Роџер Федерер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак треба ажурирати!!! Овај чланак или један његов део није ажуриран.
Овај чланак треба да буде ажуриран. Ажурирајте овај чланак, како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације и уклоните овај шаблон када завршите. Молимо погледајте страницу за разговор за више информација. Уреди га и ажурирај га, обавезно водећи рачуна о извору ажурираних података.


Роџер Федерер
Roger Federer

Роџер Федерер
Роџер Федерер
Надимак(ци) Федерер-Експрес ("ФедЕкс"), Краљ Роџер
Држављанство Швајцарска Швајцарска
Место становања Волерау, Швајцарска
Датум рођења 8. август 1981.
Место рођења Базел, Швајцарска
Висина 1,85 м
Тежина 85 кг[1]
Почетак проф. каријере 1998. године
Игра Десном руком; једноручни бекхенд
Зарада 66.804.935 $
Појединачно
Победе–порази: 807–186 (81.27%)
Освојени турнири: 70
Најбољи пласман: Бр. 1 (2. фебруар 2004)
Успех на гренд слем турнирима
Отворено првенство Аустралије П (2004, 2006, 2007, 2010)
Ролан Гарос П (2009)
Вимблдон П (2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2009)
Отворено првенство САД П (2004, 2005, 2006, 2007, 2008)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп П (2003, 2004, 2006, 2007, 2010, 2011)
Парови
Победа - пораза: 119-77
Освојених турнира: 8
Најбољи пласман: Бр. 24 (9. јун 2003)
Успех на гренд слем турнирима у паровима
Отворено првенство Аустралије 3К (2003)
Ролан Гарос 1К (2000)
Вимблдон ЧФ (2003)
Отворено првенство САД 3К (2002)

Подаци од 28. новембра 2011
Освојене медаље
Такмичар Швајцарска
Тенис
Злато Пекинг 2008. Парови

Роџер Федерер (нем. Roger Federer, Базел, 8. август 1981.) је професионални швајцарски тенисер. На првој позицији је провео рекордних 237 узастопних недеља, а укупно 285 недеља, једну мање од рекордног Пита Сампраса. Многи тениски критичари, славни играчи и колеге тенисери сматрају да је Федерер најбољи тенисер свих времена.[2][3][4][5][6][7][8][9][10]

Федерер је у каријери освојио све гренд слем турнире у појединачној конкуренцији и укупно их има 16 (четири Отворена првенства Аустралије, један Ролан Гарос, шест Вимблдона и пет Отворених првенстава САД) што је рекорд у мушкој конкуренцији. Такође је освојио и 17 турнира АТП Мастерс 1000 серије, пет титула на Тенис мастерс купу и златну медаљу у игри парова са Станисласом Вавринком на Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу. Федерер држи многе рекорде од којих су најзначајнији учествовање на 10 узастопних гренд слем финала (од Вимблдона 2005. до Отвореног првенства САД 2007), 22 гренд слем финала укупно и 23 узастопна гренд слем полуфинала (од Вимблдона 2004. до Отвореног првенства Аустралије 2010). Такође држи и рекорд опен ере по броју узастопних победа и на травнатој подлози (65) и на бетону (56). Највећи ривал му је Шпанац Рафаел Надал.

Захваљујући сјајним успесима у свету тениса, Федерер је изабран за најбољег спортисту године по избору Ларуса рекордних четири пута заредом (од 2005. до 2008). Номинован је за ту награду и 2004. и 2010. али те две године није успео да је освоји.[11] 2009. године га је АТП прогласио за најбољег тенисера прошле деценије.[12]

Садржај

[уреди] Детињство

Родио се у Базелу, Швајцарска, као син Швајцарца Роберта Федерера и Јужноафриканке Линет Федерер (девојачко презиме - Дуранд).[13] Заједно са својом две године старијом сестром Дијаном одрастао је у Минхенштајну, малом предграђу удаљеном 10 минута од Базела и близу границе са Немачком и Француском.[14] Осим тениса, Федерер је као дечак тренирао и фудбал. Као младић је највише уживао да гледа Чилеанца Марсела Риоса, а поред њега идоли су му били Борис Бекер, Стефан Едберг и Мајкл Џордан.[15] Једно време је, као тринаестогодишњак, био и сакупљач лоптица на турниру у Базелу где је додавао лоптице тенисерима као што су Мартина Хингис, Марк Росе, Стефан Едберг и Вејн Фереира.[16]

[уреди] Тениска каријера

Овај чланак треба ажурирати!!! Овај чланак или један његов део није ажуриран.
Овај чланак треба да буде ажуриран. Ажурирајте овај чланак, како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације и уклоните овај шаблон када завршите. Молимо погледајте страницу за разговор за више информација. Уреди га и ажурирај га, обавезно водећи рачуна о извору ажурираних података.


[уреди] Јуниор

Федерер је почео да игра тенис са шест година.[17] Ишао је на тренинге са осталом децом све до девете године, а са 10 је почео да узима приватне часове. До дванаесте године је тренирао и фудбал, када је одлучио да се усресреди само на тенис.[18] Са 14 година је постао првак Швајцарске у свим категоријама, па је изабран да тренира у швајцарском Националном тениском центру у Екубленсу. Почео је да игра јуниорске ИТФ турнире јула 1996. Године 1998, која му је била и последња сезона као јуниор, играо је на свим јуниорским гренд слемовима. Одличне резултате је забележио на јуниорском Отвореном првенству Аустралије (полуфинале и у синглу и у дублу), јуниорском Вимблдону (победа и у синглу и у дублу) и јуниорском Отвореном првенству САД (финале у синглу). Ове године је такође освојио и престижну Оринџ боул титулу у Мајамију и поред тога још 2 трофеја. На крају године је проглашен за светског јуниорског првака.[19] Импресивну јуниорску каријеру је завршио са укупно седам титула и односом 71 победа и 20 пораза у синглу, односно 36 победа и 21 пораз у дублу.
(Сви резултати са ИТФ)[20]

[уреди] Почетак АТП каријере

Јула 1998. Федерерово име је први пут уписано на званичној АТП листи на турниру у Гштат где је испао у првој рунди од Лукаса Арнолда Кера 4:6, 4:6. Одмах следеће године је постао члан швајцарске Дејвис куп репрезентације у мечу против Италије, те је годину завршио као најмлађи тенисер међу 100 најбољих. Године 1999. освојио је и први (и једини у каријери) челенџер у Бресту[21] и забележио прву победу над неким тенисером из првих десет на турниру у Марсеју (елиминисао је тада петог тенисера света Карлоса Моју у првом колу). Успео је да стигне до полуфинала Летњих олимпијских игара 2000. у Сиднеју али је меч за бронзу изгубио од Арноа ди Пасквалеа из Француске 6:7(5), 7:6(7), 3:6.[22] Те године је успео да се пласира и у прво финале једног АТП турнира и то у Марсеју где је изгубио од сународника Марка Росеа 6:2, 3:6, 6:7(5)[23] као и у финале турнира у родном Базелу где га је поразио Томас Енквист у пет сетова 2:6, 6:4, 6:7(4), 6:1, 1:6. Није се најбоље показао на гренд слемовима и турнирима АТП Мастерс серије, па је 2000. годину завршио на позицији број 29.
(Сви резултати из 1998.,[24] 1999.[25] и 2000)[26]

[уреди] 2001.

Прву АТП титулу у каријери Федерер је освојио у фебруару 2001. поразивши Жилијена Боутира 6:4, 6:7(7), 6:4 у финалном мечу турнира у Милану где је и један од његових идола, Стефан Едберг, освојио први трофеј 1984. Истог месеца славио је и у три меча за Дејвис куп репрезентацију Швајцарске и обезбедио јој победу од 3:2 против Америке. Федерер је потом стигао до четвртфинала Ролан Гароса где је изгубио од Алекса Кореће 5:7, 4:6, 5:7. Четвртфинале је забележио и на Вимблдону на коме је поразио четвороструког браниоца и седмоструког првака Пита Сампраса у четвртој рунди 7:6(7), 5:7, 6:4, 6:7(2), 7:5 што је победа за коју многи сматрају да је била прекретница у његовој каријери, као и крај Сампрасовог низа од 31 узастопне победе на том турниру.[27] Федерер је ове године успео да освоји и Хопман куп за Швајцарску заједно са Мартином Хингис[28] као и да изгуби у финалу Базела другу годину заредом, овај пут од Тима Хенмана 3:6, 4:6, 2:6. Годину је завршио као 13. тенисер света.
(Сви резултати из 2001)[29]

[уреди] 2002.

Роџер Федерер на Ју-ес опену 2002.

До свог првог финала једног турнира АТП Мастерс серије Федерер је стигао на Мајами Мастерсу, у ком је изгубио од Андреа Агасија[30] док је први мастерс турнир освојио на Хамбург Мастерсу.[31] После тога је тријумфовао над двојицом бившиг светских бројева 1, Русима Маратом Сафином и Јевгенијем Кафељниковим у мечевима за Швајцарску на Дејвис купу.[32] Ипак, иако је ове године испадао рано са гренд слемова у Мелбурну, Паризу, Лондону и Њујорку, па и после трагичног губитка дугогодишњег тренера и ментора Аустралијанца Питера Картера у саобраћајној несрећи у августу,[33] Роџер Федерер је стигао до позиције број 6 на АТП трци шампиона која се рачуна до краја године и успео да се квалификује за завршни турнир сезоне – Тенис мастерс куп. Тамо се пробио до полуфинала где је изгубио 5:7. 7:5, 5:7 од тада првог тенисера света Лејтона Хјуита (који је на крају и освојио ту титулу). Годину је по први пут завршио у првих 10 АТП листе и то на позицији број 6 са три освојена турнира.
(Сви резултати из 2002)[34]

[уреди] 2003.

Федерер је 2003. годину завршио као другопласирани, одмах иза Американца Ендија Родика и испред Хуана Карлоса Ферера из Шпаније.

На првом гренд слему године у Аустралији, Федерер је стигао до четвртог кола где је изгубио од Давида Налбандијана. Затим је освојио два турнира на бетону, у Марсеју и Дубаиу, да би онда на самом старту следећа два турнира мастерс серије губио и то у Индијан Велсу и Ки Бискејну.

На турнирима који се играју на шљаци, Федерер је победио у Минхену, стигао до финала мастерс турнира у Риму и на крају изгубио у трећем колу мастерса у Хамбургу, где је претходне године био шампион. На Ролан Гаросу је био постављен за петог носиоца, али је испао у првој рунди од Перуанца Луиса Хорне.

Федерер је освојио оба турнира на трави које је играо и то прво турнир у Халеу савладавши у финалу Николу Кифера 6:1, 6:3, да би затим освојио прву гренд слем титулу на Вимблдону поразивши Родика у полуфиналу и Марка Филипусиса у финалу 7:6(5), 6:2, 7:6(3), а у току целог турнира изгубио је само један сет и то од Мардија Фиша.[35][36]

У току летње сезоне у Северној Америци, изгубио је од Родика у полуфиналу мастерс турнира у Монтреалу, а онда спасио седам меч лопти у првом колу Синсинати Мастерса против Американца Скота Дрејпера (то му је лични рекорд) да би се пласирао у друго коло и тамо изгубио од Налбандијана. На Ју-ес опену, Налбандијан још једном успева да порази Федерера, овај пут у четвртом колу.

За време јесење сезоне, наступао је на четири узастопна турнира у дворанама широм Европе. Освојио је турнир у Бечу и у синглу (победио Карлоса Моју) и у дублу, али није успео да понови прошлогодишњи успех у Базелу (стигао је тада до финала), као ни на АМС турнирима у Мадриду и Паризу.

Дејвис куп репрезентација Швајцарске је, предвођена Федерером, успела да у првом колу добије Холандију, а затим у четвртфиналу Француску и у полуфиналу се састала са Аустралијом. Федерер је први меч против Филипусиса добио и у мечу против Лејтона Хјуита водио са 2:0 у сетовима и 5:3 у трећем сету али је Хјуит ипак успео да се врати у меч и победи. На крају је Швајцарска остала без финала (било је 3:2 за Аустралију).[37]

На крају године, Федерер је још једном учествао на мастерс купу у Хјустону. Као трећепласирани играч, добио је мечеве против Андреа Агасија, Налбандијана и Давида Ферера у току групне фазе такмичења, да би затим у полуфиналу победио првопласираног Родика 7:6(2), 6:2 и титулом завршио годину, победом од 6:3, 6:0, 6:4 над Агасијем у финалу.[38]

(Сви резултати из 2003)[39]

[уреди] 2004.

Федерер на Летњим олимпијским играма 2004. у Атини

Федерер је 2004. имао једну од најдоминантнијих и најуспешнијих година у историји опен ере модерног мушког тениса.[40] Освојио је три од четири гренд слема сезоне, није изгубио ниједан меч од играча рангираних међу првих 10, победио у свим финалима које је играо и био проглашен за светског тениског шампиона од стране ИТФ-а.[41] Његов однос победа и пораза ове године био је 74-6 са укупно 11 титула.

