identity Disorders, Sixth Version, Standards Of Care For Gender Identity Disorders, Harry Benjamin International Gender Dysphoria Association, 2001-02, [1], Приступљено 11. 4. 2013.
  3. ^ Jugović, I. (2004). Zadovoljstvo rodnim ulogama. Diplomski rad. Zagreb: Odsjek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
  4. ^ Трансексуалност, људи са трајном напоменом, Приступљено 11. 4. 2013.
  5. ^ The Harry Benjamin Inernational Gender Dysphoria Association’s Standards Of Care For Gender Identity Disorders, Sixth Version, 2001.


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).



Медицинско психолошки аспекти хомосексуалности
Етиологија хомосексуалностиРодна дисфоријаРазвој идентитета ЛГБТ особа
Епидемиологија хомосексуалних поремећајаТерапија хомосексуалности
Јавно здравље и ЛГБТ заједницаМентално здравље ЛГБТ особаПрикривена хомосексуалност
Улога нагона у обликовању понашања ЛГБТ особа