Ротонда (архитектура)
Ротонда (из лат; „rotundus” са значењем кружан) је тип грађевине изведене на централној кружној основи и често покривене куполом.[1] Најпознатији примјер је ротонда римског Пантеона.[1] У основи је ту тежња за постављањем централног кружног простора. Данас се овај термин употребљава да би се обележио тип малог централног светилишта оносно црквеног објекта који се употрбљавао у раном средњем веку.
Од 9. века па све до 11. века су у Средњој Европи изграђени многи сакрални објекти односно мале цркве са кружним основама у промеру од 6- 9 метара по правилу биваху допуњавани једном или са више апсида.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Несторовић 1952, стр. 499–504.
Литература[уреди | уреди извор]
- Přehledný kulturní slovník Mlada Fronta, Praha 1964
- Несторовић, Богдан Н. (1952). Архитектура Старог века (Архитектура). Београд, Србија, Југославија: Научна књига.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