Федерер је освојио први трофеј на Острелијен опену победом над Маратом Сафином у финалу у три сета 7:6(3), 6:4, 6:2. Ова победа омогућила му је да наследи Ендија Родика на месту првог тенисера света, и ту позицију држи скоро тачно 4 и по године све до 18. августа 2008. Осваја још и турнире у Дубаиу и на мастерсу у Индијан Велсу док на АМС турниру у Мајамију изненађујуће губи у трећем колу од седамнаестогодишњег Рафаела Надала.

Како би се припремио што боље за Ролан Гарос, Федерер игра на мастерсима на шљаци у Риму и Хамбургу. У Риму испада у другој рунди али зато побеђује у финалу Хамбурга Гиљерма Корију 4:6, 6:4, 6:2, 6:3 и осваја тај турнир по други пут у каријери. На Френч опену поражен је у трећем колу од бившег броја један и троструког победника тог турнира, Бразилца Густава Куертена, са 4:6, 4:6, 4:6.

Федерер на травнатим теренима успева да одбрани обе титуле од прошле године. У Халеу добија финални меч против Мардија Фиша са 6:0, 6:3, а на Вимблдону добија Ендија Родика после изгубљеног првог сета 4:6, 7:5, 7:6(3), 6:1. Серију победа наставља и у Гаштаду (то му је први трофеј у родној Швајцарској) и на мастерсу у Торонту да би му низ од 23 узастопне победе прекинуо Словак Доминик Хрбати у првој рунди Синсинати Мастерса.

Федерер је на Летњим олимпијским играма 2004. у Атини био први носилац али је изгубио од Чеха Томаша Бердиха 6:4, 5:7, 5:7. После тога одлази у Њујорк и осваја први Ју-ес опен поразивши Лејтона Хјуита у финалу 6:0, 7:6(3), 6:0.

На мастерс купу у Хјустону победио је Гастона Гаудија, Хјуита и Карлоса Моју у групној фази такмичења, затим Сафина у полуфиналу (после одиграног најдужег тај брејка у историји мастерс купа 20:18) да би онда добио у финалу Хјуита са 6:3, 6:2 (то је био реванш за пораз у полуфиналу тог турнира 2002).

У току 2004. Федерер није имао сталног тренера већ се ослањао само на свог фитнес тренера Пјера Паганинија, психотерапеута Павела Ковача и на менаџерски тим састављен од његових родитеља, тада девојке и менаџерке Мирке Вавринец и неколико пријатеља.[42]

(Сви резултати из 2004)[43]

[уреди] 2005.

Федерер на мастерсу у Синсинатију 2005.

На почетку године, Федерер је унајмио бившег аустралијског тенисера Тонија Роуча за тренера на одређено време.[44] На Острелијен опену стигао је до полуфинала у ком је поражен од каснијег победника Марата Сафина у мечу играном у току ноћи који је трајао дуже од 4 сата (резултат: 5:7, 6:4, 5:7, 7:6(6), 9:7).[45] Потом осваја прва два АМС турнира године: Индијан Велс (победа над Хјуитом у финалу) и Мајами (победа над Рафаелом Надалом у финалу, иако је губио 2:0 у сетовима). На Хамбург Мастерсу је у мају узео свој трећи трофеј на том турниру поразивши у финалу Ришара Гаскеа, од кога је претходно изгубио на мастерсу у Монте Карлу. На Ролан Гарос је дошао као један од фаворита, али је изгубио у полуфиналу у четири сета од Надала (који је касније и освојио овај гренд слем турнир).

На почетку сезоне травнатих терена, Федерер осваја турнир у Халеу трећи пут заредом поразивши Сафина у финалном мечу 6:4, 6:7(6), 6:4. Затим успева да одбрани титулу на Вимблдону и то други пут узастопно победивши Родика у репризи прошлогодишњег финала, само овај пут у три сета 6:2, 7:6(2), 6:4. Освојио је још један трофеј савладавши Родика у финалу, овај пут на мастерсу у Синсинатију. Недељу дана пре тога је тријумфовао и на мастерсу у Монтреалу и тиме је успео да освоји сва четири турнира из америчке серије у истој години, поставши први човек у историји коме је то пошло за руком у једној сезони.[46]

На Ју-ес опену је изгубио само два сета до финала са Агасијем. Федерер је успео да добије домаћег играча и бившег првог рекета света са 6:3, 2:6, 7:6(1), 6:1 и тако се још једном упише у историју - као први човек у опен ери који је успео да освоји Вимблдон и Отворено првенство САД у истој години, а затим следеће године и да одбрани те титуле. Међутим, није му пошло за руком да затим освоји и мастерс куп, пошто је изгубио од Налбандијана у финалу у пет сетова 7:6(4), 7:6(11), 2:6, 1:6, 6:7(3) (играо је са повређеним чланком).[47] Да је освојио тај турнир годину би завршио скором 82-3 и изједначио би се са рекордом Џона Мекинроа из 1984. по односу победа и пораза у току једне године.
(Сви резултати из 2005)[48]

[уреди] 2006.

Федерер на турниру у свом родном Базелу 2006.

У 2006. години Федерер је освојио три од четири гренд слем турнира и завршио је као први тенисер света са предношћу од неколико хиљада бодова испред највећег ривала, Рафаела Надала.[49]

Федерер је у финалу Отвореног првенства Аустралије савладао Маркоса Багдатиса са Кипра 5:7, 7:5, 6:0, 6:2 и освојио седми гренд слем у каријери. У марту је освојио титуле у Индијан Велсу и Мајамију, поставши први човек који је две године заредом успео да освоји мастерс турнире у тим градовима. Федерер онда започиње сезону шљаке стизањем до финала АМС турнира у Монте Карлу где губи у четири сета од Надала. Затим је у стигао до још једног финала мастерса, и ту се поново суочио са Надалом. Чинило се да би Федерер коначно могао да победи Шпанца на шљаци, али је Надал ипак освoјио Рим у мечу у пет сетова у коме је у одлучујућем тај-брејку спасио две меч лопте.[50] Хамбург Мастерс, турнир који је освајао претходне три године, Федерер је одлучио да прескочи.

На Ролан Гаросу Федерера је, као и прошле године, савладао Надал, само овог пута у финалу. Да је којим случајем освојио тај меч постао би први тенисер још од Рода Лејвера који је у исто време држао сва четири гренд слема трофеја. Али, иако га је Надал омео у томе, Федерер је постао један од само два тада активна играча (други је Андре Агаси) који је успео да стигне до финала свих гренд слемова.[51]

Први турнир на трави године одиграо је у Халеу и успео је да га освоји али тек после велике борбе у сваком мечу. На целом турниру је морао да одигра укупно осам тај-брејкова, а у најтежем мечу против Белгијанца Оливија Рохуса у четвртфиналу, спасио је четири меч лопте.[52] Федерер је стигао на Вимблдон као главни фаворит и то је и оправдао, не изгубивши ниједан сет све до финала. Тамо се двадесетогодишњи Надал први пут сусрео са Федерером на трвнатим теренима Вимблдона и изгубио у четири сета 6:0, 7:6(5), 6:7(2), 6:3.[53] Федерер је потом освојио Роџерс куп у Торонту, победом над Ришаром Гаскеом у финалу. На Отвореном првенству САД стигао је до финала и до Американца Ендија Родика и успео да га порази 6:2, 4:6, 7:5, 6:1. Тако је 2006. постала једина година у опен ери у којој су исти човек (Федерер) и иста жена (Жистин Енен) успели да стигну до финала сва четири гренд слем турнира.

Током јесењег дела сезоне, Федерер је одиграо три турнира и сва три освојио. Прво је био најбољи у Токију, а после тога и на мастерсу у Мадриду где је у финалу победио Фернанда Гонзалеза. Федерер је и до следећег трофеја, на турниру у Базелу стигао савладавши Гонзалеза у финалном мечу 6:3, 6:2, 7:6(3). То му је био први тријумф у родном граду.

На завршном мастерс купу у Шангају Федерер је добио меч у групи против браниоца титуле Налбандијана и против Родика и Ивана Љубичића. Потом је у полуфиналу савладао и Надала у два сета 6:4, 7:5 да би у финалу добио Џејмса Блејка лако у три сета (6:0, 6:3, 6:4) и узео свој 12. трофеј у години.

Ове године је Федерер изгубио од само два играча: од Надала у финалу Отвореног првенства Француске, Рима, Монте Карла и Дубаија и од Британца Ендија Марија у другом колу Синсинати мастерса. Федереров неуспех у Синсинатију је уједно и његов једини пораз без добијеног сета, као и једини турнир на коме није стигао до финала од укупно 17 на којима је учествовао (не рачунајући Дејвис куп).
(Сви резултати из 2006)[54]

[уреди] 2007.

Федерер у Синсинатију 2007.

Федерер на Отвореном првенству Аустралије осваја свој десети гренд слем трофеј победом у финалу над Фернандом Гонзалезом 7:6(2), 6:4, 6:4. У току целог тог турнира није изгубио ниједан сет, поновивши успех Бјерна Борга из 1980. године.[55] Његов низ од 41 узастопног добијеног меча прекинут је на мастерсу у Индијан Велсу, који је иначе освајао претходне три године, када је у другој рунди изгубио од Гиљерма Кањаса. На мастерсу у Мајамију поновила се иста прича – Федерер стиже до 4. кола и ту је бива поражен у три сета од Кањаса. Упркос томе, на том турниру је добио четири АТП награде у току завршне церемоније и постао први човек који је добио 4 такве награде у истој години.[56][57]

Сезона на шљаци за Федерера почела је финалом на мастерсу у Монте Карлу. Као и претходних година, тамо је изгубио од Рафаела Надала. На мастерсу у Риму га је у трећем колу избацио вршњак, Италијан Филипо Воландри.[58] Али коначно 20. маја 2007, Федерер бележи прву победу над Надалом на шљаци 2:6, 6:2, 6:0 прекинувши његов низ од рекордне 81 узастопне победе на најспоријој подлози, и освојивши Хамбург Мастерс рекордни четврти пут.[59] У Паризу, на Ролан Гаросу је забележио своје друго узастопно финале да би по други пут узаступно изгубио од Надала. Дан пре тог финала, Федерер је објавио да ће пропустити турнир у Халеу због изморености и страха од повреде.[60] На тај начин се први пут појавио на Вимблдону не одигравши ниједан припремни турнир на трави. Ипак, стигао је до финала и ту се реванширао Надалу за пораз на Ролан Гаросу, иако га је овај приморао на пети одлучујући сет (резултат: 7:6(7), 4:6, 7:6(3), 2:6, 6:2). Победом над Надалом, изједначио је још један рекорд Бјерна Борга и то по броју узастопних освојених Вимблдона – 5.

Роџер на Отвореном првенству САД 2007.

Федерер је освојио мастерс у Синсинатију по други пут, победивши Џејмса Блејка у финалу и тако освојио своју 50. титулу у синглу, односно 14. титулу АТП Мастерс серије. После тога, у финалу Ју-ес опена, Роџер је успео да тријумфује над Србином Новаком Ђоковићем 7:6(4), 7:6(2), 6:4. Федерер је у претходном мечу против Ђоковића у финалу мастерса у Монтреалу био поражен 6:7(2), 6:2, 6:7(2) а и у овом мечу је било веома напето - Федерер је изгубио сервис 3 пута и суочио се са 7 сет лопти, али их је на крају све успешно спасио и на крају добио меч и свој 12. гренд слем трофеј, изједначивши се са Ројом Емерсоном по броју тих титула. А захваљујући томе што је био први на серији турнира пред Отворено првенство САД, добио је и бонус од милион долара као додатак на већ зарађених 1,4 милиона (што је постало рекорд по висини зараде на том турниру).[61]

Први турнир јесење сезоне Федерер је одиграо на Мадрид Мастерсу где се пласирао у финале и изгубио од Давида Налбандијана 6:1, 3:6, 3:6. У Базелу је освојио другу узастопну титулу да би онда, на последњем мастерсу године у Паризу поново изгубио од Налбандијана само овај пут у трећој рунди (резултат: 4:6, 6:7(3)).

Федерер је започео мастерс куп поразом у групи од финалисте Острелијен опена Гонзалеза са 4:6, 7:6(1), 7:5. Од тада је добио све своје мечеве, укључујући мечеве у групи против Николаја Давиденка и Родика, полуфинале против Надала са 6:4, 6:1, и финале против Давида Ферера за титулу 6:2, 6:3, 6:2.

Дана 19. новембра 2007. Федерер је играо егзибициони меч у Сеулу са бившим бројем 1 и четрнаестоструким гренд слем прваком Питом Сампрасом и добио га са 6:4, 6:3.[62] Ово је био први од три егзибициона меча који су двојица великих асова играли у Азији. Два дана касније, Сампрас је поново изгубио од Федерера 7:6(6),7:6(5). Ипак, последњи меч Сампрас добија са 7:6(6), 6:4, иако му је циљ у овом дуелу био само да освоји један сет.
(Сви резултати из 2007)[63]

[уреди] 2008.

