Росомач

Координате: 43° 10′ 01″ С; 22° 51′ 23″ И / 43.166833° С; 22.856333° И / 43.166833; 22.856333
С Википедије, слободне енциклопедије

Росомач
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 37
Географске карактеристике
Координате43° 10′ 01″ С; 22° 51′ 23″ И / 43.166833° С; 22.856333° И / 43.166833; 22.856333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина994 m
Росомач на карти Србије
Росомач
Росомач
Росомач на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Росомач је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 37 становника (према попису из 2002. било је 60 становника).

Овде протиче Росомачка река, ту се налази кањон Росомаче.

Историја[уреди | уреди извор]

Према легенди село први је населио неки деда Дивљан из околине Софије. Росомачани тврде да се деда Дивљан убивши једног Турчина склонио у долину Росомачке реке, а касније да су му добегли његова браћа и друге његови сељани.[1]

Росомач је 1880. године било село у некадашњем Височком срезу. Последње које се налази под Балканом на граници. Те године је оно имало 56 кућа, са 465 становника, од којих је само један мушкарац знао да чита и пише. Место има тада 97 пореских глава.[2]

У селу се налази црква Света Петка.

Црква Свете Петке у Росомачу

Географија[уреди | уреди извор]

Росомачки врх је врх изнад села Росомач (1260 м.н.в) и релативно лако доступан видиковац. У народу познат као Кукла, удаљен је од Пирота тридесетак километара. Када се пође асфалтним путем ка селу Росомач, следи одвајање на шумски пут, који се успиње ка врху са којег поглед досеже на све четири стране света. Доле, дубоко у долинама, виде се села Брлог, Дојкинци, Јеловица. Горе на планинском венцу Старе планине виде се врхови Бабин зуб, Миџор, Копрен, Сребрна глава, а још даље поглед лети преко Видлича све до врха Ком у суседној Бугарској.[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Росомач живи 60 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 67,3 година (65,8 код мушкараца и 68,8 код жена). У насељу има 31 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,94.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 606
1953. 590
1961. 440
1971. 337
1981. 166
1991. 107 107
2002. 60 60
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
60 100,0%
непознато
  
0 0,0%
Клисура Росомачке реке


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Видановић, Гаврило-Сазда. Висок – привредно-геогафска испитивања, Београд 1955, pp. 35.”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2017. г. Приступљено 16. 04. 2018. 
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  3. ^ Врхови Старе планине (2021). Туристичка организација Пирота. стр. 16.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]