Рококо

Из Википедија

Северна страна-Катарински двор у Царском Селу

Балска сала Катарински двор у Царском Селу

Рококо је уметнички стил, тачније завршни облик барока, и трајао између 1720. до 1780. године. Развио се у Француској, захватио је Немачку, Аустрију и мање Италију, Шпанију и друге земље.

Највећи допринос рокока је у архитектури и уметничком занатству. За разлику од барока, рококо је префињен. Одликују га: сликовитост и раскош декоративних елемената, њежност боја и љупкост фигура.

[уреди] Име стила

Је одвођено од француског rocaille што означава орнаментални мотив који упомиње на ушну шкољку. Овај орнаменат је настао у бесконачним варијацијама почетком 18. века у Италији али је био ликовно акцептован на двору у Француској у доба Луja XV.

[уреди] Карактеристике стила

Рококо је у првом реду декоративни слог. Заљубљеност у орнаментику се јавља у скулптури у архитектури и у сликарству. Орнаментика није пак једини смисао барокног ликовног израза иако у првом реду доприноси препознавању и временском одређивању дела овог стила а нарочито у архитектури која настају после монументалности стила у доба Луја XIV и доноси у другој четвртини 18. века лаки тон, осмех и умањену сразмеру и овакова расположења се шире и карактеристична су за раздобље рококоа у целој Европи. Динамизам барока у свом врхунцу је наследио лиризам. Јавља се и примењена уметност. У намештају се јавља позлата и пресавијање- преламање намештаја, сјај и прекомерна употреба огледала у ентеријерима. Радост из природе јесте реакција на догму и патос барока и наговештај новог правца који ће наследити доба барока- на романтизам. Насупрот монументалности у бароку и његовом патосу развија се танана игра светлости и сенке и лиричност простора.

[уреди] Дела у рококо стилу

У архитектури типичне грађевине су: Мали Тријанон (у Француској) и дворац Сансуси (у Њемачкој)...

У вајарству највећи допринос су дали Французи: Лемоан, Фалконе и Клодион.

У сликарству се највише сликају љубавне игре и пастирске сцене. Најзначајнији представници у сликарству су: Вато, Буше и Фрагонар.

Мотиви у сликарству

Сцене из паркова.
Сцене из живота аристократије.
Представе лепих жена.
Еротске сцене.

У примјељеној умјетности најљепши радови су изведени у штуку, у дрвету (намјештај), таписеријама (гобленима) и у порцелану (постојале су многе радионице, а најчувенија је била у Севру).