Федерер започиње годину у покушају да одбрани своју титулу на Остерелијен опену у Мелбурну. Добро се држао све до полуфинала, где га је Новак Ђоковић елиминисао у три сета 7:5, 6:3. 7:6(5). Ово је први пут да је Роџер изгубио меч у три сета на неком гренд слем турниру, још од Ролан Гароса 2004, док је његов последњи пораз у 3 сета на гренд слемовима који се играју на тврдим подлогама, био у четвртом колу Ју-ес опена 2002.

У марту, Федерер објављује да је недавно утврђено да болује од мононуклеозе, и да је можда боловао још од децембра 2007. Такође је изјавио и да је имао проблема са тровањем храном пре почетка првог гренд слема сезоне, али и да је сада здрав и спреман да настави да се такмичи.[64]

Иако је Федерер на турниру у Дубаију био први носилац и бранилац титуле, изгубио је од Британца Ендија Марија резултатом 7:6(6), 3:6, 4:6 у првом колу. 10. марта, Федерер је победио у трећем мечу од укупно четири против Пита Сампраса у Медисон Сквер Гардену у Њујорку 6:3, 6:7(4), 7:6(6).[65]

На првом турниру мастерс серије године, у Индијан Велсу, Федерер је по први пут у каријери изгубио од Американца Мардија Фиша, и тиме прекинуо свој низ од 41 узастопне победе против америчких тенисера који је почео августа 2003.[66] Следећи турнир му је био мастерс у Ки Бискејну где је у четвртфиналу изгубио од Ендија Родика. Родикова последња (и једина) званична победа пре тога над Федерером била је 2003.

Роџер Федерер на Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу

Федерер је одлучио да сезону на теренима који се играју на шљаци започне на Есторил опену у Португалу, што је његов први припремни, мали турнир на шљаци још од Гаштада 2004. и његов први турнир са новим тренером Хосеом Игерасом.[67] Федерер осваја тај турнир пошто му је Давиденко предао финални меч при резултату 7:6(5), 1:2, после утврђивања повреде ноге. На Ролан Гаросу, Федерер по трећи пут заредом губи финале од Надала 6:1, 6:3, 6:0. Последњи пут кад је Федерер изгубио један сет са 6:0, било је 1999. у Лондону на турниру Артоис Шампионат.[68]

Свој други турнир сезоне, Федерер је освојио у Халеу не изгубивши ниједан сет нити гем у коме је сервирао. Ово је његова 55. титула у каријери и пети пут да је освојио овај турнир, после чега се изједначио са рекордом Пита Сампраса по броју трофеја на трави (10).[69]

На Вимблдону Федерер је стигао до свог 17. узастопног гренд слем полуфинала и 16. гренд слем финала. У финалу се поново састао са тенисером број 2 на свету, Надалом. Да је победио, Роџер би оборио рекорд опен ере Бјерна Борга од пет узастопних трофеја на Вимблдону и изједначио се са рекордом свих времена од 6 узастопних титула на Вимблдону, који држи Вилијам Реншав још од 1886. Федерер је спасио две меч лопте у тај брејку четвртог сета, али на крају изгубио 6:4, 6:4, 6:7(5), 6:7(8), 9:7. Киша је прекидала меч два пута, па је он завршен по мрклом мраку. Дуел је трајао 4 сата и 48 минута, што је рекорд по дужини једног вимблдонског финала. Тај пораз је такође значио да је Федереров рекорд од 65 узастопних победа на трави прекинут.[70][71]

На следећа три турнира, Федерер је испадао на самом почетку.[72] Мастерс у Торонту, Роџерс куп, Федерер је почео у другом колу и тамо изгубио од Жила Симона. На турниру у Синсинатију, испада у трећој рунди, по први пут изгубивши од највишег тенисера на АТП туру, Хрвата Иве Карловића 7:6(6), 4:6, 7:6(5). На Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу, Роџер у синглу испада од Џејмса Блејка у четвртфиналу.[73] Међутим, за то се искупио у дублу где је заједно са Станисласом Вавринком освојио злато за Швајцарску. У полуфиналу су Федерер и Вавринка били бољи од америчке комбинације Боб и Мајк Брајан, а у финалу од Швеђана Симона Аспелина и Томаса Јохансона у 4 сета 6:3, 6:4, 6:7(4), 6:3.

18. августа, Федерер предаје позицију број 1 на АТП листи, после рекордних 237 узастопних недеља Рафаелу Надалу.[74][75]

Роџер Федерер на Ју-ес опену 2008.

На Ју-ес опен долази као други носилац, али и као највећи фаворит с обзиром да је овај турнир освајао претходне четири године. У прва три кола успева да порази Аргентинца Максима Гонзалеза, Бразилца Тиаго Алвеша и Радека Штјепанека из Чешке веома лако. После тога следи тешки петосетовни меч против Руса Игора Андрејева који добија са 6:7(5), 7:6(5), 6:3, 3:6, 6:3. У четвртфиналу побеђује Жила Мулера из Луксембурга 7:6(5), 6:4, 7:6(5), а у репризи прошлогодишњег Ју-ес опен финала, добија 3 тенисера света Ђоковића 6:3, 5:7, 7:5, 6:2 у полуфиналу. Федерер је тада био убеђен да ће у финалу да наплати дугове Рафаелу Надалу за два пораза на гренд слемовима ове сезоне, али се између њиховог 7 међусобног гренд слем финала (првог на Флашинг Медоузу) препречио Шкот Енди Мари. Финале је одиграно у понедељак јер је киша прекинула Надалов и Мариов полуфинални меч па је цео програм морао да се помери за један дан. Федерер је лако савладао Марија са убедљивих 6:2, 7:5, 6:2, потпуно доминирајући у првом и трећем сету да би освојио своју 13. гренд слем титулу и продужио свој низ победа у Њујорку на 34.[76] Постаје и први играч икада, који је успео да освоји по 5 узастопних трофеја и на Вимблдону и на Ју-ес опену.[77][78]

После тога Федерер игра на претпоследњем АМС турниру сезоне у Мадриду. Самим пласманом у четвртфинале, Федерерова зарада се повећала на више од 43,3 милиона $ чиме је постао рекордер, претекавши Пита Сампраса (43.280.489 долара) на листи зарада.[79] Турнир је напустио поразом у полуфиналу од Марија.

Своју 57 титулу у каријери, Федерер је освојио у свом родном граду Базелу после победе над Давидом Налбандијаном у финалу. Тако је Федерер постао једини играч у историји који је освојио тај турнир 3 пута узастопно. Потом игра на мастерс турниру у Паризу где успева да стигне до четвртфинала како би тамо по први пут у каријери од 763 меча предао један због болова у леђима.[80] 2008. je тако постала прва година још од 2003. у којој Федерер није успео да освоји ниједан мастерс турнир.[81]

На мастерс купу у Шангају је Федерер по први пут испао у групној фази такмичења. Први меч у својој "Црвеној групи" против Жила Симона је изгубио после добијеног првог сета. Затим је поразио Радека Штјепанека и био на добром путу да се пласира у полуфинале. Али, Енди Мари се постарао да се то не деси победивши га са 4:6, 7:6(3), 7:5. Роџер је тај меч одиграо сјајно и поред повреде која га је све време спутавала. Успео је два пута да преокрене резултат; у другом сету када је Мари водио 5:2 и у трећем када је било 3:0 Мари. Ипак се ту ништа није могло и Шкот је на крају добио меч, али тек пошто је Федерер спасио 7 меч лопти.[82]
(Сви резултати из 2008.)[83]

[уреди] 2009.

Федерер на Ролан Гаросу 2009.

Федерер је одлучио да годину започне са два егзибициона турнира и једним званичним. На егзбиционом турниру у Абу Дабију и на турниру АТП серије 250 у Дохи губи у полуфиналу од Марија. Али зато егзибициони турнир у Којонгу осваја тријумфом над сународником Вавринком у финалу 6:1, 6:3.

На Отвореном првенству Аустралије осваја прва три меча лако у три сета. Затим успева да порази Томаша Бердиха у четвртој рунди после изгубљена прва два сета 4:6, 6:7(5), 6:4, 6:4, 6:2. До полуфинала је стигао после победе над Хуаном Мартином дел Потром 6:3, 6:0, 6:0 за само 80 минута. У полуфиналу је добио Ендија Родика 6:2, 7:5, 7:5 да би се пласирао у финале где се састао са Надалом први пут од када су заменили места на врху АТП листе. Као победник из њиховог првог сусрета у финалу неког гренд слема на бетону изашао је Надал после 5 сетова и сјајне борбе која је трајала 4 сата и 19 минута (резултат: 5:7, 6:3, 6:7(3), 6:3, 6:2). Федерер није успео да сакрије сузе на церемонији доделе трофеја и мучио се са својим говором вицешампиона.[84][85]

Роџер се повукао са турнира АТП серије 500 у Дубаију и прве рунде Дејвис купа за Швајцарску због повреде леђа која се први пут појавила крајем 2008. и није била потпуно залечена.[86] Уместо тога, Федерер је унајмио бившег аустралијског тенисера и некадашњег Дејвис куп селектора Аустралије Дерена Кејхила да га тренира у Дубаију на одређено време.[87] Сарадњу су завршили када се Федерер запутио на свој следећи турнир, а Кејхил одбио да буде његов стални тренер јер није желео да се на дуже време одваја од своје породице.[88]

Федерерових следећих пет турнира били су АТП серије 1000. На првом, у Индијан Велсу, изгубио је од Марија већ трећи пут ове године у полуфиналу 6:3, 4:6, 6:4. У Мајамију је у једном неизвесном четвртфиналном мечу добио Родика, да би га затим у полуфиналу поразио Ђоковић са 6:3, 2:6, 2:6.[89] Иако је прво планирао да прескочи мастерс у Монте Карлу, на крају је ипак у последњем тренутку прихватио специјалну позивницу организатора за учешће и тако се, без много припреме појавио на свом првом турниру године на шљаци и изгубио већ у трећем колу од Вавринке 6:4, 7:5. У Риму је одиграо пар сјајних мечева и у полуфиналу против Ђоковића је имао по брејк предности и у другом и трећем сету али је ипак изгубио меч 4:6, 6:3, 6:3. Међутим, на последњем мастерс турниру године на шљаци, у Мадриду, Федерер осваја своју прву титулу године победом над Надалом у финалу 6:4, 6:4. Тиме је прекинуо Надалов низ од 33 узастопне победе на шљаци и такође, по други пут у каријери, онемогућио Шпанца да освоји сва три мастерса на шљаци у једној години.[90]

На Ролан Гаросу је Роџер одиграо три узастопна неизвесна и веома тешка меча: против Хозеа Акасуса у другој, Пола-Анрија Матјуа у трећој и Томија Хаса у четвртој рунди. У четвртфиналу је затим поразио Гаела Монфиса 7:6(6), 6:2, 6:4, а у полуфиналу дел Потра 3:6, 7:6(2), 2:6, 6:1, 6:4 како би се пласирао у финале. Тамо је добио Швеђанина Робина Седерлинга са 6:1, 7:6(1), 6:4 и изједначио се са рекордом Пита Сампраса по броју гренд слем титула (14) и постао тек шести тенисер у историји који је освиојио све гренд слем турнире.[91]

Федерер на Вимблдону 2009.

Федерер је дошао на Вимблдон као први носилац пошто се тада први тенисер света Рафаел Надал повукао са турнира због повреде. Тако је Федерер добио част да заједно са Јен-Сун Луом из Тајвана одигра први званични меч на новом реновираном централном стадиону са покретним кровом. Тај меч је добио са 7:5, 6:3, 6:2 и после тога је лако добијао све своје мечеве и успео је да се пласира у своје 20. гренд слем финале чиме је оборио рекорд Ивана Лендла. Тамо се састао са тенисером кога је већ три пута пре тога побеђивао на Вимблдону и то чак два пута у финалу - Ендијем Родиком. Иако је Федерер био велики фаворит меч је био дуг и драматичан и завршио се тек после 5 сетова. Победу је однео Роџер резултатом 5:7, 7:6(6), 7:6(5), 3:6, 16:14 после 4 сата и 16 минута и то у мечу у којем је одсервирао 50 асева (што му је лични рекорд). Тиме је оборио чак два рекорда Пита Сампраса и то по броју гренд слем титула (15) и трофеја на трави (11). Такође је поново постао најбољи тенисер света.[92][93][94]

Вратио се у акцију тек после пет недеља, придруживши се својим саиграчима на припремама за Отворено првенство САД на Роџерс купу и Синсинати мастерсу. На првом од тих турнира, у Монтреалу, изгубио је у четвртфиналу од Жоа-Вилфрига Цонге док је на другом, у Синсинатију, тријумфовао поразивши Марија у полуфиналу 6:2, 7:6(8)[95] и Ђоковића у финалу 6:1, 7:5.[96][97]

На Отвореном првенству САД прекинут је његов низ од четрдесет узастопних победа на овом турниру. Трећу годину за редом поразио је Новака Ђоковића и тако стигао до свог шестог узастопног финала на овом турниру.[98] Поразио га је Хуан Мартин дел Потро у пет сетова: 6–3, 6–7(5), 6–4, 6–7(4), 2–6.[99]

Повукао се са турнира АТП 500 серије у Токију и са мастерса у Шангају.[100][101][102] На турниру у свом родном граду, Базелу, био је фаворит након три узастопне титуле, али у финалу га је савладао Новак Ђоковић, резултатом 4–6, 6–4, 2–6.[103][104]

На мастерсу у Паризу традиционално игра лоше и испада већ у другом колу.[105][106] Његов последњи турнир у сезони био је Тенис мастерс куп. У групној фази победио је Вердаска[107] и Марија,[108] чиме је обезбедио прво место на АТП листи на крају године.[109] У трећем мечу га је поразио дел Потро.[110] Његов однос добијених и изгубљених гемова сврстао га је на прво место у групи. У полуфиналу га је победио Давиденко први пут у тринаест мечева[111].

