Ростов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Ростов (вишезначна одредница).
Ростов
рус. Ростов

Rostov kremlin interior.jpg
Двориште ростовског кремља

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Централни
Област Јарославска област
Становништво
Становништво (2010) 31.792
Географске карактеристике
Координате 57°10′00″N 39°25′00″E / 57.183333, 39.416667
Временска зона UTC+4
Надморска висина 100 м
Површина 205 км²
Ростов на мапи Русије
{{{alt}}}
Ростов
Ростов на мапи Русије
Остали подаци
Позивни број +7 48536
ОКАТО код 78 401
Веб-страна www.admrostov.ru

Ростов (рус. Росто́в, стари нордијски: Rostofa) је један од најстаријих градова у Русији и важно туристичко средиште у тзв. Златном кругу. Налази се на обалама језера Нера у Јарославској области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 31.792 становника.

Иако је службено име града Ростов, како би га разликовали од Ростова на Дону, у Русији је познат као Ростов Велики (рус. Росто́в Вели́кий). „Ростов Јарославски“ је службено име за његову жељезничку станицу, јер се налази у истоименој области, но сам град се ријетко када тако назива.

Историја[уреди]

Ростовски кремљ у љето 1911.

Ростов се први пута спомиње 862. године као важно насеље. До 13. века постаје главни град једне од најпроминентнијих руских кнежевина. 1474. године је постао дијелом Московске кнежевине. Иако је изгубио независност, Ростов је и даље био важно црквено средиште. Већ од 988. године био је сједиште једне од првих руских епископија.

У 14. веку, ростовски епископи су постали архиепископи, а концем 16. века и митрополити. Митрополит Јона Сисојевич (око 16071690) је заслужан за градњу главне ростовске знаменитости — кремља. Град су разарали Монголи у 13. и 14. веку те Пољаци 1608. Седиште митрополије је из Ростова премјештено у Јарослав крајем 18. века.

Осим по богатој историји, Ростов је познат и по производњи стакленог емајла.

Изглед[уреди]

Средишњи трг у Ростову заузима велика катедрала Маријина Узнесења. Не зна се када је подигнута садашња зграда, али се претпоставља да је подигнута половином 16. века. Доњи дијелови катедралних зидова датирају из 12. века. Звоник је већим дијелом изграђен у 17. веку. Његова звона су међу највећима, а свако од њих има своје име. Највеће звоно по имену Сисој изливено 1688. године тежи 32 тоне.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 31.792 становника, 2349 (7,38%) мање него 2002.

Кретања броја становника
2002. 2010.
34.141[1] 31.792[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]