Ростов
- Друга значења су пописана у чланку Ростов (вишезначна одредница).
| Ростов рус. Ростов |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава | |||
| Федерални округ | Централни | ||
| Област | Јарославска област | ||
| Становништво | |||
| Становништво (2010) | 31.792 | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Временска зона | UTC+4 | ||
| Надморска висина | 100 m | ||
| Површина | 205 km² | ||
| Остали подаци | |||
| Позивни број | +7 48536 | ||
| ОКАТО код | 78 401 | ||
| Веб-страна | www.admrostov.ru | ||
Ростов (рус. Росто́в, стари нордијски: Rostofa) је један од најстаријих градова у Русији и важно туристичко средиште у тзв. Златном кругу. Налази се на обалама језера Нера у Јарославској области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 31.792 становника.
Иако је службено име града Ростов, како би га разликовали од Ростова на Дону, у Русији је познат као Ростов Велики (рус. Росто́в Вели́кий). „Ростов Јарославски“ је службено име за његову жељезничку станицу, јер се налази у истоименој области, но сам град се ријетко када тако назива.
Садржај |
Историја [уреди]
Ростов се први пута спомиње 862. године као важно насеље. До 13. века постаје главни град једне од најпроминентнијих руских кнежевина. 1474. године је постао дијелом Московске кнежевине. Иако је изгубио независност, Ростов је и даље био важно црквено средиште. Већ од 988. године био је сједиште једне од првих руских епископија.
У 14. веку, ростовски епископи су постали архиепископи, а концем 16. века и митрополити. Митрополит Јона Сисојевич (око 1607—1690) је заслужан за градњу главне ростовске знаменитости — кремља. Град су разарали Монголи у 13. и 14. веку те Пољаци 1608. Седиште митрополије је из Ростова премјештено у Јарослав крајем 18. века.
Осим по богатој историји, Ростов је познат и по производњи стакленог емајла.
Изглед [уреди]
Средишњи трг у Ростову заузима велика катедрала Маријина Узнесења. Не зна се када је подигнута садашња зграда, али се претпоставља да је подигнута половином 16. века. Доњи дијелови катедралних зидова датирају из 12. века. Звоник је већим дијелом изграђен у 17. веку. Његова звона су међу највећима, а свако од њих има своје име. Највеће звоно по имену Сисој изливено 1688. године тежи 32 тоне.
Становништво [уреди]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 31.792 становника, 2349 (7,38%) мање него 2002.
| 2002. | 2010. |
|---|---|
| 34.141[1] | 31.792[2] |
Референце [уреди]
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (May 21, 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (Population of Russia, its federal districts, federal subjects, districts, urban localities, rural localities—administrative centers, and rural localities with population of over 3,000)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года (All-Russia Population Census of 2002). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 All-Russia Population Census). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.