[уреди] 2010.

Федерер је почео сезону на егзибиционом турниру у Абу Дабију који траје три дана. У полуфиналу га је савладао Робин Содерлинг први пут у тринаест мечева.[112][113][114] У борби за треће место савладао је Давида Ферера, кога је у другом полуфиналу савладао Рафаел Надал, резултатом 6:1, 7:5. Након тога је учествовао на турниру у Дохи. У првом колу је савладао Кристофа Рокуса 6:1, 6:2,[115] у другом колу Јевгенија Корољева 6:2, 6:4,[116] у четвртфиналу Ернестса Гулбиса 6:2, 4:6, 6:4.[117] У полуфиналу га је други пут за редом поразио Николај Давиденко, 4:6, 4:6.[118] Федерер је затим освојио Отворено првенство Аустралије и тако дошао до своје 16. гренд слем титуле. У првом колу је савладао Игора Андрејева[119] Затим су услиједиле победе против Виктора Ханескуа,[120] Алберта Монтањеса,[121] Лејтона Хјуита,[122] Николаја Давиденка,[123] Жоа-Вилфрида Цонгe[124] и Ендија Марија.[125]

[уреди] Ривалство са Надалом

Финале Вимблдона 2008. између Федерера и Надала

Федерер и Рафаел Надал су професионални тенисери и велики ривали. Њих двојица су се држали прве две позиције на АТП листи од јула 2005. до августа 2009. Федерер је био 1. на свету рекордних 237 узастопних недеља од фебруара 2004., а Надал, који је 5 година млађи, други светски тенисер од јула 2005., оставши ту рекордних 160 узастопних недеља пре него што је престигао Федерера августа 2008.[72] Међутим, Федерер се за мање од годину дана поново вратио на прву позицију прешавши Надала јула 2009.[126]

Играли су један против другог 20 пута, а Надал је добио 13 мечева.

Осим тога што су најдуже били бројеви 1 и 2 на АТП листи, постоје још многе занимљивости у вези са њиховим ривалством:

  • Од марта 2005. до јула 2009, њих двојица су успели да освоје 17 од 18 гренд слемова (од Ролан Гароса 2005. до Вимблдона 2009. нису освојили само Отворено првенство Аустралије 2008.) и 24 од 38 турнира АТП мастерс серије. У току тог периода, Федерер и Надал су освојили 11 узастопних гренд слемова, почевши од Ролан Гароса 2005. до Отвореног првенства САД 2007. Тако су постали једини пар у историји са три различита гренд слема (2005-2008 Ролан Гарос за Надала, 2003-2007 Вимблдон и 2004-2008 Ју-ес опен за Федерера) које су освојили бар четири пута узастопно за време 5 година доминације (2004-2008).
  • Федерер је имао најдоминантнијих 4 година у историји тениса, од мастерс купа 2003. до мастер купа 2007. Освојио је 43 турнира, укључујући 12 гренд слемова, 4 мастерс купа и 13 турнира мастерс серије. Његов однос победа и пораза је био 320-24, што је укључивало и 6-8 против Надала.
  • Надал је непрестано заустављао Федерера у његовом покушају да освоји Ролан Гарос и тиме укомплетира своје трофеје са гренд слемова. Рафаел Надал је успевао да порази Роџера 4 пута узастопно на шљакастом гренд слему (2005.-2008.) и то једном у полуфиналу, а три пута у финалу. На крају је Федерер ипак успео да освоји Ролан Гарос, и то у финалу без Надала, када је победио Робина Седерлинга у финалном мечу 2009.
  • Не само да и Федерер и Надал поседују рекорде по броју узастопних победа на једној подлози (Федерер на трави и бетону, а Надал на шљаци), већ је низ обојице прекинуо онај други.
  • Три узастопне године, њих двојица су играли у финалу Вимблдона и Ролан Гароса плус још два турнира на шљаци мастерс серије. Рафаел је освојио све Ролан Гаросове и 5 од 6 мастерс турнира, а Роџер 2 од 3 Вимблдона.
  • Они су једини тенисери који су играли један против другог у 7 гренд слем финала.[127]
  • Њихово финале Вимблдона 2008. су многи тениски критици прогласили за најбољи меч у историји.[70][128][129][130]
  • Играли су у 8 финала мастерс турнира један против другог што је рекорд
  • Многи људи сматрају да је њихово ривалство највеће у историји тениса.[131][130][132][133]

[уреди] Стил игре

Федерер одиграва бекхенд на Мастерсу у Монте Карлу 2007.

Роџер има сјајан, лако прилагодљив стил игре погодан за све подлоге, и снажне ударце које може да одигра са свих делова терена и да их погоди са великом прецизношћу. Та његова свестраност је увећана када је Џими Конорс рекао: " У ери специјалиста - можете бити специјалиста за шљаку или за траву или за бетон... или можете бити Роџер Федерер.[134] Волеји му добро иду, а и сјајан је играч са основне линије. Користи екстремни источни грип, а поглед држи у тренутку ударца на лопти дуже него већина играча. Може да одигра невероватне топ-спин ударце из форхенда, што му дозвољава да контролише игру са обе стране терена. Давид Фостер Вејлс је изјавио да је брзина и јачина Федереровог форхенда "одличан ударац",[135] док га је Џон Мекинро небројено пута описивао као "најбољи ударац у овом спорту".[136] Са својим једноручним бекхендом може да одигра и изврсне слајсеве и да пошаље пар сјајних топ-спин винера низ линију.[135] Федерер се труди да лопту са основне линије удари док је још у пењању, слично ономе што је радио Андре Агаси. За такве ударце су наравно потребни муњевити рефлекси и добар рад ногу, а то још значи и да Роџер удара лоптицу ближе мрежи него већина његових ривала. Ово такође скраћује време за реакцију противника и дозвољава му да одиграва прецизне винере који су саставни део његове игре.[135]

Роџер сервира на Ју-ес опену 2005.

Сервис Роџера Федерера је јако тешко прочитати јер лоптицу увек баца на исто место, без обзира где планира да сервира и увек окреће леђа противнику у тренутку ударца. Први сервис му се обично врти око 190 км/h, али може да одсервира и до 220 км/h.[137] Други сервис обично искористи за један снажан кикс-сервис. Федерер већином сервира са великом дозом прецизности, али понекад уме и да одсервира јако и брзо како би избацио ривала из такта.

Федерер одиграва форхенд на Вимблдону 2005.

Роџеров рад ногу, баланс и могућност покривања целог терена су му беспрекорни и зато га сматрају једним од најбржих играча у тенису. За разлику од многих тенисера који лоптицама прилазе ситним корацима, као Џими Конорс, он се креће дугим и равномерним. Јаке ударце може да шаље у трку или док се креће уназад, што му дозвољава да често пређе из одбране у напад. Федерер има опуштени, мирни стил игре који прикрива његово агресивно и нападачко тактизирање, што се све више види како гради један поен у којем одиграва снажне винере са основне линије. Успева лако да се носи са притиском у мечу и често успева да спаси брејк, сет или чак меч лопте за време игре.

[уреди] Достигнућа

Овај чланак треба ажурирати!!! Овај чланак или један његов део није ажуриран.
Овај чланак треба да буде ажуриран. Ажурирајте овај чланак, како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације и уклоните овај шаблон када завршите. Молимо погледајте страницу за разговор за више информација. Уреди га и ажурирај га, обавезно водећи рачуна о извору ажурираних података.


[уреди] Рекорди

Роџер држи мноштво рекорда у тениској историји, од којих је један од најзапаженији онај у коме је успео да освоји Отворено првенство Аустралије, Вимблдон и Отворено првенство САД у истој години три пута, 2004, 2006. и 2007. Са 70 освојених турнира Федерер је четврти на листи тенисера са највише титула.

Оборио је или се изједначио са многим старим рекордима, укључујући и:

  • Изједначење са рекордом Бјерна Борга од 5 узастопних титула на Вимблдону 2007.
  • Обарање рекорда опен ере за највише узастопних трофеја на Отвореном првенству САД (пет) 2008.
  • Остао на позицији број 1 рекордних 237 узастопних недеља, оборивши Џими Конорсов рекорд од 160 узастопних недеља као број 1 на АТП листи и рекорд Штефи Граф од 186 узастопних недеља као 1. тенисерка света. Такође је други по укупном броју недеља проведених на првом месту АТП листе са 285 недеља.
  • Једини је играч у историји који је освојио пет узастопних титула и на Вимблдону и на Отвореном првенству САД
  • Удвостручио је рекорд по броју узастопно освојених финала који су претходно држали Бјерн Борг и Џон Мекинро када је у септембру 2005. победио у свом 24. узастопном финалу
  • Држи рекорде по броју узастопних победа и на трави (65) и на бетону (56). Његов низ на трави је започет на Вимблдону 2003. а прекинут на Вимблдону 2008. док је низ на бетону започет на турниру у Ротердаму 2005, а прекинут на турниру у Дубаију 2006.
  • 3 године заредом је освајао најмање 10 турнира, што је рекорд
  • Први је тенисер у историји који је освојио више од 10 милиона долара у једној сезони. Он је такође, тенисер са највећом зарадом у историји са 66.804.935 $

[уреди] Награде

[уреди] Живот ван терена

Роџер је ожењен са бившом професионалном тенисерком Мирославом „Мирком“ Вавринец. Пар се први пут срео на Летњим олимпијским играма 2000. у Сиднеју када су заједно играли тенис за репрезентацију Швајцарске. Мирка се од професионалног тениса опростила 2002. због непрестане повреде стопала.[138] 11. априла 2009. она и Роџер су се венчали у Базелу,[139] а 23. јула 2009. су добили близнакиње Милу Роуз и Шарлин Риву.[140]

Федерер је римокатолик и упознао је папу Бенедикта XVI када је играо на мастерс турниру у Риму 2006.[141]

Федерер често наводи да му је Швајцарско-немачки матерњи језик. Од страних језика, зна течно да прича немачки, енглески и француски[142] и на конференцијама за новинаре прича на сва три. Помало зна и италијански и шведски.[142]

Федерер је члан бројних добротворних организација. Године 2003. је основао хуманитарну организацију Роџер Федерер како би помогао онеспособљеним људима и промовисао спорт међу младима. Године 2006. је изабран за Амбасадора УНИЦЕФ-а добре воље. Од тада је успео да посети Јужну Африку и Тамил Наду, један од градова у Индији на који највише утичу цунамији.

Магазин „Тајм“ прогласио је Роџера за једног од 100 најутицајнијих људи на свету.

Швајцарска пошта је 10. августа 2007. издала маркицу са Федереровим ликом.[143][144][145] Исто планира да уради и аустријска пошта 2010.[146][147]

Федерер је добар пријатељ са музичарем Гавином Розделом, професионалним голфером Тајгером Вудсом и професионалним фудбалером Тијеријем Анријем.

Федерер је такође врло заинтересовани за локални фудбал. Oн је навијач ФК Базела као и фудбалске репрезентације Швајцарске.

Федерерово име се у јавности изговара на разне начине: као Роже (по узору на француски), као Роџер (на енглески начин) и као Рогер (по узору на немачки, Федереров матерњи језик). Да разреши дилеме око изговора имена, Федерер је једном изјавио:„Будући да ми је мајка пореклом из Јужне Африке, моје име се увек изговарало на енглески начин.“[148]

[уреди] Статистика каријере

Овај чланак треба ажурирати!!! Овај чланак или један његов део није ажуриран.
Овај чланак треба да буде ажуриран. Ажурирајте овај чланак, како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације и уклоните овај шаблон када завршите. Молимо погледајте страницу за разговор за више информација. Уреди га и ажурирај га, обавезно водећи рачуна о извору ажурираних података.


[уреди] Гренд слем финала појединачно (22)

[уреди] Шампион (16)

Година Турнир Противник у финалу Резултат
2003 Вимблдон Аустралија Марк Филипусис 7:6(5), 6:2, 7:6(3)
2004 Отворено првенство Аустралије Русија Марат Сафин 7:6(3), 6:4, 6:2
2004 Вимблдон (2) Сједињене Америчке Државе Енди Родик 4:6, 7:5, 7:6(3), 6:4
2004 Отворено првенство САД Аустралија Лејтон Хјуит 6:0, 7:6(3), 6:0
2005 Вимблдон (3) Сједињене Америчке Државе Енди Родик 6:2, 7:6(2), 6:4
2005 Отворено првенство САД (2) Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6:3, 2:6, 7:6(1), 6:1
2006 Отворено првенство Аустралије (2) Кипар Маркос Багдатис 5:7, 7:5, 6:0, 6:2
2006 Вимблдон (4) Шпанија Рафаел Надал 6:0, 7:6(5), 6:7(2), 6:3
2006 Отворено првенство САД (3) Сједињене Америчке Државе Енди Родик 6:2, 4:6, 7:5, 6:1
2007 Отворено првенство Аустралије (3) Чиле Фернандо Гонзалез 7:6(2), 6:4, 6:4
2007 Вимблдон (5) Шпанија Рафаел Надал 7:6(7), 4:6, 7:6(3), 2:6, 6:2
2007 Отворено првенство САД (4) Србија Новак Ђоковић 7:6(4), 7:6(2), 6:4
2008 Отворено првенство САД (5) Уједињено Краљевство Енди Мари 6:2, 7:5, 6:2
2009 Ролан Гарос Шведска Робин Седерлинг 6:1, 7:6(1), 6:4
2009 Вимблдон (6) Сједињене Америчке Државе Енди Родик 5:7, 7:6(6), 7:6(5), 3:6, 16:14
2010 Отворено првенство Аустралије (4) Уједињено Краљевство Енди Мари 6:3, 6:4, 7:6(11)

[уреди] Вицешампион (7)

Година Турнир Противник у финалу Резултат
2006. Ролан Гарос Шпанија Рафаел Надал 1:6, 6:1, 6:4, 7:6(4)
2007. Ролан Гарос (2) Шпанија Рафаел Надал 6:3, 4:6, 6:3, 6:4
2008. Ролан Гарос (3) Шпанија Рафаел Надал 6:1, 6:3, 6:0
2008. Вимблдон Шпанија Рафаел Надал 6:4, 6:4, 6:7(5), 6:7(8), 9:7
2009. Отворено првенство Аустралије Шпанија Рафаел Надал 5:7, 6:3, 6:7(3), 6:3, 2:6
2009 Отворено првенство САД Аргентина Хуан Мартин дел Потро 3:6, 7:6(5), 4:6, 7:6(4), 6:2
2011. Ролан Гарос (4) Шпанија Рафаел Надал 7:5, 7:6(3), 5:7, 6:1

[уреди] Тенис мастерс куп финала у синглу (5)

[уреди] Победник (6)

Година Град Противник у финалу Резултат
2003 Хјустон Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6–3, 6–0, 6–4
2004 Хјустон Аустралија Лејтон Хјуит 6–3, 6–2
2006 Шангај Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк 6–0, 6–3, 6–4
2007 Шангај Шпанија Давид Ферер 6–2, 6–3, 6–2
2010 Лондон Шпанија Рафаел Надал 6–3, 3–6, 6–1
2011 Лондон Француска Жо-Вилфрид Цонга 6–3, 6–7(6-8), 6–3

[уреди] Вицешампион (1)

Година Град одржавања турнира Противник у финалу Резултат
2005 Шангај Аргентина Давид Налбандијан 6:7(4), 6:7(11), 6:2, 6:1, 7:6(3)

[уреди] Финала турнира Мастерс серије појединачно (28)

[уреди] Победник (18)

Година Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
2002 Хамбург Шљака Русија Марат Сафин 6–1, 6–3, 6–4
2004 Индијан Велс Бетон Flag of the United Kingdom Тим Хенман 6–3, 6–3
2004 Хамбург (2) Шљака Аргентина Гиљермо Корија 4–6, 6–4, 6–2, 6–3
2004 Торонто Бетон Сједињене Америчке Државе Енди Родик 7–5, 6–3
2005 Индијан Велс (2) Бетон Аустралија Лејтон Хјуит 6–2, 6–4, 6–4
2005 Мајами Бетон Шпанија Рафаел Надал 2–6, 6–7(4–7), 7–6(7–5), 6–3, 6–1
2005 Хамбург (3) Шљака Француска Ришар Гаске 6–3, 7–5, 7–6(7–4)
2005 Синсинати Бетон Сједињене Америчке Државе Енди Родик 6–3, 7–5
2006 Индијан Велс (3) Бетон Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк 7–5, 6–3, 6–0
2006 Мајами (2) Бетон Хрватска Иван Љубичић 7–6(7–5), 7–6(7–4), 7–6(8–6)
2006 Торонто (2) Бетон Француска Ришард Гаске 2–6, 6–3, 6–2
2006 Мадрид Бетон (дворана) Чиле Фернандо Гонзалез 7–5, 6–1, 6–0
2007 Хамбург (4) Шљака Шпанија Рафаел Надал 2–6, 6–2, 6–0
2007 Синсинати (2) Бетон Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк 6–1, 6–4
2009 Мадрид (2) Шљака Шпанија Рафаел Надал 6–4, 6–4
2009 Синсинати (3) Бетон Србија Новак Ђоковић 6–1, 7–5
2010 Синсинати (4) Бетон Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 6–7(5–7), 7–6(7–1), 6–4
2011 Париз Бетон (дворана) Француска Жо-Вилфрид Цонга 6–1, 7–6(7–3)

[уреди] Вицешампион (12)

Година Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
2002 Мајами Бетон Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6:3, 6:3, 3:6, 6:4
2003 Рим Шљака Шпанија Феликс Мантиља 7:5, 6:2, 7:6(8)
2006 Монте Карло Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:2, 6:7(2), 6:3, 7:6(5)
2006 Рим (2) Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:7(0), 7:6(5), 6:4, 2:6, 7:6(5)
2007 Монте Карло (2) Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:4, 6:4
2007 Монтреал Бетон Србија Новак Ђоковић 7:6(2), 2:6, 7:6(2)
2007 Мадрид Бетон Аргентина Давид Налбандијан 1:6, 6:3, 6:3
2008 Монте Карло (3) Шљака Шпанија Рафаел Надал 7:5, 7:5
2008 Хамбург Шљака Шпанија Рафаел Надал 7:5, 6:7(3), 6:3
2010 Мадрид (2) Шљака Шпанија Рафаел Надал 4:6, 6:7(5)
2010 Канада (Торонто) (2) Тврда Flag of the United Kingdom Енди Мари 5–7, 5–7
2010 Шангај Тврда Flag of the United Kingdom Енди Мари 3–6, 2–6

[уреди] Финала у каријери (113)

[уреди] Појединачно (100)

[уреди] Победник (70)
Легенда
Гренд слем (16)
Мастерс куп (6)
АТП Мастерс серија (18)
АТП тур (30)
Титуле по подлогама
Бетон (48)
Трава (11)
Шљака (9)
Тепих (2)
Титуле по теренима
напољу (51)
дворана (19)
Бр. Датум Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
1. 4. фебруар 2001. Милано, Италија Тепих (унутра) Француска Жулијен Боутир 6:4, 6:7(7), 6:4
2. 13. јануар 2002. Сиднеј, Аустралија Бетон Аргентина Хуан Игнасио Чела 6:3, 6:3
3. 19. мај 2002. Хамбург, Немачка Шљака Русија Марат Сафин 6:1, 6:3, 6:4
4. 13. октобар 2002. Беч, Аустрија Бетон (унутра) Чешка Република Јиржи Новак 6:4, 6:1, 3:6, 6:4
5. 16. фебруар 2003. Марсеј, Француска Бетон (унутра) Шведска Јонас Бјоркман 6:2, 7:6(6)
6. 2. март 2003. Дубаи, Уједињени Арапски Емирати Бетон Чешка Република Јиржи Новак 6:1, 7:6(2)
7. 4. мај 2003. Минхен, Немачка Шљака Финска Јарко Ниеминен 6:1, 6:4
8. 15. јун 2003. Хале, Немачка Трава Немачка Николас Кифер 6:1, 6:3
9. 6. јул 2003. Вимблдон, Лондон, Уједињено Краљевство Трава Аустралија Марк Филипусис 7:6(5), 6:2, 7:6(3)
10. 12. октобар 2003. Беч, Аустрија (2) Бетон (унутра) Шпанија Карлос Моја 6:3, 6:3, 6:3
11. 16. новембар 2003. Мастерс Куп, Хјустон, САД Бетон Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6:3, 6:0, 6:4
12. 1. фебруар 2004. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн Бетон Русија Марат Сафин 7:6(3), 6:4, 6:2
13. 7. март 2004. Дубаи, Уједињени Арапски Емирати (2) Бетон Шпанија Фелисијано Лопез 4:6, 6:1, 6:2
14. 21. март 2004. Индијан Велс, САД Бетон Flag of the United Kingdom Тим Хенман 6:3, 6:3
15. 16. мај 2004. Хамбург, Немачка (2) Шљака Аргентина Гиљермо Корија 4:6, 6:4, 6:2, 6:3
16. 13. јун 2004. Хале, Немачка (2) Трава Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 6:0, 6:3
17. 4. јул 2004. Вимблдон, Лондон, Уједињено Краљевство (2) Трава Сједињене Америчке Државе Енди Родик 4:6, 7:5, 7:6(3), 6:4
18. 11. јул 2004. Гаштад, Швајцарска Шљака Русија Игор Андрејев 6:2, 6:3, 5:7, 6:3
19. 1. август 2004. Торонто, Канада Бетон Сједињене Америчке Државе Енди Родик 7:5, 6:3
20. 12. септембар 2004. Отворено првенство САД, Њујорк, САД Бетон Аустралија Лејтон Хјуит 6:0, 7:6(3), 6:0
21. 3. октобар 2004. Бангкок, Тајланд Бетон (унутра) Сједињене Америчке Државе Енди Родик 6:4, 6:0
22. 21. новембар 2004. Мастерс Куп, Хјустон, САД (2) Бетон Аустралија Лејтон Хјуит 6:3, 6:2
23. 9. јануар 2005. Доха, Катар Бетон Хрватска Иван Љубичић 6:3, 6:1
24. 20. фебруар 2005. Ротердам, Холандија Бетон (унутра) Хрватска Иван Љубичић 5:7, 7:5, 7:6(5)
25. 27. фебруар 2005. Дубаи, Уједињени Арапски Емирати (3) Бетон Хрватска Иван Љубичић 6:1, 6:7(6), 6:3
26. 20. март 2005. Индијан Велс, Калифорнија САД (2) Бетон Аустралија Лејтон Хјуит 6:2, 6:4, 6:4
27. 3. април 2005. Мајами, САД Бетон Шпанија Рафаел Надал 2:6, 6:7(4), 7:6(5), 6:3, 6:1
28. 15. мај 2005. Хамбург, Немачка (3) Шљака Француска Ришар Гаске 6:3, 7:5, 7:6(4)
29. 13. јун 2005. Хале, Немачка (3) Трава Русија Марат Сафин 6:4, 6:7(6), 6:4
30. 3. јул 2005. Вимблдон, Лондон, Уједињено Краљевство (3) Трава Сједињене Америчке Државе Енди Родик 6:2, 7:6(2), 6:4
31. 21. август 2005. Синсинати, САД Бетон Сједињене Америчке Државе Енди Родик 6:3, 7:5
32. 11. септембар 2005. Отворено првенство САД, Њујорк, САД (2) Бетон Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6:3, 2:6, 7:6(1), 6:1
33. 2. октобар 2005. Бангкок, Тајланд (2) Бетон (унутра) Flag of the United Kingdom Енди Мари 6:3, 7:5
34. 8. јануар 2006. Доха, Катар (2) Бетон Француска Гаел Монфис 6:3, 7:6(5)
35. 29. јануар 2006. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн (2) Бетон Кипар Маркос Багдатис 5:7, 7:5, 6:0, 6:2
36. 19. март 2006. Индијан Велс, Калифорнија, САД (3) Бетон Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк 7:5, 6:3, 6:0
37. 2. април 2006. Мајами, САД (2) Бетон Хрватска Иван Љубичић 7:6(5), 7:6(4), 7:6(6)
38. 18. јун 2006. Хале, Немачка (4) Трава Чешка Република Томаш Бердих 6:0, 6:7(4), 6:2
39. 9. јул 2006. Вимблдон, Лондон, Уједињено Краљевство (4) Трава Шпанија Рафаел Надал 6:0, 7:6(5), 6:7(2), 6:3
40. 13. август 2006. Торонто, Канада (2) Бетон Француска Ришард Гаске 2:6, 6:3, 6:2
41. 10. септембар 2006. Отворено првенство САД, Њујорк, САД (3) Бетон Сједињене Америчке Државе Енди Родик 6:2, 4:6, 7:5, 6:1
42. 8. октобар 2006. Токио, Јапан Бетон Flag of the United Kingdom Тим Хенман 6:3, 6:3
43. 22. октобар 2006. Мадрид, Шпанија Бетон (унутра) Чиле Фернандо Гонзалез 7:5, 6:1, 6:0
44. 29. октобар 2006. Базел, Швајцарска Тепих (унутра) Чиле Фернандо Гонзалез 6:3, 6:2, 7:6(3)
45. 19. новембар 2006. Мастерс Куп, Шангај, Кина (3) Бетон (унутра) Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк 6:0, 6:3, 6:4
46. 28. јануар 2007. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн (3) Бетон Чиле Фернандо Гонзалез 7:6(2), 6:4, 6:4
47. 3. март 2007. Дубаи, Уједињени Арапски Емирати (4) Бетон Русија Михаил Јужни 6:4, 6:3
48. 20. мај 2007. Хамбург, Немачка (4) Шљака Шпанија Рафаел Надал 2:6, 6:2, 6:0
49. 8. јул 2007. Вимблдон, Лондон, Уједињено Краљевство (5) Трава Шпанија Рафаел Надал 7:6(7), 4:6, 7:6(3), 2:6, 6:2
50. 19. август 2007. Синсинати, САД (2) Бетон Сједињене Америчке Државе Џејмс Блек 6:1, 6:4
51. 9. септембар 2007. Отворено првенство САД, Њујорк, САД (4) Бетон Србија Новак Ђоковић 7:6(4), 7:6(2), 6:4
52. 28. октобар 2007. Базел, Швајцарска (2) Бетон (унутра) Финска Јарко Ниеминен 6:3, 6:4
53. 18. новембар 2007. Мастерс Куп, Шангај, Кина (4) Бетон (унутра) Шпанија Давид Ферер 6:2, 6:3, 6:2
54. 20. април 2008. Ешторил, Португал Шљака Русија Николај Давиденко 7:6(5), при 1:2 одустао
55. 15. јун 2008. Хале, Немачка (5) Трава Немачка Филип Колшрајбер 6:3, 6:4
56. 8. септембар 2008. Отворено првенство САД, Њујорк, САД (5) Бетон Flag of the United Kingdom Енди Мари 6:2, 7:5, 6:2
57. 26. октобар, 2008 Базел, Швајцарска (3) Бетон (унутра) Аргентина Давид Налбандијан 6:3, 6:4
58. 17. мај, 2009 Мадрид, Шпанија (2) Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:4, 6:4
59. 7. јун, 2009 Ролан Гарос, Париз Шљака Шведска Робин Седерлинг 6:1, 7:6(1), 6:4
60. 5. јул 2009. Вимблдон, Лондон, Уједињено Краљевство (6) Трава Сједињене Америчке Државе Енди Родик 5:7, 7:6(6), 7:6(5), 3:6, 16:14
61. 23. август 2009. Синсинати, САД (3) Бетон Србија Новак Ђоковић 6:1, 7:5
62. 31. јануар 2010. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн (4) Бетон Уједињено Краљевство Енди Мари 6:3, 6:4, 7:6(11)
[уреди] Вицешампион (30)
Легенда
Гренд слем (6)
Мастерс куп (1)
АТП Мастерс серија (10)
АТП тур (8)
Финала по подлогама
Бетон ('8)
Трава (1)
Шљака (11)
Тепих (5)
Финала по теренима
напољу (17)
дворана (8)
Бр. Датум Турнир подлога Противник у финалу Резултат
1. 13. фебруар 2000. Марсеј, Француска Тепих (дворана) Швајцарска Марк Росе 2:6, 6:3, 7:6(5)
2. 29. октобар 2000. Базел, Швајцарска Тепих (дворана) Шведска Томас Енквист 6:2, 4:6, 7:6(4), 1:6, 6:1
3. 25. фебруар 2001. Ротердам, Холандија Бетон (дворана) Француска Никола Ескиде 7:5, 3:6, 7:6(5)
4. 28. октобар 2001. Базел, Швајцарска (2) Тепих (дворана) Flag of the United Kingdom Тим Хенман 6:3, 6:4, 6:2
5. 3. фебруар 2002. Милано, Италија Тепих (дворана) Италија Давиде Сангвинети 7:6(2), 4:6, 6:1
6. 31. март 2002. Мајами, САД Бетон Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6:3, 6:3, 3:6, 6:4
7. 11. мај 2003. Рим, Италија Шљака Шпанија Феликс Мантиља 7:5, 6:2, 7:6(8)
8. 13. јул 2003. Гштат, Швајцарска Шљака Чешка Република Јиржи Новак 5:7, 6:3, 6:3, 1:6, 6:3
9. 20. новембар 2005. Мастерс Куп, Шангај, Кина Тепих (дворана) Аргентина Давид Налбандијан 6:7(4), 6:7(11), 6:2, 6:1, 7:6(3)
10. 5. март 2006. Дубаи, Уједињени Арапски Емирати Бетон Шпанија Рафаел Надал 2:6, 6:4, 6:4
11. 23. април 2006. Монте Карло, Монако Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:2, 6:7(2), 6:3, 7:6(5)
12. 14. мај 2006. Рим, Италија (2) Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:7(0), 7:6(5), 6:4, 2:6, 7:6(5)
13. 11. јун 2006. Ролан Гарос, Париз Шљака Шпанија Рафаел Надал 1:6, 6:1, 6:4, 7:6(4)
14. 22. април 2007. Монте Карло, Монако (2) Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:4, 6:4
15. 10. јун 2007. Ролан Гарос, Париз (2) Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:3, 4:6, 6:3, 6:4
16. 12. август 2007. Монтреал, Канада Бетон Србија Новак Ђоковић 7:6(2), 2:6, 7:6(2)
17. 21. октобар 2007. Мадрид, Шпанија Бетон (дворана) Аргентина Давид Налбандијан 1:6, 6:3, 6:3
18. 27. април 2008. Монте Карло, Монако (3) Шљака Шпанија Рафаел Надал 7:5, 7:5
19. 8. мај 2008. Хамбург, Немачка Шљака Шпанија Рафаел Надал 7:5, 6:7(3), 6:3
20. 8. јун 2008. Ролан Гарос, Париз (3) Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:1, 6:3, 6:0
21. 6. јул 2008. Вимблдон, Лондон Трава Шпанија Рафаел Надал 6:4, 6:4, 6:7(5), 6:7(8), 9:7
22. 1. фебруар 2009. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн, Аустралија Бетон Шпанија Рафаел Надал 7:5, 3:6, 7:6(3), 3:6, 6:2
23. 15. септембар 2009. Отворено првенство САД, Њујорк, САД Бетон Аргентина Хуан Мартин дел Потро 6:3, 6(5):7, 6:4, 6(5):7, 2:6
24. 8. новембар 2009. Базел, Швајцарска Бетон (дворана) Србија Новак Ђоковић 4:6, 6:4, 2:6
25. 16. мај 2010. Мадрид (2), Шпанија Шљака Шпанија Рафаел Надал 4:6, 6:7(5)
26. 13. јун 2010. Хале, Немачка Трава Аустралија Лејтон Хјуит 6:3, 6:7(4), 4:6

[уреди] Парови (13)

[уреди] Победник (8)
Легенда
Олимпијске игре (1)
ATP Мастерс серија (1)
АТП тур (6)
Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници у финалу Резултат
1. 25. фебруар 2001. Ротердам, Холандија Бетон (унутра) Застава Шведске Шведска Јонас Бјоркман Чешка Република Чешка Петр Пала
Чешка Република Чешка Павел Визнер		 6:3, 6:0
2. 15. јул 2001. Гштат, Швајцарска Шљака Застава Русије Русија Марат Сафин Застава Аустралије Аустралија Мајкл Хил
Сједињене Америчке Државе САД Џеф Таранго		 при 0:1 предаја
3. 24. фебруар 2002. Ротердам, Холандија (2) Бетон (унутра) Застава Белорусије Белорусија Макс Мирњи Flag of the Bahamas Бахами Марк Ноулс
Застава Канаде Канада Данијел Нестор		 4:6, 6:3, 10:4
4. 6. октобар 2002. Москва, Русија Тепих (унутра) Застава Белорусије Белорусија Макс Мирњи Застава Аустралије Аустралија Џошуа Игл
Застава Аустралије Аустралија Сендон Стол		 6:4, 7:6(0)
5. 30. март 2003. Мајами, САД Бетон Застава Белорусије Белорусија Макс Мирњи Застава Индије Индија Леандер Паес
Чешка Република Чешка Давид Рикл		 7:5, 6:3
6. 12. октобар 2003. Беч, Аустрија Бетон (унутра) Застава Швајцарске Швајцарска Ив Алегро Застава Индије Индија Махеш Бупати
Застава Белорусије Белорусија Макс Мирњи		 7:6(7), 7:5
7. 12. јун 2005. Хале, Немачка Трава Застава Швајцарске Швајцарска Ив Алегро Застава Шведске Шведска Јоаким Јохансон
Застава Русије Русија Марат Сафин		 7:5, 6:7(6), 6:3
8. 16. август 2008. Олимпијске игре, Пекинг, Кина Бетон Застава Швајцарске Швајцарска Станислас Вавринка Застава Шведске Шведска Симон Аспелин
Застава Шведске Шведска Томас Јохансон		 6:3, 6:4, 6:7(4), 6:3
[уреди] Вицешампион (5)
Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници у финалу Резултат
1. 29. октобар 2000. Базел, Швајцарска Тепих (унутра) Словачка Доминик Хрбати Сједињене Америчке Државе Доналд Џонсон
Јужноафричка Република Пиет Норвал		 7:6(11), 4:6, 7:6(4)
2. 17. март 2002. Индијан Велс, САД Бетон Белорусија Макс Мирњи Flag of the Bahamas Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор		 6:4, 6:4
3. 23. фебруар 2003. Ротердам, Холандија Бетон (унутра) Белорусија Макс Мирњи Аустралија Вејн Артурс
Аустралија Пол Хенли		 7:6(4), 6:2
4. 3. октобар 2004. Бангкок, Тајланд Бетон (унутра) Швајцарска Ив Алегро Сједињене Америчке Државе Џастин Гимелстоб
Сједињене Америчке Државе Грејдон Оливер		 5:7, 6:4, 6:4

[уреди] Успеси на великим турнирима

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру		 Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама 1К изгубио у првом колу
2К изгубио у другом колу 3К изгубио у трећем колу
4К изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир

Подаци ажурирани 28. новембра 2011.

Турнир 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. О/И Поб-пор
Гренд слем турнири
Аустралија Н КВ 3К 3К 4К 4К П ПФ П П ПФ Ф П ПФ 4 / 12 59–8
Ролан Гарос Н 1К 4К ЧФ 1К 1К 3К ПФ Ф Ф Ф П ЧФ Ф 1 / 13 49–12
Вимблдон Н 1К 1К ЧФ 1К П П П П П Ф П ЧФ ЧФ 6 / 13 59–7
САД A КВ 3К 4К 4К 4К П П П П П Ф ПФ ПФ 6 / 12 61–7
Победе 0 / 0 0 / 2 0 / 4 0 / 4 0 / 4 1 / 4 3 / 4 2 / 4 3 / 4 3 / 4 1 / 4 2 / 4 1 / 4 0 / 4 16 / 50 —
Победа - пораза 0–0 0–2 7–4 13–4 6–4 13–3 22–1 24–2 27–1 26–1 24–3 26–2 20–3 20–4 — 228–34
Завршно првенство сезоне
Тенис мастерс куп A A A A ПФ П П Ф П П ГФ ПФ П П 6 / 10 39–7
Олимпијске игре
Летње Олимпијске игре НО ПФ НО 2К НО ЧФ НО 0 / 3 8–4
Турнири АТП мастерс 1000 серије
Индијан Велс Н Н КВ 1К 3К 2К П П П 2К ПФ ПФ 3К ПФ 3 / 11 32–8
Мајами A 1К 2К ЧФ Ф ПФ 3К П П 4К ЧФ ПФ 4К ПФ 2 / 13 44–11
Монте Карло Н 1К 1К ЧФ 2К Н Н ЧФ Ф Ф Ф 3К Н ЧФ 0 / 10 23–10
Рим Н Н 1К 3К 1К Ф 2К Н Ф 3К ЧФ ПФ 2К 3К 0 / 11 20–11
Хамбург Н Н 1К 1К П 3К П П Н П Ф НМС 4 / 8 29–4
Мадрид Н Н 2К 2К ЧФ ПФ Н Н П Ф ПФ П Ф ПФ 2 / 10 32–8
Торонто/Монтреал Н Н 1К Н 1К ПФ П Н П Ф 2К ЧФ Ф 3К 2 / 10 27–8
Синсинати Н Н 1К Н 1К 2К 1К П 2К П 3К П П ЧФ 4 / 11 25–7
Шангај НМС Н Ф Н 0 / 1 4–1
Париз Н Н 1К 2К ЧФ ЧФ Н Н Н 3К ЧФ 2К ПФ П 1 / 9 15–7
Победе 0 / 0 0 / 2 0 / 8 0 / 7 1 / 9 0 / 8 3 / 7 4 / 5 4 / 7 2 / 9 0 / 9 2 / 8 1 / 8 1 / 8 18 / 94 —
Статистика каријере
Година 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. Каријера Победа %
Одиграни турнири 3 14 28 22 25 23 17 15 17 16 19 15 18 15 244
Титуле 0 0 0 1 3 7 11 11 12 8 4 4 5 4 70
Вицешампион 0 0 2 2 2 2 0 1 4 4 4 3 4 2 30
Поб-пор на бетону 2–2 7–7 24–15 21–9 30–11 46–11 46–4 50–1 59–2 44–6 34–10 36–10 47–7 46–7 492-102 83%
Поб-пор на трави 0–0 0–2 2–3 9–3 5–3 12–0 12–0 12–0 12–0 6–0 11–1 7–0 8–2 6–1 102–15 87%
Поб-пор на тепиху 0–0 6-4 7–4 10–4 11–4 5–2 0–0 4–1 5–0 2-0 0–0 0–0 0–0 0–0 50-19 72%
Поб-пор на шљаци 0–1 0–4 3–7 9–5 12–5 15–4 16–2 15–2 16–3 16–3 21–4 18-2 10–4 12–4 163–50 77%
Поб-пор у каријери 2–3 13–17 36–39 49–21 58–23 78–17 74–6 81–4 92–5 68–9 66–15 61–12 65–13 64–12 807–186 81%
Проценат победа 40% 43% 55% 70% 73% 82% 93% 95% 95% 88% 81% 84% 83% 84% — 81%
Позиција на АТП листи на крају год. 301 64 29 13 6 2 1 1 1 1 2 1 2 3 — —
  • СР = одност броја турнира који је освојио и турнира на којима је учествовао
  • НМС = није турнир мастерс серије

[уреди] Зарада од АТП турнира

Година Освојених Гренд слемова Освојених АТП турнира Укупно победа Зарада ($) Позиција на листи зарада
1998. 0 0 0 27.955[149] -
1999. 0 0 0 225.139[150] 97[150]
2000. 0 0 0 623.782[151] 27[151]
2001. 0 1 1 865.425[152] 14[152]
2002. 0 3 3 1.995.027[153] 4[153]
2003. 1 6 7 4.000.680[154] 1[154]
2004. 3 8 11 6.357.547[155] 1[155]
2005. 2 9 11 6.137.018[156] 1[156]
2006. 3 9 12 8.343.885[157] 1[157]
2007. 3 5 8 10.130.620[158] 1[158]
2008. 1 3 4 5.886.879[159] 2 [159]
2009. 2 2 4 8.768.110[160] 1 [160]
2010. 1 4 5 7.698.289[161] 2 [161]
2011.* 0 1 1 1.436.951[162] 5 [162]
Каријера* 16 51 67 62.456.232[163] 1 [163]
*Од 23. маја 2011.

[уреди] Однос победа и пораза против других тенисера

Однос победа и пораза против тенисера који су се некада у својој каријери налазили међу првих 100 на АТП листи: Имена тенисера који су били први на АТП листи су подебљана

*Подаци од 28. новембра 2011.

[уреди] Референце

  1. ^ . „Roger Federer profile“ Приступљено дана 10. 7. 2008.
  2. ^ . „Federer the greatest ever - Lloyd“, BBC SPORT, 6. 6. 2009. Приступљено дана 2. 3. 2007.
  3. ^ Wyatt, Ben. „Sampras: Federer is the 'best ever'“, CNN, 6. 6. 2009. Приступљено дана 2. 3. 2007. (на english)
  4. ^ Barnes, Simon. „"Roger Federer, greatest of all time, ensures statistics back up unrivalled artistry"“, The Times, 6. 6. 2009. Приступљено дана 2. 3. 2007.
  5. ^ Tandon, Kamakshi. „Federer's numbers speak volumes“, ESPN, 6. 6. 2009. Приступљено дана 2. 3. 2007.
  6. ^ Evans, Richard. „Jack the lad“, guardian, 6. 6. 2009. Приступљено дана 2. 3. 2007. (на english)
  7. ^ Waldstein, David. „Emerson: French Open title stamps Federer as best ever“, newjerseynewsroom, 6. 6. 2009. Приступљено дана 2. 3. 2007. (на english)
  8. ^ . „Profile: Roger Federer - The greatest ever“, CNN, CNN.com, 6. 6. 2009. Приступљено дана 2. 3. 2007. (на english)
  9. ^ . „Is Roger Federer the greatest?“, BBC, BBCsport, 6. 6. 2009. Приступљено дана 2. 3. 2007. (на english)
  10. ^ . „McEnroe: Federer is best ever“, espn, espn, 2. 6. 2010. Приступљено дана 2. 3. 2010. (на english)
  11. ^ . „Winners Archive Roger Federer“ Приступљено дана 10. 7. 2008.
  12. ^ Tennis - ATP World Tour - The Players Of The Decade. ATP World Tour. Приступљено на дан 24. 9. 2011.
  13. ^ Stauffer, Rene (2007). The Roger Federer Story: Quest for Perfection. New Chapter Press, 4. ISBN 0942257391.
  14. ^ Stauffer, Rene. The Roger Federer Story: Quest for Perfection, 4.
  15. ^ Profile. rogerfederer.com. Приступљено на дан 19. 7. 2007.
  16. ^ Players Who Were Pick Up Artists. tennisweek. Приступљено на дан 19. 7. 2007.
  17. ^ Federer, Roger (September 2004). Fanletter September 2004 (PDF). Приступљено на дан 30. 6. 2007.
  18. ^ Life as a Junior. Приступљено на дан 20. 6. 2007.
  19. ^ ITF Junior World Champions. ITF tennis.com. Приступљено на дан 30. 6. 2007.
  20. ^ ITFtennis.com. Приступљено на дан 22. 1. 2008.
  21. ^ The Roger Federer Story: Quest for Perfection. Приступљено на дан 22. 1. 2009.
  22. ^ Frenchman Claims Bronze. Приступљено на дан 22. 1. 2009.
  23. ^ Rosset takes Marseille title. The Independet. Приступљено на дан 22. 1. 2009.
  24. ^ ATPtennis.com - Roger Federer: Playing activity 1998. Приступљено на дан 22. 1. 2009.
  25. ^ ATPtennis.com - Roger Federer: Playing activity 1999. Приступљено на дан 22. 1. 2009.
  26. ^ ATPtennis.com - Roger Federer: Playing activity 2000. Приступљено на дан 22. 1. 2009.
  27. ^ . „Federer ends Sampras reign“, BBC, BBC SPORT, 29. 1. 2001. Приступљено дана 2. 3. 2007. (на english)
  28. ^ . „Hingis, Federer win Hopman Cup title over U.S.“, Associated Press, sportsillustrated, 29. 1. 2007. Приступљено дана 2. 3. 2007. (на english)
  29. ^ ATPtennis.com - Roger Federer: Playing Activity 2001. Приступљено на дан 9. 7. 2007.
  30. ^ Agassi captures Miami tennis crown. ABC NEWS ONLINE (14. 5. 2007.). Приступљено на дан 20. 6. 2007.
  31. ^ Federer crushes Safin. BBC SPORT (14. 5. 2007.). Приступљено на дан 20. 6. 2007.
  32. ^ The Roger Federer Story: Quest for Perfection, chapter 12 (14. 5. 2007.). Приступљено на дан 20. 6. 2007.
  33. ^ Who is Peter Carter?. Federer Magic (14. 5. 2007.). Приступљено на дан 20. 6. 2007.
  34. ^ ATPtennis.com - Roger Federer: Playing Activity 2002. Приступљено на дан 9. 7. 2007.
  35. ^ . „Federer wins men's Wimbledon final in straight sets“, sports ilustrated, 29. 1. 2007. Приступљено дана 2. 3. 2007.
  36. ^ . „Inspired Federer wins Wimbledon“, BBC SPORT, 29. 1. 2007. Приступљено дана 2. 3. 2007.
  37. ^ . „Hewitt beats Federer“, theage.com.au, 29. 1. 2007. Приступљено дана 2. 3. 2007. (на english)
  38. ^ . „Federer wins Masters Cup“, rediff, 29. 1. 2007. Приступљено дана 2. 3. 2007. (на english)
  39. ^ ATPtennis.com - Roger Federer: Playing Activity 2003. Приступљено на дан 22. 1. 2008.
  40. ^ Niebuhr, Keith. „America's love affair with Federer lies ahead“, St. Petersburg Times Приступљено дана 21. 6. 2007.
  41. ^ . „Federer, Myskina crowned 2004 ITF world champions“, China Daily, 21. 12. 2004. Приступљено дана 21. 6. 2007.
  42. ^ Boeck, Greg. „Low-key Federer on top of world“, USA Today, 15. 3. 2004. Приступљено дана 28. 3. 2007.
  43. ^ ATPtennis.com - Roger Federer: Playing Activity 2004. Приступљено на дан 9. 7. 2007.
  44. ^ . „Roche previously coached Lendl, Rafter“, Reuters, 4. 1. 2005. Приступљено дана 28. 3. 2007.
  45. ^ Safin stuns Federer in epic semi. BBC Sport/Tennis (27. 1. 2005.). Приступљено на дан 21. 6. 2007.
  46. ^ Roger Federer - Profile. Приступљено на дан 21. 6. 2007.
  47. ^ Bill Scott (20. 11. 2005.). Nalbandian Upsets Federer to Claim Crown. masters-cup.com. Приступљено на дан 21. 6. 2007.
  48. ^ ATPtennis.com - Roger Federer: Playing Activity 2005. Приступљено на дан 9. 7. 2007.
  49. ^ Caroline Cheese (November 2006). Federer's Magic Numbers. BBC Sport. Приступљено на дан 21. 6. 2007.
  50. ^ ATP Tennis (May 2006). Rome 2006 stats. ATP Tennis. Приступљено на дан 23. 3. 2008.
  51. ^ Nikita C Fernandes. The king of tennis: Roger Federer. oneIndia. Приступљено на дан 21. 6. 2007.
  52. ^ . „Federer survives match points to reach semis“, 6. 6. 2006. Приступљено дана 2. 3. 2007.
  53. ^ . „4-In-A-Row For Federer“, The Associated Press, 9. 7. 2006. Приступљено дана 2. 3. 2007.
  54. ^ ATPtennis.com - Roger Federer: Playing Activity 2006. Приступљено на дан 2. 8. 2007.
  55. ^ Bjorn Borg-Tennis Hall of Fame. Приступљено на дан 21. 6. 2007.
  56. ^ Federer claims record 4 ATP awards (28. 3. 2007.). Приступљено на дан 28. 3. 2007.
  57. ^ . „Federer scoops record four awards“, BBC Sports, 26. 3. 2007. Приступљено дана 28. 3. 2007.
  58. ^ Federer still has time to salvage a poor clay season. Приступљено на дан 21. 6. 2007.
  59. ^ Nadal's clay win streak comes to end at 81. Приступљено на дан 21. 6. 2007.
  60. ^ OFF COURT - ROGER WITHDRAWS FROM HALLE.
  61. ^ usopen.org, *Prize Money could exceed...
  62. ^ . „OFF COURT - ROGER DEFEATS PETE“, RogerFederer.com, 1. 12. 2007. Приступљено дана 10. 7. 2008.
  63. ^ ATPtennis.com - Roger Federer: Playing Activity 2007. Приступљено на дан 22. 1. 2008.
  64. ^ Clarey, Christopher (8. 3. 2008.). Federer's Weakness Might Have Been an Illness. The New York Times. Приступљено на дан 9. 3. 2008.
  65. ^ Something to Lose in a Just-for-Fun Match
  66. ^ Fish stuns Federer, joins Djokovic in Pacific Life final. Seattle post (22. 4. 2008.). Приступљено на дан 17. 7. 2008.
  67. ^ Federer to Work with Higueras in Estoril. Приступљено на дан 15. 4. 2008.
  68. ^ Nadal demolished Federer in French Open final
  69. ^ Federer wins once again at Halle. Yahoo! Sports (15. 6. 2008.). Приступљено на дан 17. 7. 2008.
  70. ^ а б Alleyne, Richard (7. 7. 2008.). Wimbledon 2008: John McEnroe hails Rafael Nadal victory as greatest final ever. Telegraph.co.uk. Приступљено на дан 17. 7. 2008.
  71. ^ Nadal triumphs in the grandest of Slam finals
  72. ^ а б Nadal will pass Federer for No. 1
  73. ^ Roger Federer vs James Blake, Head-to-head results. ATP. Приступљено на дан 31. 7. 2008.
  74. ^ AFP (2008). Life goes on for Roger Federer. The Australian Herald. Приступљено на дан November 5 2008
  75. ^ AFP (2008). Nadal vows to raise the bar still higher. AFP. Приступљено на дан November 5 2008
  76. ^ The Associated Press (2008). Federer rolls past Murray to win 13th Grand Slam title. ESPN. Постављено November 5, 2008
  77. ^ ATP Tennis (2008). Federer Captures Fifth Straight US Open Title. ATP Tennis. Постављено November 5, 2008
  78. ^ ATP Tennis (2008). Roger Federer. ATP Tennis. Постављено November 5, 2008
  79. ^ The Associated Press (2008). Federer tops ATP career money list. ESPN. Постављено November 5, 2008
  80. ^ Sports Network (31. 10. 2008.). Injured Nadal and Federer exit Paris Masters. Sports Network. Приступљено на дан 31. 10. 2008.
  81. ^ Julien Pretot (31. 10. 2008.). Federer pulls out of Paris Masters event. Reuters. Приступљено на дан 31. 10. 2008.
  82. ^ Murray knocks out ailing Federer. BBC Sport (14. 11. 2008.). Приступљено на дан 18. 11. 2008.
  83. ^ ATPtennis.com - Roger Federer: Playing Activity 2008. Приступљено на дан 14. 11. 2008.
  84. ^ Nadal beats Federer in epic final
  85. ^ Rafael Nadal consoles tearful Roger Federer
  86. ^ Federer withdraws from Davis Cup, Dubai event
  87. ^ New tennis coach ready to serve Federer
  88. ^ Cahill turns down Federer
  89. ^ Federer sees red in Miami
  90. ^ Federer ends Nadal run in Madrid
  91. ^ Roger Federer wins at Roland Garros to enter pantheon of grand slam greats
  92. ^ Federer makes Grand Slam history at Wimbledon
  93. ^ Federer-Roddick another instant classic
  94. ^ More than 11 million watch Roger Federer win Wimbledon final on BBC
  95. ^ . „Federer rešio enigmu "Endi Mari"“, Б92, 22. 8. 2009. Приступљено дана 2. 1. 2010.
  96. ^ . „ATP Sinsinati: Federer prejak za Đokovića“, sportal.rs, 23. 8. 2009. Приступљено дана 2. 1. 2010.
  97. ^ . „Федерер победио Ђоковића и освојио Синсинати“, РТС, 23. 8. 2009. Приступљено дана 2. 1. 2010.
  98. ^ . „Ђоковић изгубио од Федерера“, vesti.rs, 14. 9. 2009. Приступљено дана 2. 1. 2010.
  99. ^ . „Дел Потро неочекивани победник УС Опена“, Радио-телевизија Војводине, 15. 9. 2009. Приступљено дана 2. 1. 2010.
  100. ^ . „Federer odustao od turnira u Japanu i Šangaju“, Спортска планета, 25. 9. 2009. Приступљено дана 2. 1. 2010.
  101. ^ . „Федерер одустао од турнира у Јапану и Шангају“, ТВ Авала, 25. 9. 2009. Приступљено дана 2. 1. 2010.
  102. ^ . „Шангај и Токио без Федерера“, e-novine, 25. 9. 2009. Приступљено дана 2. 1. 2010.
  103. ^ . „Ђоковић савладао Федерера у финалу Базела“, РТС, 8. 11. 2009. Приступљено дана 2. јануар 2010.
  104. ^ . „Ђоковић савладао Федерера у финалу Базела“, Вечерње новости, 8. 11. 2009. Приступљено дана 2. јануар 2010.
  105. ^ . „Бенето избацио Федерера“, nadlanu.com, 11. новембар 2009. Приступљено дана 2. јануар 2010.
  106. ^ . „Федерер испао, Бенето бољи“, sportske.net, 12. 11. 2009. Приступљено дана 2. јануар 2010.
  107. ^ . „Федерер победио Вердаска“, Радио-телевизија Војводине, 23. 11. 2009. Приступљено дана 2. јануар 2010.
  108. ^ . „Del Potro bolji od Verdaska, Federer pobedio Mareja“, nadlanu.com, 24. 11. 2009. Приступљено дана 2. јануар 2010.
  109. ^ . „Федерер и Серена најбољи у 2009.“, B92, 22. 12. 2009. Приступљено дана 2. јануар 2010.
  110. ^ . „Дел Потро победио Федерера за полуфинале Лондона“, Вести, 27. 11. 2009. Приступљено дана 2. јануар 2010.
  111. ^ . „МАСТЕРС: Давиденко победио Федерера“, mondo.rs, 28. 11. 2009. Приступљено дана 2. јануар 2010.
  112. ^ . „Содерлингу срећан 13. меч против Федерера“, mondo.rs, 1. 1. 2010. Приступљено дана 2. јануар 2010.
  113. ^ . „Содерлинг по први пут победио Федерера“, Вести, 2. 1. 2010. Приступљено дана 2. јануар 2010.
  114. ^ . „Содерлинг победио Федерера“, pressonline.rs, 2. 1. 2010. Приступљено дана 2. јануар 2010.
  115. ^ . „Доха: Федерер и Надал сигурни“, Б92, 5. 1. 2010.
  116. ^ . „Федекс и Рафа у жестоком ритму до четвртфинала“, Блиц, 6. 1. 2010.
  117. ^ . „Федерер се мучио против Гулбиса“, Блиц, 7. 1. 2010.
  118. ^ . „Давиденко опет бољи од Федерера“, Блиц, 8. 1. 2010.
  119. ^ . „Федерер победио Андрејева“, Вести, 19. 1. 2010.
  120. ^ . „Федерер као и увек“, РТС, 19. 1. 2010. Приступљено дана 31. јануар 2010.
  121. ^ . „Федерер и Давиденко сигурни“, РТС, 23. 1. 2010. Приступљено дана 31. јануар 2010.
  122. ^ . „Федерер прилично лако са Хјуитом“, Б92, 25. 1. 2010. Приступљено дана 31. јануар 2010.
  123. ^ . „Федерер сломио Давиденка“, МТС мондо, 27. 1. 2010. Приступљено дана 31. јануар 2010.
  124. ^ . „АО: Федерер одувао Цонгу“, МТС мондо, 29. 1. 2010. Приступљено дана 31. јануар 2010.
  125. ^ . „Федерер је ипак неприкосновен, а Новак други“, sportal.rs, 31. 1. 2010. Приступљено дана 31. јануар 2010.
  126. ^ No. 1 again, Federer has bounce-back quality. usatoday. Приступљено на дан 14. 2. 2009.
  127. ^ Tennis-Grand slam final encounters between Federer and Nadal
  128. ^ Bruce Jenkins. „The Greatest Match Ever“, 7. 7. 2008. Приступљено дана 7. 8. 2008.
  129. ^ Jon Wertheim - Without a doubt, it's the greatest
  130. ^ а б International Herald Tribune, Associated Press. „Federer-Nadal rivalry as good as it gets“, 7. 7. 2008. Приступљено дана 7. 8. 2008.
  131. ^ Pete Bodo. „Rivalry!“, 7. 7. 2008. Приступљено дана 7. 8. 2008.
  132. ^ Paul Weaver. „Move over McEnroe and Borg, this one will run and run in the memory“, 7. 7. 2008. Приступљено дана 7. 8. 2008.
  133. ^ Martin Flanagan. „Federer v Nadal as good as sport gets“, 12. 7. 2008. Приступљено дана 7. 8. 2008.
  134. ^ BBC SPORT | Tennis | Connors on the men's final
  135. ^ а б в Wallace, David Foster (20. 8. 2006.). Federer as Religious Experience. Play Magazine. New York Times. Приступљено на дан 21. 6. 2007.
  136. ^ . „On court“, Swissinfo.com Приступљено дана 10. 7. 2007.
  137. ^ Service Speed Comparison:Federer, Roddick, Sampras. Приступљено на дан 31. 5. 2007.
  138. ^ Viner, Brian. „Roger Federer: A Smashing Guy“, The Independent, 2. 7. 2005. Приступљено дана 12. 3. 2009.
  139. ^ rogerfederer.com. rogerfederer.com. Приступљено на дан 24. 9. 2011.
  140. ^ Super Admin (24. 7. 2009.). Roger Federer and wife are proud parents of twins. News.oneindia.in. Приступљено на дан 24. 9. 2011.
  141. ^ Roger Meets With Pope. Приступљено на дан 19. 11. 2007.
  142. ^ а б Ask Roger - Official website. Приступљено на дан 2. 3. 2007.
  143. ^ Roger Federer to grace a Swiss stamp. Press Release of the Swiss Post. Приступљено на дан 10. 7. 2008.
  144. ^ Special Stamp for Roger Federer. Swissinfo.ch. Приступљено на дан 10. 7. 2008. (with picture)
  145. ^ OFF COURT - ROGER'S STAMP UNVEILED!. rogerfederer.com. Приступљено на дан 10. 7. 2008.
  146. ^ Can anyone lick Federer?. swissinfo.ch. Приступљено на дан 10. 7. 2008.
  147. ^ OFF COURT - AN AUSTRIAN STAMP FOR ROGER. rogerfederer.com. Приступљено на дан 10. 7. 2008.
  148. ^ Ask Roger. RogerFederer.com. Приступљено на дан 10. 7. 2008.
  149. ^ Federer Prize Money 1998 (TXT). Приступљено на дан 13. 9. 2008.
  150. ^ а б ATP Prize Money for 12/13/99 (TXT). Приступљено на дан 2. 3. 2007.
  151. ^ а б ATP Prize Money for 12/18/00 (TXT). Приступљено на дан 2. 3. 2007.
  152. ^ а б Prize money leaders 11/19/01 (TXT). Приступљено на дан 2. 3. 2007.
  153. ^ а б ATP Prize Money for 12/09/02 (TXT). Приступљено на дан 2. 3. 2007.
  154. ^ а б ATP Prize Money for 12/15/03 (TXT). Приступљено на дан 2. 3. 2007.
  155. ^ а б ATP Prize Money for 12/13/04 (TXT). Приступљено на дан 2. 3. 2007.
  156. ^ а б ATP Prize Money for 12/19/05 (TXT). Приступљено на дан 2. 3. 2007.
  157. ^ а б ATP Prize Money for 12/18/06 (TXT). Приступљено на дан 2. 3. 2007.
  158. ^ а б ATP Prize Money for 12/24/07 (TXT). Приступљено на дан 28. 1. 2008.
  159. ^ а б ATP Prize Money for 12/29/08 (PDF). Приступљено на дан 1. 2. 2010.
  160. ^ а б ATP Prize Money for 12/28/09 (PDF). Приступљено на дан 1. 2. 2010.
  161. ^ а б ATP Prize Money for 12/27/10 (PDF). Приступљено на дан 4. јун 2011
  162. ^ а б ATP Prize Money Leaders (PDF). Приступљено на дан 23. мај 2011
  163. ^ а б Career ATP Prize Money Leaders (PDF). Приступљено на дан 23. мај 2011

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Tennis ball.svg Портал Тенис

Са других Викимедијиних пројеката :

п • р • у
Laureus World Sports Awards Светски спортиста године
Сједињене Америчке Државе Тајгер Вудс (2000) · Сједињене Америчке Државе Тајгер Вудс (2001) · Немачка Михаел Шумахер (2002) · Сједињене Америчке Државе Ленс Армстронг (2003) · Немачка Михаел Шумахер (2004) · Швајцарска Роџер Федерер (2005) · Швајцарска Роџер Федерер (2006) · Швајцарска Роџер Федерер (2007) · Швајцарска Роџер Федерер (2008) · Јамајка Јусејн Болт (2009) · Јамајка Јусејн Болт (2010) · Шпанија Рафаел Надал (2011)
п • р • у
Асоцијација тениских професионалаца - Тенисери на 1. месту
п • р • у
Победници Отвореног првенства Аустралије - Мушкарци појединачно
Род Лејвер (1969) · Артур Еш (1970) · Кен Роузвол (1971-72) · Џон Њуком (1973) · Џими Конорс (1974) · Џон Њуком (1975) · Марк Едмондсон (1976) · Роско Танер (Јануар 1977) · Витас Герулајтис (Децембар 1977) · Гиљермо Виљас (1978-79) · Брајан Тичер (1980) · Јохан Крик (1981-82) · Матс Виландер (1983-84) · Стефан Едберг (1985) · Није одржан (1986) · Стефан Едберг (1987) · Матс Виландер (1988) · Иван Лендл (1989-90) · Борис Бекер (1991) · Џим Куријер (1992-93) · Пит Сампрас (1994) · Андре Агаси (1995) · Борис Бекер (1996) · Пит Сампрас (1997) · Петр Корда (1998) · Јевгениј Кафелњиков (1999) · Андре Агаси (2000-01) · Томас Јохансон (2002) · Андре Агаси (2003) · Роџер Федерер (2004) · Марат Сафин (2005) · Роџер Федерер (2006-07) · Новак Ђоковић (2008) · Рафаел Надал (2009) · Роџер Федерер (2010) · Новак Ђоковић (2011–12)
п • р • у
Победници Вимблдона — мушкарци појединачно*
*Опен ера · (1968–69) Род Лејвер · (1970–71) Џон Њуком · (1972) Стен Смит · (1973) Јан Кодеш · (1974) Џими Конорс · (1975) Артур Еш · (1976–80) Бјерн Борг · (1981) Џон Макенро · (1982) Џими Конорс · (1983–84) Џон Макенро · (1985–86) Борис Бекер · (1987) Пет Кеш · (1988) Стефан Едберг · (1989) Борис Бекер · (1990) Стефан Едберг (1991) Михаел Штих · (1992) Андре Агаси · (1993–95) Пит Сампрас · (1996) Ричард Крајичек · (1997–00) Пит Сампрас · (2001) Горан Иванишевић · (2002) Лејтон Хјуит · (2003–07) Роџер Федерер · (2008) Рафаел Надал  · (2009) Роџер Федерер · (2010) Рафаел Надал  · (2011) Новак Ђоковић



- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%BE%D1%9F%D0%B5%D1%80_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%80&oldid=5221415“
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици