Роџер Федерер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Роџер Федерер
Roger Federer

Роџер Федерер на Вимблдону 2009. године
Роџер Федерер на Вимблдону 2009. године


Професионална каријера:
1998 –
Надимак/ци: Федерер-Експрес ("ФедЕкс"), Краљ Роџер, Феђа
Држава: Застава Швајцарске Швајцарска
Пребивалиште: Волерау, Швајцарска
Датум рођења: 8. август 1981. (1981-08-08) (33 год.)
Место рођења: Базел, Швајцарска
Висина: 1,85 м
Маса: 85 кг
Игра: Десном руком; једноручни бекхенд
Зарада: 88.611.538 $
Тренер Штефан Едберг
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе–порази: 995:226 (81,12 %)
Освојени турнири: 82
Изгубљена финала: 39
Најбољи пласман: 1. (2. фебруар 2004)
Тренутни пласман: 2.
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије П (2004, 2006, 2007, 2010)
Француска Ролан Гарос П (2009)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2009, 2012)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД П (2004, 2005, 2006, 2007, 2008)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп П (2003, 2004, 2006, 2007, 2010, 2011)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре Silver medal.svg Сребро (2012)
Парови
Победе–порази: 128:86
Освојени турнири: 8
Изгубљена финала: 5
Најбољи пласман: 24. (9. јун 2003)
Тренутни пласман: 132 (9. јун 2014)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије 3К (2003)
Француска Ролан Гарос 1К (2000)
Уједињено Краљевство Вимблдон ЧФ (2003)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД 3К (2002)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре Gold medal.svg Злато (2008)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (2014)
Hopman Cup.jpg Хопман куп П (2001)

Подаци од дана, 17. новембра 2014.

Портал Portal icon.svg Тенис
Освојене медаље
Такмичар Швајцарска
Тенис
Злато Пекинг 2008. Парови
Сребро Лондон 2012. Појединачно

Роџер Федерер (нем. Roger Federer, Базел, 8. август 1981) је професионални швајцарски тенисер. Многи тениски критичари, славни играчи и колеге тенисери сматрају да је Федерер најбољи тенисер свих времена.[1][2][3][4][5][6][7][8][9] Рекордер је по броју освојених гренд слем турнира, по броју недеља проведених на првом месту АТП листе, као и по заради од турнира.

Федерер је у каријери освојио све гренд слем турнире у појединачној конкуренцији и укупно их има 17 (четири Отворена првенства Аустралије, један Ролан Гарос, седам Вимблдона и пет Отворених првенстава САД). Такође је освојио и 22 турнира АТП Мастерс 1000 серије, шест титула на Тенис мастерс купу, златну медаљу у игри парова са Станисласом Вавринком на Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу и сребро у појединачној конкуренцији на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону. Федерер држи и многе друге рекорде, од којих су најзначајнији учествовање на 10 узастопних гренд слем финала (од Вимблдона 2005. до Отвореног првенства САД 2007), 22 гренд слем финала укупно и 23 узастопна гренд слем полуфинала (од Вимблдона 2004. до Отвореног првенства Аустралије 2010). Провео је рекордне 302 недеље на првом месту АТП листе (ниједан други тенисер није прешао 300 недеља). Такође држи и рекорд опен ере по броју узастопних победа и на травнатој подлози (65) и на бетону (56).

Захваљујући успесима у свету тениса, Федерер је изабран за најбољег спортисту године по избору Лауреуса рекордних четири пута заредом (од 2004. до 2007). Номинован је за ту награду и 2003. и 2009.[10] Године 2009. АТП га је прогласио за најбољег тенисера прве деценије 21. века.[11]

Детињство[уреди]

Федерер се родио у Базелу, Швајцарска, као син Швајцарца Роберта Федерера и Јужноафриканке Линет Федерер (рођена Дуранд).[12] Заједно са својом две године старијом сестром Дијаном одрастао је у Минхенштајну, малом предграђу удаљеном 10 минута од Базела и близу границе са Немачком и Француском.[12] Осим тениса, Федерер је као дечак тренирао и фудбал. Као младић је највише уживао да гледа Чилеанца Марсела Риоса, а поред њега идоли су му били Борис Бекер, Стефан Едберг и Мајкл Џордан.[тражи се извор од 01. 2014.] Једно време је, као тринаестогодишњак, био и сакупљач лоптица на турниру у Базелу где је додавао лоптице тенисерима као што су Мартина Хингис, Марк Росе, Стефан Едберг и Вејн Фереира.[13] Тренирао је у академији Ника Болетијерија.

Тениска каријера[уреди]

Јуниор[уреди]

Федерер је почео да игра тенис са шест година.[тражи се извор од 01. 2014.] Ишао је на тренинге са осталом децом све до девете године, а са 10 је почео да узима приватне часове. До дванаесте године је тренирао и фудбал, када је одлучио да се усресреди само на тенис.[14] Са 14 година је постао првак Швајцарске у свим категоријама, па је изабран да тренира у швајцарском Националном тениском центру у Екубленсу. Почео је да игра јуниорске ИТФ турнире јула 1996. Године 1998, која му је била и последња сезона као јуниор, играо је на свим јуниорским гренд слемовима. Одличне резултате је забележио на јуниорском Отвореном првенству Аустралије (полуфинале и у синглу и у дублу), јуниорском Вимблдону (победа и у синглу и у дублу) и јуниорском Отвореном првенству САД (финале у синглу). Ове године је такође освојио и престижну Оринџ боул титулу у Мајамију и поред тога још 2 трофеја. На крају године је проглашен за светског јуниорског првака.[тражи се извор од 01. 2014.] Импресивну јуниорску каријеру је завршио са укупно седам титула и односом 71 победа и 20 пораза у синглу, односно 36 победа и 21 пораз у дублу.
(Сви резултати са ИТФ[мртва веза од 05. 2013.])[15]

Почетак АТП каријере[уреди]

Јула 1998. Федерерово име је први пут уписано на званичној АТП листи на турниру у Гштату где је испао у првој рунди од Лукаса Арнолда Кера 4:6, 4:6. Одмах следеће године је постао члан швајцарске Дејвис куп репрезентације у мечу против Италије, те је годину завршио као најмлађи тенисер међу 100 најбољих. Године 1999. освојио је и први (и једини у каријери) челенџер у Бресту[16] и забележио прву победу над неким тенисером из првих десет на турниру у Марсељу (елиминисао је тада петог тенисера света Карлоса Моју у првом колу). Успео је да стигне до полуфинала Летњих олимпијских игара 2000. у Сиднеју али је меч за бронзу изгубио од Арноа ди Пасквалеа из Француске 6:7(5), 7:6(7), 3:6.[17] Те године је успео да се пласира и у прво финале једног АТП турнира и то у Марсељу где је изгубио од сународника Марка Росеа 6:2, 3:6, 6:7(5)[18] као и у финале турнира у родном Базелу где га је поразио Томас Енквист у пет сетова 2:6, 6:4, 6:7(4), 6:1, 1:6. Није се најбоље показао на гренд слемовима и турнирима АТП Мастерс серије, па је 2000. годину завршио на позицији број 29.
(Сви резултати из 1998.,[19] 1999.[20] и 2000)[21]

2001.[уреди]

Прву АТП титулу у каријери Федерер је освојио у фебруару 2001. поразивши Жилијена Боутира 6:4, 6:7(7), 6:4 у финалном мечу турнира у Милану где је и један од његових идола, Стефан Едберг, освојио први трофеј 1984. Истог месеца славио је и у три меча за Дејвис куп репрезентацију Швајцарске и обезбедио јој победу од 3:2 против Америке. Федерер је потом стигао до четвртфинала Ролан Гароса где је изгубио од Алекса Корече 5:7, 4:6, 5:7. Четвртфинале је забележио и на Вимблдону на коме је поразио четвороструког браниоца и седмоструког првака Пита Сампраса у четвртој рунди 7:6(7), 5:7, 6:4, 6:7(2), 7:5 што је победа за коју многи сматрају да је била прекретница у његовој каријери, као и крај Сампрасовог низа од 31 узастопне победе на том турниру.[22] Федерер је ове године успео да освоји и Хопман куп за Швајцарску заједно са Мартином Хингис[23] као и да изгуби у финалу Базела другу годину заредом, овај пут од Тима Хенмана 3:6, 4:6, 2:6. Годину је завршио као 13. тенисер света.
(Сви резултати из 2001)[24]

2002.[уреди]

Роџер Федерер на Ју-ес опену 2002.

До свог првог финала једног турнира АТП Мастерс серије Федерер је стигао на Мајами Мастерсу, у ком је изгубио од Андреа Агасија[25] док је први мастерс турнир освојио на Хамбург Мастерсу.[26] После тога је тријумфовао над двојицом бившиг светских бројева 1, Русима Маратом Сафином и Јевгенијем Кафељниковим у мечевима за Швајцарску на Дејвис купу.[27] Ипак, иако је ове године испадао рано са гренд слемова у Мелбурну, Паризу, Лондону и Њујорку, па и после трагичног губитка дугогодишњег тренера и ментора Аустралијанца Питера Картера у саобраћајној несрећи у августу,[28] Роџер Федерер је стигао до позиције број 6 на АТП трци шампиона која се рачуна до краја године и успео да се квалификује за завршни турнир сезоне – Тенис мастерс куп. Тамо се пробио до полуфинала где је изгубио 5:7, 7:5, 5:7 од тада првог тенисера света Лејтона Хјуита (који је на крају и освојио ту титулу). Годину је по први пут завршио у првих 10 АТП листе и то на позицији број 6 са три освојена турнира.
(Сви резултати из 2002)[29]

2003.[уреди]

Федерер је 2003. годину завршио као другопласирани, одмах иза Американца Ендија Родика и испред Хуана Карлоса Ферера из Шпаније.

На првом гренд слему године у Аустралији, Федерер је стигао до четвртог кола где је изгубио од Давида Налбандијана. Затим је освојио два турнира на бетону, у Марсељу и Дубаиу, да би онда на самом старту следећа два турнира мастерс серије губио и то у Индијан Велсу и Ки Бискејну.

На турнирима који се играју на шљаци, Федерер је победио у Минхену, стигао до финала мастерс турнира у Риму и на крају изгубио у трећем колу мастерса у Хамбургу, где је претходне године био шампион. На Ролан Гаросу је био постављен за петог носиоца, али је испао у првој рунди од Перуанца Луиса Орне.

Федерер је освојио оба турнира на трави које је играо и то прво турнир у Халеу савладавши у финалу Николу Кифера 6:1, 6:3, да би затим освојио прву гренд слем титулу на Вимблдону поразивши Родика у полуфиналу и Марка Филипусиса у финалу 7:6(5), 6:2, 7:6(3), а у току целог турнира изгубио је само један сет и то од Мардија Фиша.[30][31]

У току летње сезоне у Северној Америци, изгубио је од Родика у полуфиналу мастерс турнира у Монтреалу, а онда спасио седам меч лопти у првом колу Синсинати Мастерса против Американца Скота Дрејпера (то му је лични рекорд) да би се пласирао у друго коло и тамо изгубио од Налбандијана. На Ју-ес опену, Налбандијан још једном успева да порази Федерера, овај пут у четвртом колу.

За време јесење сезоне, наступао је на четири узастопна турнира у дворанама широм Европе. Освојио је турнир у Бечу и у синглу (победио Карлоса Моју) и у дублу, али није успео да понови прошлогодишњи успех у Базелу (стигао је тада до финала), као ни на АМС турнирима у Мадриду и Паризу.

Дејвис куп репрезентација Швајцарске је, предвођена Федерером, успела да у првом колу добије Холандију, а затим у четвртфиналу Француску и у полуфиналу се састала са Аустралијом. Федерер је први меч против Филипусиса добио и у мечу против Лејтона Хјуита водио са 2:0 у сетовима и 5:3 у трећем сету али је Хјуит ипак успео да се врати у меч и победи. На крају је Швајцарска остала без финала (било је 3:2 за Аустралију).[32]

На крају године, Федерер је још једном учествао на мастерс купу у Хјустону. Као трећепласирани играч, добио је мечеве против Андреа Агасија, Налбандијана и Давида Ферера у току групне фазе такмичења, да би затим у полуфиналу победио првопласираног Родика 7:6(2), 6:2 и титулом завршио годину, победом од 6:3, 6:0, 6:4 над Агасијем у финалу.[33]

(Сви резултати из 2003)[34]

2004.[уреди]

Федерер је 2004. имао једну од најдоминантнијих и најуспешнијих година у историји опен ере модерног мушког тениса.[35] Освојио је три од четири гренд слема сезоне, није изгубио ниједан меч од играча рангираних међу првих 10, победио у свим финалима које је играо и био проглашен за светског тениског шампиона од стране ИТФ-а.[36] Његов однос победа и пораза ове године био је 74-6 са укупно 11 титула.

Федерер је освојио први трофеј на Аустралијен опену победом над Маратом Сафином у финалу у три сета 7:6(3), 6:4, 6:2. Ова победа омогућила му је да наследи Ендија Родика на месту првог тенисера света, и ту позицију држи скоро тачно 4 и по године све до 18. августа 2008. Осваја још и турнире у Дубаиу и на мастерсу у Индијан Велсу док на АМС турниру у Мајамију изненађујуће губи у трећем колу од седамнаестогодишњег Рафаела Надала.

Како би се припремио што боље за Ролан Гарос, Федерер игра на мастерсима на шљаци у Риму и Хамбургу. У Риму испада у другој рунди али зато побеђује у финалу Хамбурга Гиљерма Корију 4:6, 6:4, 6:2, 6:3 и осваја тај турнир по други пут у каријери. На Френч опену поражен је у трећем колу од бившег броја један и троструког победника тог турнира, Бразилца Густава Киртена, са 4:6, 4:6, 4:6.

Федерер на травнатим теренима успева да одбрани обе титуле од прошле године. У Халеу добија финални меч против Мардија Фиша са 6:0, 6:3, а на Вимблдону добија Ендија Родика после изгубљеног првог сета 4:6, 7:5, 7:6(3), 6:1. Серију победа наставља и у Гаштаду (то му је први трофеј у родној Швајцарској) и на мастерсу у Торонту да би му низ од 23 узастопне победе прекинуо Словак Доминик Хрбати у првој рунди Синсинати Мастерса.

Федерер је на Летњим олимпијским играма 2004. у Атини био први носилац али је изгубио од Чеха Томаша Бердиха 6:4, 5:7, 5:7. После тога одлази у Њујорк и осваја први Ју-ес опен поразивши Лејтона Хјуита у финалу 6:0, 7:6(3), 6:0.

На мастерс купу у Хјустону победио је Гастона Гаудија, Хјуита и Карлоса Моју у групној фази такмичења, затим Сафина у полуфиналу (после одиграног најдужег тај брејка у историји мастерс купа 20:18) да би онда добио у финалу Хјуита са 6:3, 6:2 (то је био реванш за пораз у полуфиналу тог турнира 2002).

У току 2004. Федерер није имао сталног тренера већ се ослањао само на свог фитнес тренера Пјера Паганинија, психотерапеута Павела Ковача и на менаџерски тим састављен од његових родитеља, тада девојке и менаџерке Мирке Вавринец и неколико пријатеља.[37]

(Сви резултати из 2004)[38]

2005.[уреди]

Федерер на мастерсу у Синсинатију 2005.

На почетку године, Федерер је унајмио бившег аустралијског тенисера Тонија Роуча за тренера на одређено време.[39] На Острелијен опену стигао је до полуфинала у ком је поражен од каснијег победника Марата Сафина у мечу играном у току ноћи који је трајао дуже од 4 сата (резултат: 5:7, 6:4, 5:7, 7:6(6), 9:7).[40] Потом осваја прва два АМС турнира године: Индијан Велс (победа над Хјуитом у финалу) и Мајами (победа над Рафаелом Надалом у финалу, иако је губио 2:0 у сетовима). На Хамбург Мастерсу је у мају узео свој трећи трофеј на том турниру поразивши у финалу Ришара Гаскеа, од кога је претходно изгубио на мастерсу у Монте Карлу. На Ролан Гарос је дошао као један од фаворита, али је изгубио у полуфиналу у четири сета од Надала (који је касније и освојио овај гренд слем турнир).

На почетку сезоне травнатих терена, Федерер осваја турнир у Халеу трећи пут заредом поразивши Сафина у финалном мечу 6:4, 6:7(6), 6:4. Затим успева да одбрани титулу на Вимблдону и то други пут узастопно победивши Родика у репризи прошлогодишњег финала, само овај пут у три сета 6:2, 7:6(2), 6:4. Освојио је још један трофеј савладавши Родика у финалу, овај пут на мастерсу у Синсинатију. Недељу дана пре тога је тријумфовао и на мастерсу у Монтреалу и тиме је успео да освоји сва четири турнира из америчке серије у истој години, поставши први човек у историји коме је то пошло за руком у једној сезони.[тражи се извор од 01. 2014.]

На Ју-ес опену је изгубио само два сета до финала са Агасијем. Федерер је успео да добије домаћег играча и бившег првог рекета света са 6:3, 2:6, 7:6(1), 6:1 и тако се још једном упише у историју - као први човек у опен ери који је успео да освоји Вимблдон и Отворено првенство САД у истој години, а затим следеће године и да одбрани те титуле. Међутим, није му пошло за руком да затим освоји и мастерс куп, пошто је изгубио од Налбандијана у финалу у пет сетова 7:6(4), 7:6(11), 2:6, 1:6, 6:7(3) (играо је са повређеним чланком).[тражи се извор од 01. 2014.] Да је освојио тај турнир годину би завршио скором 82-3 и изједначио би се са рекордом Џона Макенроа из 1984. по односу победа и пораза у току једне године.
(Сви резултати из 2005)[41]

2006.[уреди]

Федерер на турниру у свом родном Базелу 2006.

У 2006. години Федерер је освојио три од четири гренд слем турнира и завршио је као први тенисер света са предношћу од неколико хиљада бодова испред највећег ривала, Рафаела Надала.[42]

Федерер је у финалу Отвореног првенства Аустралије савладао Маркоса Багдатиса са Кипра 5:7, 7:5, 6:0, 6:2 и освојио седми гренд слем у каријери. У марту је освојио титуле у Индијан Велсу и Мајамију, поставши први човек који је две године заредом успео да освоји мастерс турнире у тим градовима. Федерер онда започиње сезону шљаке стизањем до финала АМС турнира у Монте Карлу где губи у четири сета од Надала. Затим је у стигао до још једног финала мастерса, и ту се поново суочио са Надалом. Чинило се да би Федерер коначно могао да победи Шпанца на шљаци, али је Надал ипак освојио Рим у мечу у пет сетова у коме је у одлучујућем тај-брејку спасио две меч лопте.[тражи се извор од 01. 2014.] Хамбург Мастерс, турнир који је освајао претходне три године, Федерер је одлучио да прескочи.

На Ролан Гаросу Федерера је, као и прошле године, савладао Надал, само овог пута у финалу. Да је којим случајем освојио тај меч постао би први тенисер још од Рода Лејвера који је у исто време држао сва четири гренд слема трофеја. Али, иако га је Надал омео у томе, Федерер је постао један од само два тада активна играча (други је Андре Агаси) који је успео да стигне до финала свих гренд слемова.[тражи се извор од 01. 2014.]

Први турнир на трави године одиграо је у Халеу и успео је да га освоји али тек после велике борбе у сваком мечу. На целом турниру је морао да одигра укупно осам тај-брејкова, а у најтежем мечу против Белгијанца Оливија Рохуса у четвртфиналу, спасио је четири меч лопте.[43] Федерер је стигао на Вимблдон као главни фаворит и то је и оправдао, не изгубивши ниједан сет све до финала. Тамо се двадесетогодишњи Надал први пут сусрео са Федерером на трвнатим теренима Вимблдона и изгубио у четири сета 6:0, 7:6(5), 6:7(2), 6:3.[44] Федерер је потом освојио Роџерс куп у Торонту, победом над Ришаром Гаскеом у финалу. На Отвореном првенству САД стигао је до финала и до Американца Ендија Родика и успео да га порази 6:2, 4:6, 7:5, 6:1. Тако је 2006. постала једина година у опен ери у којој су исти човек (Федерер) и иста жена (Жистин Енен) успели да стигну до финала сва четири гренд слем турнира.

Током јесењег дела сезоне, Федерер је одиграо три турнира и сва три освојио. Прво је био најбољи у Токију, а после тога и на мастерсу у Мадриду где је у финалу победио Фернанда Гонзалеза. Федерер је и до следећег трофеја, на турниру у Базелу стигао савладавши Гонзалеза у финалном мечу 6:3, 6:2, 7:6(3). То му је био први тријумф у родном граду.

На завршном мастерс купу у Шангају Федерер је добио меч у групи против браниоца титуле Налбандијана и против Родика и Ивана Љубичића. Потом је у полуфиналу савладао и Надала у два сета 6:4, 7:5 да би у финалу добио Џејмса Блејка лако у три сета (6:0, 6:3, 6:4) и узео свој 12. трофеј у години.

Ове године је Федерер изгубио од само два играча: од Надала у финалу Отвореног првенства Француске, Рима, Монте Карла и Дубаија и од Британца Ендија Марија у другом колу Синсинати мастерса. Федереров неуспех у Синсинатију је уједно и његов једини пораз без добијеног сета, као и једини турнир на коме није стигао до финала од укупно 17 на којима је учествовао (не рачунајући Дејвис куп).
(Сви резултати из 2006)[45]

2007.[уреди]

Федерер у Синсинатију 2007.

Федерер на Отвореном првенству Аустралије осваја свој десети гренд слем трофеј победом у финалу над Фернандом Гонзалезом 7:6(2), 6:4, 6:4. У току целог тог турнира није изгубио ниједан сет, поновивши успех Бјерна Борга из 1980. године. Његов низ од 41 узастопног добијеног меча прекинут је на мастерсу у Индијан Велсу, који је иначе освајао претходне три године, када је у другој рунди изгубио од Гиљерма Кањаса. На мастерсу у Мајамију поновила се иста прича – Федерер стиже до 4. кола и ту је бива поражен у три сета од Кањаса. Упркос томе, на том турниру је добио четири АТП награде у току завршне церемоније и постао први човек који је добио 4 такве награде у истој години.[46]

Сезона на шљаци за Федерера почела је финалом на мастерсу у Монте Карлу. Као и претходних година, тамо је изгубио од Рафаела Надала. На мастерсу у Риму га је у трећем колу избацио вршњак, Италијан Филипо Воландри.[47] Али коначно 20. маја 2007, Федерер бележи прву победу над Надалом на шљаци 2:6, 6:2, 6:0 прекинувши његов низ од рекордне 81 узастопне победе на најспоријој подлози, и освојивши Хамбург Мастерс рекордни четврти пут.[48] У Паризу, на Ролан Гаросу је забележио своје друго узастопно финале да би по други пут узаступно изгубио од Надала. Дан пре тог финала, Федерер је објавио да ће пропустити турнир у Халеу због изморености и страха од повреде.[49] На тај начин се први пут појавио на Вимблдону не одигравши ниједан припремни турнир на трави. Ипак, стигао је до финала и ту се реванширао Надалу за пораз на Ролан Гаросу, иако га је овај приморао на пети одлучујући сет (резултат: 7:6(7), 4:6, 7:6(3), 2:6, 6:2). Победом над Надалом, изједначио је још један рекорд Бјерна Борга и то по броју узастопних освојених Вимблдона – 5.

Федерер на Отвореном првенству САД 2007.

Федерер је освојио мастерс у Синсинатију по други пут, победивши Џејмса Блејка у финалу и тако освојио своју 50. титулу у синглу, односно 14. титулу АТП Мастерс серије. После тога, у финалу Ју-ес опена, Роџер је успео да тријумфује над Србином Новаком Ђоковићем 7:6(4), 7:6(2), 6:4. Федерер је у претходном мечу против Ђоковића у финалу мастерса у Монтреалу био поражен 6:7(2), 6:2, 6:7(2) а и у овом мечу је било веома напето - Федерер је изгубио сервис 3 пута и суочио се са 7 сет лопти, али их је на крају све успешно спасио и на крају добио меч и свој 12. гренд слем трофеј, изједначивши се са Ројом Емерсоном по броју тих титула. А захваљујући томе што је био први на серији турнира пред Отворено првенство САД, добио је и бонус од милион долара као додатак на већ зарађених 1,4 милиона (што је постало рекорд по висини зараде на том турниру).[50]

Први турнир јесење сезоне Федерер је одиграо на Мадрид Мастерсу где се пласирао у финале и изгубио од Давида Налбандијана 6:1, 3:6, 3:6. У Базелу је освојио другу узастопну титулу да би онда, на последњем мастерсу године у Паризу поново изгубио од Налбандијана само овај пут у трећој рунди (резултат: 4:6, 6:7(3)).

Федерер је започео мастерс куп поразом у групи од финалисте Аустрелијен опена Гонзалеза са 4:6, 7:6(1), 7:5. Од тада је добио све своје мечеве, укључујући мечеве у групи против Николаја Давиденка и Родика, полуфинале против Надала са 6:4, 6:1, и финале против Давида Ферера за титулу 6:2, 6:3, 6:2.

Дана 19. новембра 2007. Федерер је играо егзибициони меч у Сеулу са бившим бројем 1 и четрнаестоструким гренд слем прваком Питом Сампрасом и добио га са 6:4, 6:3.[51] Ово је био први од три егзибициона меча који су двојица великих асова играли у Азији. Два дана касније, Сампрас је поново изгубио од Федерера 7:6(6), 7:6(5). Ипак, последњи меч Сампрас добија са 7:6(6), 6:4, иако му је циљ у овом дуелу био само да освоји један сет.
(Сви резултати из 2007)[52]

2008.[уреди]

Федерер започиње годину у покушају да одбрани своју титулу на Аустралијан опену у Мелбурну. Добро се држао све до полуфинала, где га је Новак Ђоковић елиминисао у три сета 7:5, 6:3, 7:6(5). Ово је први пут да је Роџер изгубио меч у три сета на неком гренд слем турниру, још од Ролан Гароса 2004, док је његов последњи пораз у 3 сета на гренд слемовима који се играју на тврдим подлогама, био у четвртом колу Ју-ес опена 2002.

У марту, Федерер објављује да је недавно утврђено да болује од мононуклеозе, и да је можда боловао још од децембра 2007. Такође је изјавио и да је имао проблема са тровањем храном пре почетка првог гренд слема сезоне, али и да је сада здрав и спреман да настави да се такмичи.[53]

Иако је Федерер на турниру у Дубаију био први носилац и бранилац титуле, изгубио је од Британца Ендија Марија резултатом 7:6(6), 3:6, 4:6 у првом колу. 10. марта, Федерер је победио у трећем мечу од укупно четири против Пита Сампраса у Медисон Сквер Гардену у Њујорку 6:3, 6:7(4), 7:6(6).[54]

На првом турниру мастерс серије године, у Индијан Велсу, Федерер је по први пут у каријери изгубио од Американца Мардија Фиша, и тиме прекинуо свој низ од 41 узастопне победе против америчких тенисера који је почео августа 2003.[тражи се извор од 01. 2014.] Следећи турнир му је био мастерс у Ки Бискејну где је у четвртфиналу изгубио од Ендија Родика. Родикова последња (и једина) званична победа пре тога над Федерером била је 2003.

Федерер је одлучио да сезону на теренима који се играју на шљаци започне на Есторил опену у Португалији, што је његов први припремни, мали турнир на шљаци још од Гштада 2004. и његов први турнир са новим тренером Хосеом Игерасом.[55] Федерер осваја тај турнир пошто му је Давиденко предао финални меч при резултату 7:6(5), 1:2, после утврђивања повреде ноге. На Ролан Гаросу, Федерер по трећи пут заредом губи финале од Надала 6:1, 6:3, 6:0. Последњи пут кад је Федерер изгубио један сет са 6:0, било је 1999. у Лондону на турниру Артоис Шампионат.[56]

Свој други турнир сезоне, Федерер је освојио у Халеу не изгубивши ниједан сет нити гем у коме је сервирао. Ово је његова 55. титула у каријери и пети пут да је освојио овај турнир, после чега се изједначио са рекордом Пита Сампраса по броју трофеја на трави (10).[57]

На Вимблдону Федерер је стигао до свог 17. узастопног гренд слем полуфинала и 16. гренд слем финала. У финалу се поново састао са тенисером број 2 на свету, Надалом. Да је победио, Роџер би оборио рекорд опен ере Бјерна Борга од пет узастопних трофеја на Вимблдону и изједначио се са рекордом свих времена од 6 узастопних титула на Вимблдону, који држи Вилијам Реншо још од 1886. Федерер је спасио две меч лопте у тај брејку четвртог сета, али на крају изгубио 6:4, 6:4, 6:7(5), 6:7(8), 9:7. Киша је прекидала меч два пута, па је он завршен по мрклом мраку. Дуел је трајао 4 сата и 48 минута, што је рекорд по дужини једног вимблдонског финала. Тај пораз је такође значио да је Федереров рекорд од 65 узастопних победа на трави прекинут.[58]

На следећа три турнира, Федерер је испадао на самом почетку.[59] Мастерс у Торонту, Роџерс куп, Федерер је почео у другом колу и тамо изгубио од Жила Симона. На турниру у Синсинатију, испада у трећој рунди, по први пут изгубивши од највишег тенисера на АТП туру, Хрвата Иве Карловића 7:6(6), 4:6, 7:6(5). На Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу, Роџер у синглу испада од Џејмса Блејка у четвртфиналу.[тражи се извор од 01. 2014.] Међутим, за то се искупио у дублу где је заједно са Станисласом Вавринком освојио злато за Швајцарску. У полуфиналу су Федерер и Вавринка били бољи од америчке комбинације Боб и Мајк Брајан, а у финалу од Швеђана Симона Аспелина и Томаса Јохансона у 4 сета 6:3, 6:4, 6:7(4), 6:3.

18. августа, Федерер предаје позицију број 1 на АТП листи, после рекордних 237 узастопних недеља Рафаелу Надалу.[60][61]

Роџер Федерер на Ју-ес опену 2008.

На Ју-ес опен долази као други носилац, али и као највећи фаворит с обзиром да је овај турнир освајао претходне четири године. У прва три кола успева да порази Аргентинца Максима Гонзалеза, Бразилца Тијага Алвеса и Радека Штјепанека из Чешке веома лако. После тога следи тешки петосетовни меч против Руса Игора Андрејева који добија са 6:7(5), 7:6(5), 6:3, 3:6, 6:3. У четвртфиналу побеђује Жила Мулера из Луксембурга 7:6(5), 6:4, 7:6(5), а у репризи прошлогодишњег Ју-ес опен финала, добија 3 тенисера света Ђоковића 6:3, 5:7, 7:5, 6:2 у полуфиналу. Федерер је тада био убеђен да ће у финалу да наплати дугове Рафаелу Надалу за два пораза на гренд слемовима ове сезоне, али се између њиховог 7 међусобног гренд слем финала (првог на Флашинг Медоузу) препречио Шкот Енди Мари. Финале је одиграно у понедељак јер је киша прекинула Надалов и Маријев полуфинални меч па је цео програм морао да се помери за један дан. Федерер је лако савладао Марија са убедљивих 6:2, 7:5, 6:2, потпуно доминирајући у првом и трећем сету да би освојио своју 13. гренд слем титулу и продужио свој низ победа у Њујорку на 34.[62] Постаје и први играч икада, који је успео да освоји по 5 узастопних трофеја и на Вимблдону и на Ју-ес опену.[63][64]

После тога Федерер игра на претпоследњем АМС турниру сезоне у Мадриду. Самим пласманом у четвртфинале, Федерерова зарада се повећала на више од 43,3 милиона $ чиме је постао рекордер, претекавши Пита Сампраса (43.280.489 долара) на листи зарада.[65] Турнир је напустио поразом у полуфиналу од Марија.

Своју 57 титулу у каријери, Федерер је освојио у свом родном граду Базелу после победе над Давидом Налбандијаном у финалу. Тако је Федерер постао једини играч у историји који је освојио тај турнир 3 пута узастопно. Потом игра на мастерс турниру у Паризу где успева да стигне до четвртфинала како би тамо по први пут у каријери од 763 меча предао један због болова у леђима.[66] 2008. је тако постала прва година још од 2003. у којој Федерер није успео да освоји ниједан мастерс турнир.[67]

На мастерс купу у Шангају је Федерер по први пут испао у групној фази такмичења. Први меч у својој „Црвеној групи“ против Жила Симона је изгубио после добијеног првог сета. Затим је поразио Радека Штјепанека и био на добром путу да се пласира у полуфинале. Али, Енди Мари се постарао да се то не деси победивши га са 4:6, 7:6(3), 7:5. Роџер је тај меч одиграо сјајно и поред повреде која га је све време спутавала. Успео је два пута да преокрене резултат; у другом сету када је Мари водио 5:2 и у трећем када је било 3:0 Мари. Ипак се ту ништа није могло и Шкот је на крају добио меч, али тек пошто је Федерер спасио 7 меч лопти.[68]
(Сви резултати из 2008.[мртва веза од 05. 2013.])[тражи се извор од 01. 2014.]

2009.[уреди]

Федерер је одлучио да годину започне са два егзибициона турнира и једним званичним. На егзбиционом турниру у Абу Дабију и на турниру АТП серије 250 у Дохи губи у полуфиналу од Марија. Али зато егзибициони турнир у Којонгу осваја тријумфом над сународником Вавринком у финалу 6:1, 6:3.

На Отвореном првенству Аустралије осваја прва три меча лако у три сета. Затим успева да порази Томаша Бердиха у четвртој рунди после изгубљена прва два сета 4:6, 6:7(5), 6:4, 6:4, 6:2. До полуфинала је стигао после победе над Хуаном Мартином дел Потром 6:3, 6:0, 6:0 за само 80 минута. У полуфиналу је добио Ендија Родика 6:2, 7:5, 7:5 да би се пласирао у финале где се састао са Надалом први пут од када су заменили места на врху АТП листе. Као победник из њиховог првог сусрета у финалу неког гренд слема на бетону изашао је Надал после 5 сетова и сјајне борбе која је трајала 4 сата и 19 минута (резултат: 5:7, 6:3, 6:7(3), 6:3, 6:2). Федерер није успео да сакрије сузе на церемонији доделе трофеја и мучио се са својим говором вицешампиона.[69][70]

Федерер на Ролан Гаросу 2009.

Роџер се повукао са турнира АТП серије 500 у Дубаију и прве рунде Дејвис купа за Швајцарску због повреде леђа која се први пут појавила крајем 2008. и није била потпуно залечена.[71] Уместо тога, Федерер је унајмио бившег аустралијског тенисера и некадашњег Дејвис куп селектора Аустралије Дерена Кејхила да га тренира у Дубаију на одређено време.[72] Сарадњу су завршили када се Федерер запутио на свој следећи турнир, а Кејхил одбио да буде његов стални тренер јер није желео да се на дуже време одваја од своје породице.[73]

Федерерових следећих пет турнира били су АТП серије 1000. На првом, у Индијан Велсу, изгубио је од Марија већ трећи пут ове године у полуфиналу 6:3, 4:6, 6:4. У Мајамију је у једном неизвесном четвртфиналном мечу добио Родика, да би га затим у полуфиналу поразио Ђоковић са 6:3, 2:6, 2:6.[74] Иако је прво планирао да прескочи мастерс у Монте Карлу, на крају је ипак у последњем тренутку прихватио специјалну позивницу организатора за учешће и тако се, без много припреме појавио на свом првом турниру године на шљаци и изгубио већ у трећем колу од Вавринке 6:4, 7:5. У Риму је одиграо пар сјајних мечева и у полуфиналу против Ђоковића је имао по брејк предности и у другом и трећем сету али је ипак изгубио меч 4:6, 6:3, 6:3. Међутим, на последњем мастерс турниру године на шљаци, у Мадриду, Федерер осваја своју прву титулу године победом над Надалом у финалу 6:4, 6:4. Тиме је прекинуо Надалов низ од 33 узастопне победе на шљаци и такође, по други пут у каријери, онемогућио Шпанца да освоји сва три мастерса на шљаци у једној години.[75]

На Ролан Гаросу је Роџер одиграо три узастопна неизвесна и веома тешка меча: против Хосеа Акасуса у другој, Пола-Анрија Матјеа у трећој и Томија Хаса у четвртој рунди. У четвртфиналу је затим поразио Гаела Монфиса 7:6(6), 6:2, 6:4, а у полуфиналу Дел Потра 3:6, 7:6(2), 2:6, 6:1, 6:4 како би се пласирао у финале. Тамо је добио Швеђанина Робина Седерлинга са 6:1, 7:6(1), 6:4, изједначио се са рекордом Пита Сампраса по броју гренд слем титула (14) и постао тек шести тенисер у историји који је освиојио све гренд слем турнире.[тражи се извор од 03. 2014.]

Федерер на Вимблдону 2009.

Федерер је дошао на Вимблдон као први носилац пошто се тада први тенисер света Рафаел Надал повукао са турнира због повреде. Тако је Федерер добио част да заједно са Јен-Сун Луом из Тајвана одигра први званични меч на новом реновираном централном стадиону са покретним кровом. Тај меч је добио са 7:5, 6:3, 6:2 и после тога је лако добијао све своје мечеве и успео је да се пласира у своје 20. гренд слем финале чиме је оборио рекорд Ивана Лендла. Тамо се састао са тенисером кога је већ три пута пре тога побеђивао на Вимблдону и то чак два пута у финалу - Ендијем Родиком. Иако је Федерер био велики фаворит меч је био дуг и драматичан и завршио се тек после 5 сетова. Победу је однео Роџер резултатом 5:7, 7:6(6), 7:6(5), 3:6, 16:14 после 4 сата и 16 минута и то у мечу у којем је одсервирао 50 асева (што му је лични рекорд). Тиме је оборио чак два рекорда Пита Сампраса и то по броју гренд слем титула (15) и трофеја на трави (11). Такође је поново постао најбољи тенисер света.[76][77] Федерер је постао играч са највише освојених Гренд слемова у Опен ери.

Вратио се у акцију тек после пет недеља, придруживши се својим саиграчима на припремама за Отворено првенство САД на Роџерс купу и Синсинати мастерсу. На првом од тих турнира, у Монтреалу, изгубио је у четвртфиналу од Жоа-Вилфрида Цонге док је на другом, у Синсинатију, тријумфовао поразивши Марија у полуфиналу 6:2, 7:6(8)[78] и Ђоковића у финалу 6:1, 7:5.[79][80]

На Отвореном првенству САД прекинут је његов низ од четрдесет узастопних победа на овом турниру. Трећу годину за редом поразио је Новака Ђоковића и тако стигао до свог шестог узастопног финала на овом турниру.[81] Поразио га је Хуан Мартин дел Потро у пет сетова: 6:3, 6:7(5), 6:4, 6:7(4), 2:6.[82]

Повукао се са турнира АТП 500 серије у Токију и са мастерса у Шангају.[83][84][85] На турниру у свом родном граду, Базелу, био је фаворит након три узастопне титуле, али у финалу га је савладао Новак Ђоковић, резултатом 4:6, 6:4, 2:6.[86][87]

На мастерсу у Паризу традиционално игра лоше и испада већ у другом колу.[88] Његов последњи турнир у сезони био је Тенис мастерс куп. У групној фази победио је Вердаска[89] и Марија,[тражи се извор од 01. 2014.] чиме је обезбедио прво место на АТП листи на крају године.[90] У трећем мечу га је поразио дел Потро.[91] Његов однос добијених и изгубљених гемова сврстао га је на прво место у групи. У полуфиналу га је победио Давиденко први пут у тринаест мечева[92].

2010.[уреди]

Федерер је почео сезону на егзибиционом турниру у Абу Дабију који траје три дана. У полуфиналу га је савладао Робин Содерлинг први пут у тринаест мечева.[93][94][95] У борби за треће место савладао је Давида Ферера, кога је у другом полуфиналу савладао Рафаел Надал, резултатом 6:1, 7:5. Након тога је учествовао на турниру у Дохи. У првом колу је савладао Кристофа Рокуса 6:1, 6:2,[96] у другом колу Јевгенија Корољева 6:2, 6:4,[97] у четвртфиналу Ернестса Гулбиса 6:2, 4:6, 6:4.[98] У полуфиналу га је други пут за редом поразио Николај Давиденко, 4:6, 4:6.[99] Федерер је затим освојио Отворено првенство Аустралије и тако дошао до своје 16. гренд слем титуле. У првом колу је савладао Игора Андрејева[100] Затим су услиједиле победе против Виктора Ханескуа,[101] Алберта Монтањеса,[102] Лејтона Хјуита,[103] Николаја Давиденка,[104] Жоа-Вилфрида Цонге[105] и Ендија Марија.[106]

Након што је прескочио турнир у Дубаију, играо је мастерс у Индијан Велсу. У трећем колу је испао од Маркоса Багдатиса, иако је имао три меч лопте. На турниру у Мајамију га је, такође у трећем колу, избацио Томаш Бердих.

Сезону на шљаци је почео турниром у Риму. Испао је већ у другом колу од Ернестса Гулбиса. Ово је био први пут још од 2000. године да је Федерер изгубио свој први меч на шљаци у години. Такође је први пут од 2002. испао пре четвртфинала на три узастопна турнира. У конкуренцији парова је играо са Ивом Алегром. Стигли су до четвртфинала где су испали од Кверија и Изнера. Потом је Федерер играо на Есторил опену у Португалу, по други пут у каријери (први је освојио 2008). Овог пута је испао од Алберта Монтањеса у полуфиналу. Потом је бранио титулу на местерсу у Мадриду. Победио је Гулбиса у четвртфиналу, а Ферера у полуфиналу. У финалу га је поразио Надал у два сета.

На другом гренд слему сезоне, Ролан Гаросу, Федерер је у трећем колу победио Џулијана Рајстера и тако забележио 700. победу у каријери и 150. на шљаци. Роџер је изгубио у четвртини финала од Робина Содерлинга у 4 сета резултатом 3:6, 6:3, 7:5, 6:4. Због тога је изгубио прво место АТП листе после 285 укупних недеља проведених на њој. Тада му је фалила само још једна недеља да изједначи рекорд Пита Сампраса од 286 недеља. Такође је ово био први пут од Ролан Гароса 2004. године да је Швајцарац испао пре полуфинала на неком гренд слем турниру.

Као припрему за Вимблдон Федерер је играо турнир у Халеу, где га је у финалу победио Лејтон Хјуит.

На Вимблодону Федерер је победио Алехандра Фалу у првом колу и постигао 200. победу на гренд слемовима. Потом су уследиле победе над Илијом Бозољцем, Арноом Клеманом и Јиргеном Мелцером. У четвртфиналу је испао од Томаша Бердиха у четири сета (6:4, 3:6, 6:1, 6:4). Тада је пао на треће место АТП листе, најнижи ранг још од 2003.

Америчку серију је почео на Роџерс купу у Канади. У четвртфиналу се реванширао Бердиху за Вимблдон, а у полуфиналу је савладао Ђоковића и тако обезбедио повратак на друго место АТП листе. Финале је изгубио од Ендија Марија 5:7, 5:7. У Синсинатију је бранио титулу. У првом колу је био слободан, у другом му се предао Денис Истомин, а у трећем Филип Колшрајбер. Освојио је турнир победивши Давиденка, Багдатиса и Фиша.

На Отворено првенство САД дошао је као други носилац. Елиминисао је Брајана Дабула, Андреаса Бека, Пола-Хенрија Матјеа, Јиргена Мелцера и Робина Содерлинга. У полуфиналу је испао од Новака Ђоковића, иако је имао две меч лопте (7:5 1:6, 7:5, 2:6, 5:7). Ђоковић је тада опет преузео другу позицију на листи.

Федерер је на Мастерсу у Шангају стигао до финала где је изгубио од Марија. Иако није освојио турнир, повратио је друго место АТП листе. После тога је освајио турнире у Стокхолму и Базелу. На мастерсу у Паризу стигао је до полуфинала по први пут, али је изгубио од Гаела Монфиса, иако је имао пет меч лопти.

На Завршни мастерс сезоне у Лондону отишао је као други играч планете. Распоређен је у групу Б са Робином Содерлингом, Ендијем Маријем и Давидом Ферером. Федерер прво игра са Содерлингом и добио тај меч са 2:0 (7:6(5), 6:3). Меч са Маријем добио је још лакше са 6:4, 6:2. Најубедљивији, ипак, био је против Ферера и добија меч са 6:1, 6:4. У нок-аут фази се укрстио са Новаком Ђоковићем ког је победио са 6:1, 6:4. Најтежи меч је уследио у финалу, где га је чекао Рафаел Надал. Федерер је ипак победио резултатом 6:3, 3:6, 6:1. То је први сет који је изгубио на турниру.

2011.[уреди]

Федерер на Ролан Гаросу

Федерер је започео сезону на егзибиционом турниру у Абу Дабију. Био је слободан у четвртфиналу, а у полуфиналу је савладао Робина Содерлинга. У финалу га је, међутим, поразио Надал. Меч је завршен после два тај-брејка, оба у корист Шпанца.

Први професионални турнир играо је у Катару, турниру из АТП 250 серије. У четвртфиналу је победио Виктора Троицког, у полуфиналу Цонгу, а у финалу Николаја Давиденка и тако освојио свој први турнир у сезони.

На Отвореном првенству Аустралије је стигао до полуфинала, где га је победио каснији шампион Новак Ђоковић, 7:6(3), 7:5, 6:4. Пре тога је Федерер, победом над Гзавијеом Малисом у трећем колу оборио рекорд Стефана Едберга по броју победа на овом гренд слему — 56. Међутим, ово је био први пут после Вимблдона 2003. да Роџер није актуелни шампион ни на једном гренд слему.

У финалу турнира у Дубаију имао је прилику да се реваншира Ђоковићу, али је поново изгубио, резултатом 3:6, 3:6. На мастерсу у Индијан Велсу, Роџер је стигао до полуфинала, где је по трећи пут изгубио од Ђоковића. Овим поразом пао је на треће место АТП листе. Играо је и у конкуренцији парова са Станисласом Вавринком, али су поражени у финалу од Долгополова и Малиса. У Мајамију је такође испао у полуфиналу, овог пута од Надала.

Играо је на сва три мастерса на шљаци. У Монте Карлу га је у четвртфиналу избацио Јирген Мелцер. У полуфиналу Мадрида је поново изгубио од Надала. У Риму је испао у трећем колу од Ришара Гаскеа.

Као трећи ноцилац, учествовао је на Ролан Гаросу. Без изгубљеног сета је савладао Фелисијана Лопеза, Максима Тексеру, Јанка Типсаревића, Станисласа Вавринку и Гаела Монфиса. У полуфиналу се суочио са Ђоковићем и после четири сета га победио, задајући први пораз Србину у сезони и прекидајући његов низ од 43 везане победе. У једином гренд слем финалу у 2011. се поново суочио са Надалом, и по пети пут изгубио од њега на шљакастом гренд слему.

Да би се одморио за Вимблдон, прескочио је турнир у Халеу. На травнатом гренд слему први пут није био први или други носилац још од 2002. Прва три кола је прошао без изгубљеног сета против Микаила Кукушкина, Адријана Манарина и Давида Налбандијана. У четвртом колу победио је Михаила Јужног, али је изгубио један сет. Међутим, у четвртфиналу је изгубио од Жоа-Вилфрида Цонге иако је освојио прва два сета. Коначан резултат је био 6:3, 7:6(3), 4:6, 4:6, 4:6 за Федерера.

Америчку серију је почео на Роџерс купу у Канади. У првој рунди је био слободан, а у другој је победио Васека Поспишила. У трећој рунди је изгубио од Цонге, други пут узастопно. Затим је учествовао на Мастерсу у Синсинатију, где је бранио титулу. Испао је у четвртфиналу од Томаша Бердиха, након што је победио Дел Потра и Џејмса Блејка.

Федерер на Завршном мастерсу 2011.

На Отвореном првенству САД Федерер је прошао до полуфинала без изгубљеног сета, против Сантјага Гиралда, Дудиа Селе, Марина Чилића, Хуана Монака и Жоа-Вилфрида Цонге. У полуфиналу је поново играо против Ђоковића, који га је ту поразио прошле године. Федерер је добро почео меч, освојивши прва два сета. Међутим, Ђоковић је узвратио и освојио следећа два, поравнавши резултат. У петом сету Роџер је имао вођство од 5:3 и 40:15 и сервирао је за меч, али је Ђокович спасио обе меч лопте и преокренуо резултат, на крају победивши са 6:7(7), 4:6, 6:3, 6:2, 7:5.

Федерер се повукао са Мастерса у Шангају и зато пао са трећег на четврто место. Потом је играо турнир у родном Базелу где је победио Потита Стараћеа, Јарка Нијемиена, Ендија Родика, Станисласа Вавринку и, у финалу, Кеја Нишикорија. То му је био први освојени турнир после Катара десет месеци раније.

Крај сезоне је био успешнији за Роџера. Освојио је Мастерс у Паризу по први пут у каријери. На путу до финала савладао је Адријана Манарина, Ришара Гаскеа, Хуана Монака и Томаша Бердиха. У финалу је победио Цонгу са 6:1, 7:6(3). На Завршном мастерсу је био у групи са Надалом, Фишом и Цонгом. Прошао ју је као први са све три победе. У полуфиналу је играо против Давида Ферера и победио у два сета. Турнир је освојио поново савладавши Цонгу, овог пута са 6:3, 6:7(6), 6:3. Ово је био Федереров шести Завршни мастерс у каријери, чиме је претекао рекорд Ивана Лендла и Пита Сампраса, који су имали по пет.

Ова сезона је била најслабија Федерерова сезона још од 2002. године, пошто није освојио ниједан гренд слем турнир, а играо је само у једном финалу. Од мастерса је освојио само Париз. Годину је завршио на трећем месту.

2012.[уреди]

Федерер сервира на Ролан Гаросу 2012.

Федерер је прво наступао у Катару, где је бранио прошлогодишњу титулу. Победио је Давиденка, Жемљу и Сепија, али је био приморан да се повуче из полуфинала са Цонгом. Ово је био тек други пут у Федереровој каријери да се повлачи из неког меча због повреде.

На Отвореном првенству Аустралије побеђује Александра Кудрајвцева у првој рунди. У другој ронду му се предао Андреас Бек. Уследиле су победе над Ивом Карловићем, Бернардом Томићем и Дел Потром. Ушавши у полуфинале, Роџер је постао други играч који је стигао у полуфинале гренд слем турнира а да је имао преко 30 година (први је био Андре Агаси). Ту је изгубио од Надала са 7:6(5), 2:6, 6:7(5), 4:6.

Затим Роџер осваја два АТП 500 турнира - у Ротердаму и Дубаију. У Ротердаму је победио Дел Потра у финалу, а у Дубаију Ендија Марија.

На мастерсу у Индијан Велсу по четврти пут осваја титулу. У полуфиналу се реванширао Надалу за Аустралијен Опен победом у два сета. У финалу игра против Џона Изнера и побеђује са 7:6(7), 6:3. Међутим, у Мајамију испада већ у трећем колу од старог ривала Ендија Родика.

У Мадриду Федерер осваја турнир који се играо на плавој шљаци. До победе је стигао победивши Милоша Раонића, Ришара Гаскеа, Давида Ферера, Јанка Типсаревића и Томаша Бердиха. У Риму испада у полуфиналу, од бранећег шампиона Новака Ђоковића.

На Ролан Гаросу већ у другом колу губи сет од Румуна Унгура, а потом у трећем колу сет од Мауа, као и у четвртом колу од Белгијанца Гофана. Федерер је имао проблема и у мечу са Дел Потром у четвртини финала, јер је изгубио прва два сета, али је потом веома лако преокренуо резултат у своју корист и завршио меч за укупних 3:2. У полуфиналу га је чекао Новак Ђоковић (1). Ђоковић је победио Роџера са 6:4, 7:5, 6:3.

Роџер Федерер, победник Вимблдона 2012.

На Вимблдону се ствари одвијају много боље по Роџера. У супротном делу жреба већ у другом колу испада Надал. У првом колу Роџер убедљиво добија Шпанца Рамоса. Ни Италијан Фоњини није имао више среће: побеђен је у три сета. Треће коло могло је да донесе разочарење за Федерера. Француз Бенето је победио у прва два сета, али је Роџер преокренуо резултат и победио га, спречивши изненађење. Коначан резултат је био 4:6, 6:7(3), 6:2, 7:6(6), 6:1. Много бољу партију је пружио против Малиса, иако је изгубио сет: 7:6(1), 6:1, 4:6, 6:3. Меч четвртфинала одиграо је са Јужним и препустио му је свега 5 гемова. Дуго очекивано полуфинале између Федерера и Ђоковића обећавало је много. Додатни мотив Федерера је био тај, да ако освоји Вимблдон, постаје најбољи играч планете и тиме обара рекорд Сампраса од 286 недеља проведених на том месту. Федерер боље отвара меч и добија први сет са 6:3, али у другом Ђоковић узвраћа истом мером. Наредна две сета добија Роџер и то са 6:4, 6:3, за много лакшу победу од очекиване. Следећа препрека ка седмој титули Вимблдона је био Енди Мари. Федерер боље отвара меч и прави рани брејк, али га Мари враћа и још једном прави брејк за 6:4. Потом Федерер подиже ниво игре и седми пут тријумфује на Вимблдону, вративши тиме прво место на АТП листи. На крају је било 3:1 за Федерера.

Федерер, освајач сребрне медаље, са Маријем и Дел Потром на Олимпијским играма.

Олимпијске игре су једино велико појединачно такмичење које није освојио. Због тога су му Летње олимпијске игре 2012. много значиле. Отишао је веома оптимистично али је у првом колу изгубио други сет од Колумбијца Фаље: 6:3, 5:7, 6:3. Друго коло била је освета за тежак меч који му је Бенето приредио неколико недеља раније на Вимблдону: веома убедљивих 6:2, 6:2. У трећој рунди лако пролази Истомина из Узбекистана: 7:5, 6:3. У четвртфиналу победио је америчког представника Џона Изнера са 6:4, 7:6(5). Полуфинале доноси велику борбу против осмог носиоца Хуана Мартина дел Потра (који касније осваја бронзу). Ипак, Федерер односи победу са 3:6, 7:6(5), 19:17. Епски најављивано финале отказао је Новак Ђоковић, јер га је Енди Мари елиминисао на корак до финала. Финале и неочекивано лоша игра Федерера доводи до веома лаког пораза и сребра за Швајцарца.

Следећи турнир Федерер је играо на Мастерсу у Синсинатију. Освојио га је, лаком победом у финалу против Ђоковића у два сета: 6:0, 7:6(9).

На УС Опену, Федерер је стигао до четвртфинала, савладавши Доналада Јанга, Бјорна Фауа, Вердаска и Фиша (који му је предао меч). Четвртфинале је изгубио од Томаша Бердиха са 3:1 у сетовима.

На Шангај Ролекс Мастерсу Федерер је такмичење завршио у полуфиналу, где га је савладао Шкот Енди Мари (6:4, 6:4).

У Базелу га није служио форхенд у финалу те је учешће завршио изгубивши од Хуана Мартина дел Потра (4:6, 7:6(5), 6:7(3))

На завршни мастерс Федерер одлази као други носилац (иза Новака Ђоковића) и долази у групу Б са Давидом Ферером (4), Хуаном Мартином дел Потром (6) и Јанком Типсаревићем (8). Федерер лако добија Типсаревића 6:3, 6:1, а потом и Ферера 6:4, 7:6 (5) да би изгубио од Хуан Мартина дел Потра са 2:1 (6:7(3), 6:4, 3:6). Ипак, Роџер пролази као први у групи Б и заказује дуел са Енди Маријем (3) у полуфиналу (други пар су чинили Новак Ђоковић (1) и Хуан Мартин дел Потро (6)). Роџер добија меч са 2:0 (по сетовима 7:6 (5), 6:2) и заказује меч са Ђоковићем. Федерер је у оба сета имао по брејк предности, али није успео да их материјализује и изгубио резултатом 6:7(6), 5:7.

2013.[уреди]

Федереров први турнир у сезони је био први гренд слем турнир, Отворено првенство Аустралије. Федерер је постављен за другог носиоца. Без изгубљеног сета пробедио је Беноа Пера, Николаја Давиденка, Бернарда Томића и Милоша Раонића. Федерер тако улази у 34. узастопно гренд слем четвртфинале, где се овог пута састао са Цонгом. Федерер боље улази у меч и осваја први сет са 7:6(4). Цонга враћа истом мером, али без тај-брејка: 6:4. У трећем сету Федерер поново долази до водства, опет кроз тај-брејк истим резултатом: 7:6(4). Да се Цонга није предао, показао је четвртом сету: 6:3, али на крају Федерер опет бива бољи: 6:3 за коначних: 7:6(4), 4:6, 7:6(4), 3:6, 6:3. Своје учешће Федерер завршава у полуфиналу, где га побеђује Енди Мари, резултатом: 4:6, 7:6(5), 3:6, 7:6(2), 2:6.

Роџер Федерер на турниру у Риму.

Федерер је играо на турниру у Ротердаму (АТП 500 серија), где је бранио титулу. У првом колу побеђује Словенца Грегу Жемљу 6:3, 6:1, а потом и Холанђана Де Бакера 6:3, 6:4. У четвртфиналу га зауставља Француз Бенето 3:6, 5:7.

На турниру у Дубаију, где је такође био бранилац титуле, је у полуфиналу испао од Томаша Бердиха са 2:1 по сетовима: 6:3, 6:7(8), 4:6.

Потом је Федерер играо на првом Мастерсу у сезони, Индијан Велсу, који је освојио прошле године. Постављен је за другог носиоца, одмах иза Ђоковића. Учешће на турниру завршава у четвртфиналу, где га је победио стари ривал Рафаел Надал са 6:4, 6:2. Ово је био 19. меч који је Роџер изгубио од Надала у каријери.

Федерер је након турнира у Индијан Велсу направио дужу паузу, јер како је сам рекао „распоред прави и као отац“. Пропустио је Мајами и Монте Карло. На терен се вратио у Мадрид, али учешће завршава већ у трећем колу. Након поведе над Штепанеком (6:3, 6:3), губи од Нишикорија у три сета: 4:6, 6:1, 2:6. Овим поразом Роџер се још више удаљио од прве позиције.

Да још увек није за „старо гвожђе“ Роџер је доказао у Риму. Тамо је добрим играма, прво против Италијана Стараћеа 6:1, 6:2. Потом је играо са Симоном али му је Француз узео такође само 3 гема. Једно од пријатнијих изненађења турнира, Јиржи Јанович чекао је Федерера у четврт-финалу. Федерер ипак меч добија у 2 сета, 6:4, 7:6(2). Последњи изазов пред велико финале био је Француз Беноа Пер. Пер је направио велико изненађење избацивши Дел Потра. Федерер побеђује и њега, резултатом 7:6(5), 6:4. Тиме је заказао 30. дуел са највећим ривалом - Рафаелом Надалом. Надал је у мечу показао у каквој је форми, и лако добио Федерера са 2:0 по сетовима 6:1, 6:3.

Из разлога одсуства Ендија Марија Федерер је постављен за другог носиоца, иза светског броја 1, Новака Ђоковића. Жреб је, чинило се, био наклоњен Роџеру. У првом колу лако је савладао младог Шпанца Карена-Бусту са 3:0, по сетовима 6:2, 6:2, 6:3. Федерер се још мање намучио у другом колу против Индијца Девармана, по сетовима 6:2, 6:1, 6:1. Треће коло Федереру је донело старог познаника Жилијена Бенетоа. Француз је Роџера елиминисао раније током сезоне, те је ово било право време за освету. Освета је дошла, Федерер је славио 3:0 (6:3, 6:4, 7:5). Четврто коло донело је још једног Француза, Жила Симона који је такође елиминисан, али у тесном мечу. При резултату 1:0 за Федерера и 3:3 у другом сету Федерер је пао и благо угануо чланак десне ноге те је имао проблема са бекхендом до средине четвртог сета. На крају је славио Роџер се 3:2 (6:1, 4:6, 2:6, 6:2, 6:3). Трећи Француз у низу био је прејак за Федерера. Шести носилац Жо-Вилфрид Цонга елиминисао је Федерера неочекивано лако: 7:5, 6:3, 6:3.

Припремни турнир за Вимблдон је, како је већ уобичајено, одиграо у Халеу. Као први носилац у првом колу је био слободан, а у другом се састао са домаћим тенисером Седриком-Марселом Штебеом. Немца је елиминисао са 2:0, по сетовима 6:3, 6:3. Након тога састао се са Зверевим кога је почистио за мање од 40 минута игре, 6:0, 6:0. Полуфинале је донело Федереровог великог пријатеља ван терена Томија Хаса. Федерер га је савлдао са 2:1 (3:6, 6:3, 6:4). Исти резултат у сетовима био је и у финалу против Јужног 2:1 (6:7(5), 6:3, 6:4). Ово је била Роџерова прва титула након „поста“ од 10 месеци и титуле на Синсинати мастерсу.

Вимблдон је дочекао као трећи носилац и као бранилац титуле, а као што традиција налаже бранилац титуле отвара програм на Централном терену првог дана турнира. Ривал му је био Румун Ханеску и Федерер га је лако савладао са 3:0 (6:3, 6:2, 6:0). Друго коло донело је можда највећи пораз у каријери. Сергеј Стаховски је избацио Федерера са 3:1 (6:7, 7:6, 7:5, 7:6) и тиме прекинуо његов низ од 36 узастопних гренд слем четвртфинала.

Да би се прилагодио на нови рекет, Федерер је одлучио да игра летње турнире на шљаци. На турниру у Хамбургу (АТП 500) је стигао до полуфинала, где је изгубио од Аргентинца Федерика Делбониса са 0:2 (6:7(7), 6:7(4)).

Из разлога повреде леђа, пропустио је Роџерс куп, а у Синсинатију је стартовао као четврти носилац. У четврт-финалу састао се са Надалом, где губи у напетом мечу са 2:1.

Отворено првенство САД у тенису, последњи од највећих турнира сезоне, дочекао је као седми на свету, што због лоше сезоне, али и лоше форме. Ипак, креће добро, редом падају Жемља и Берлок, обојица са по 3:0. У трећем колу играо је против Француза Манарина где показује најбоље што уме и добија меч са 3:0 (6:3, 6:0, 6:2) за мање од сат и по времена игре. Ниједан одигран сет није трајао дуже од 30 минута. Да сезону у 2013. години треба заборавити, Федерер је показао игром у четвртом колу против Шпанца Робреда. Направио је око 50 неизнуђених грешака и избачен је из даљег такмичења резултатом: 0:3 (6:7 (3), 3:6, 4:6).

Након УС опена направио је паузу и није играо турнире у Азији до Шангај мастерса. Као пети носилац у првом колу је био слободан, а у другом добио је Италијана Сепија 2:0 (6:4, 6:3). Затим је поражен у трећем колу од Монфиса у три сета.

Традиционално, Федерер је пријавио турнир у Базелу и одређен је за трећег носиоца. У репризи финала из прошле сезоне, исход је био исти - Хуан Мартин дел Потро је добио Федерера са 2:1 (7:6 (3), 2:6, 6:4).

На турниру у Паризу, Федерер је стигао до полуфинала победивши у четвртфиналу Хуана Мартина дел Потра са 6:3, 4:6, 6:3 али је изгубио 14. пут од Новака Ђоковића у каријери са 2:1 (4:6, 6:3, 6:2)

На Завршном мастерсу Федерер је као 6. носилац добио групу са Ђоковићем (2), дел Потром (4) и Гаскеом (8). Први меч одиграо је са Ђоковићем и изгубио га са 2:1 (6-4, 6-7 (2), 6-2). У следећем мечу победио је Гаскеа са 2:0 (6-4, 6-3). Одлучујући меч, који је директно одлучивао о даљој судбини Федерер је у групи одиграо против дел Потра. Победио је резултатом 2:1 (4-6, 7-6 (2), 7-5) после великог преокрета. Последњи меч у сезони одиграо је против Надала у полифиналу где је Шпанац славио са 2:0 (7-5, 6-3).

Сезона у 2013. години за Федерера није била нарочито добра. По први пут од 2003. није дошао до финала Гренд слема, а ни до Мастерс титуле по први пут од 2008. када је одиграо два финала. Освојио је само један трофеј у целој сезони: Гери Вебер опен у Халеу, што је најлошији резултат још од 2001. и одиграо само 2 финала (Базел и Рим). Сезону је завршио на шестој позицији, најлошијој од 2003. године, а истој као 2002.

2014.[уреди]

Федерер је за тренера у првом делу сезоне ангажовао бившег професионалног играча, Швеђана Штефана Едберга. Заједно са Едбергом и Литијем, сталним чланом стручног штаба, одлучио је да се врати на коришћење рекета са нешто већом ударном површином, односно „главом“ рекета. Овај експеримент већ је покушао у 2013-ој години, али безуспешно, низом лоших резултата.

Сезону 2014. Роџер је почео турниром у Бризбејну, једном од припремних турнира за први Грен слем сезоне. У првом колу је, као први носилац, био слободан док се у другом састао са Јарком Нијеминеном и меч је добио са 2:0, по сетовима 6:4, 6:2. У четврт-финалу домаћа публика није могла да помогне Маринку Матошевићу. Аустралијанац хрватског порекла је изгубио са 6:1, 6:1 за мање од једног сата игре. Полуфинале донело је велику борбу са Французом Шардијем. На крају је Федерер славио са 2:1 (6:3, 6:7 (3), 6:3). Финални меч изгубио је од Хјуита са 2:1 (6:1, 4:6, 6:3).

Непосредно пред Аустралијан Опен, поводом 10 година своје фондације Федерер је организовао меч хуманитарног карактера против Жоа Вилфреда Цонге. Током егзибиције појавиле су се многе тениске звезде: Род Лејвер, Лејтон Хјуит, Патрик Рафтер и други. Егзибицију је добио резултатом 6:7 (3), 6:3, 7:5.

На Аустралијан Опену постављен је за шестог носиоца. У првом колу резултатом 3:0 добија домаћег такмичара Џејмса Дакворта (по сетовима 6:4, 6:4, 6:2), док у другом добија Словенца Блажа Кавчича 6:2, 6:1, 7:6 (4). Потом редом добија Габашвилија (3:0 - 6:2, 6:2, 6:3), Цонгу (3:0 - 6:3, 7:5, 6:4) и Марија (3:1 - 6:3, 6:4, 6:7 (6), 6:3). Победом над Шкотом, Федерер је обезбедио учешће у полуфиналу, где се састао са својим највећим ривалом Рафаелом Надалом. У, на почетку уједначеном, мечу боље се снашао Шпанац, који је од самог почетка диктирао темпо игре. Резултат је био 3:0 (7:6 (4), 6:3, 6:3). Овим је Надал повео са 23:10 у међусобним дуелима.

Након кратке паузе Федерер је отишао на турнир у Дубаију. У првом колу је победио Бекера 2:0, у другом Штепанека са 2:1, у трећем Росола са 2:0, да би у полуфиналу одиграо свој 32. међусобни сусрет са Новаком Ђоковићем. Ђоковић је боље отворио меч и добио први сет, да би Федерер добио друга два и тиме 17. пут победио Србина, резултатом 2:1 (3:6, 6:3, 6:2). Финале је одиграо са Бердихом и славио резултатом 2:1, по сетовима 3:6, 6:4, 6:3. Ово је била 78. титула за Федерера чиме је обишао Џона Мекенроа по броју титула у појединачној конкуренцији на листи вечитих рекорда.

Први мастерс сезоне у Индијан Велсу Федерер је почео против квалификанта Пол-Анрија Матјеа и победом од 2:0. Исте резултате Федерер је низао и против Турсунова, Хаса, Андерсона и Долгополова. Финални меч изгубио је од Ђоковића са 2:1, по сетовима: 3:6, 6:3, 7:6 (3).

Следећи мастерс уједно је био и следећи турнир. Учешће у Мајамију завршио је у четвртини финала изгубивши од Нишикорија са 2:1 у сетовима. Захваљујући добрим резултатима Федерер се вратио на четврту позицију АТП листе.

У Монте Карлу је играо финале и изгубио од земљака Вавринке.

Иако је најавио учешће у Мадриду отказао га је у последњем тренутку због трудноће своје супруге Мирославе. Мирка је 6. маја на свет донела два дечака, Леа и Ленија.

Иако је најављена пауза до другог Грен слема сезоне, Федерер је играо Рим мастерс где је у првом колу испао од Француза Шардија.

На Ролан Гаросу Федерер је постављен за четвртог носиоца. Жреб га је распоредио у доњу половину жреба, а у првом колу противник му је био Лукаш Лацко (3:0). Након две победе над Шварцманом (3:0) и Турсуновим (3:1), учешће завршава у четвртом колу. Летонац Гулбис добија неизвестан меч у пет сетова. Након овог турнира Федерер је на конференцији за новинаре изјавио да има осећај „да више није потребан шљаци“.

Почетак сезоне на трави, по обичају је дочекао у Халеу. Као други носилац, иза Надала, у првом колу је био слободан, а затим редом побеђује Соузу (2:1), Тајпејца Луа (предаја) и Нишикорија (2:0) за финале против Колумбијца Фаље. Своју 79. титулу Федерер је озебзбедио у два тај-брејка 7:6 (2), 7:6 (3). Федерер је на истом турниру у пару са земљаком Кјудинелијем играо финале у конкуренцији парова.

Форму и класу Федерер је потврдио на Вимблдону. Као четврти фаворит турнира, стигао је до финала где је у драматичном и неизвесном мечу поклекао у петом сету. Ђоковић је добио тај меч са 6:7 (7), 6:4, 7:6 (4), 5:7, 6:4. До финала Роџер је изгубио само један сет, у четврт-финалу против Вавринке.

Након Вимблдона Федерер је узео неколико недеља за одмор. За то време појавио се снимак његовог разговора са Линдзи Вон преко "Skype"-а. На снимку током пријатељског разговора Федерер помиње неки изазов "Chocolate Heaven" (срп. чоколадни рај). Догађај је најављен за 16. јул 2014. године. Испоставило се да је у питању био тениски изазов, који се састојао од једног поена, Федереровог сервиса који је био ас. Организатор догађаја је био швајцарски кондитор „Линдт“.

Низ добрих резултата Федерер је наставио на америчкој турнеји. На Роџерс купу поражен је у финалу од Цонге, а у Синсинатију је у финалу био бољи од Давида Ферера.

Низ од четири узастопна финала прекинуо је на четвртом грен слему у сезони. Након победа над Матошевићем, Гротом, Грањолерсом, Баутистом-Агутом и Гаелом Монфилсу, након великог трилера и преокрета у четврт-финалу, ипак је полуфинални изгубио меч од Марина Чилића са 3:0, прилично лако.

Швајцарска је захваљујући Федереру и Вавринки изборила финале Дејвис купа, поразивши Италију са 3:2.

Успеси су се за Федерера наставили и у Азији. Након што је у другом колу спасао чак пет меч лопти против Леонарда Мајера Федерер је наставио са добрим резултатима и у полуфиналу турнира у Шангају избацио први рекет планете Новака Ђоковића. У финалу је савладао Жила Симона са 2:0 - 7:6 (6), 7:6 (2) и освојио свој 23. мастерс у каријери. Овим резултатом, Федерер се вратио на другу позицију на светској ранг-листи и оставио реалну могућност за повратак на прво место планете.

Ривалства[уреди]

У ранијим годинама, Федерерови највећи ривали су били Лејтон Хјуит, Енди Родик, Давид Налбандијан и Марат Сафин. Данас су то Рафаел Надал, Новак Ђоковић и Енди Мари, а у последње време и Хуан Мартин Дел Потро.

Ривалство са Надалом[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ривалство Федерера и Надала
Финале Вимблдона 2008. између Федерера и Надала

Федерер и Рафаел Надал су професионални тенисери и велики ривали. Њих двојица су се држали прве две позиције на АТП листи од јула 2005. до августа 2009. Федерер је био 1. на свету рекордних 237 узастопних недеља од фебруара 2004., а Надал, који је 5 година млађи, други светски тенисер од јула 2005., оставши ту рекордних 160 узастопних недеља пре него што је престигао Федерера августа 2008.[107] Међутим, Федерер се за мање од годину дана поново вратио на прву позицију прешавши Надала јула 2009.[108]

Играли су један против другог 33 пута, а Надал је добио 23 меча.

Осим тога што су најдуже били бројеви 1 и 2 на АТП листи, постоје још многе занимљивости у вези са њиховим ривалством:

  • Од марта 2005. до јула 2009, њих двојица су успели да освоје 17 од 18 гренд слемова (од Ролан Гароса 2005. до Вимблдона 2009. нису освојили само Отворено првенство Аустралије 2008.) и 24 од 38 турнира АТП мастерс серије. У току тог периода, Федерер и Надал су освојили 11 узастопних гренд слемова, почевши од Ролан Гароса 2005. до Отвореног првенства САД 2007. Тако су постали једини пар у историји са три различита гренд слема (2005—2008 Ролан Гарос за Надала, 2003-2007 Вимблдон и 2004—2008 Ју-ес опен за Федерера) које су освојили бар четири пута узастопно за време 5 година доминације (2004—2008).
  • Федерер је имао најдоминантнијих 4 година у историји тениса, од мастерс купа 2003. до мастер купа 2007. Освојио је 43 турнира, укључујући 12 гренд слемова, 4 мастерс купа и 13 турнира мастерс серије. Његов однос победа и пораза је био 320:24, што је укључивало и 6:8 против Надала.
  • Надал је непрестано заустављао Федерера у његовом покушају да освоји Ролан Гарос и тиме укомплетира своје трофеје са гренд слемова. Рафаел Надал је успевао да порази Роџера 4 пута узастопно на шљакастом гренд слему (2005—2008) и то једном у полуфиналу, а три пута у финалу. На крају је Федерер ипак успео да освоји Ролан Гарос, и то у финалу без Надала, када је победио Робина Седерлинга у финалном мечу 2009.
  • Не само да и Федерер и Надал поседују рекорде по броју узастопних победа на једној подлози (Федерер на трави и бетону, а Надал на шљаци), већ је низ обојице прекинуо онај други.
  • Три узастопне године, њих двојица су играли у финалу Вимблдона и Ролан Гароса плус још два турнира на шљаци мастерс серије. Рафаел је освојио све Ролан Гаросе и 5 од 6 мастерс турнира, а Роџер 2 од 3 Вимблдона.
  • Они су једини тенисери који су играли један против другог у 8 гренд слем финала.[109]
  • Њихово финале Вимблдона 2008. су многи тениски критици прогласили за најбољи меч у историји.[58][110][111][112]
  • Играли су у 9 финала мастерс турнира један против другог што је рекорд.
  • Многи људи сматрају да је њихово ривалство највеће у историји тениса.[113][112][114][115]

Ривалство са Ђоковићем[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ривалство Ђоковића и Федерера
Федерер и Ђоковић на Канада мастерсу

Федерер и Ђоковић састали су се 36 пута, а Швајцарац води 19:17. Федерер води 4:3 на шљаци и на бетону 14:13. На трави је изједначено 1:1. Ривалство Федерера и Ђоковића је највећи ривалитет у гренд слем историји са рекордних 12 одиграних мечева, најчешће у полуфиналима. Ђоковић је једини играч поред Надала који је победио Федерера на више гренд слем турнира још од 2004, једини играч поред Надала који је победио Федерера на гренд слем турнирима два пута узастопно (2010. УС Опен и Аустралијан Опен 2011).

Сусрели су се у десет финала и резултат је 6:4 за Ђоковића. Играли су један против другог у два гренд слем финала, Отвореном првенству САД 2007, где је тријумфовао Федерер и на Вимблдону 2014, где је тријумфовао Ђоковић.

Федерер је окончао савршен старт сезоне Ђоковића (41:0) победом у полуфиналу Отвореног првенства Француске 2011, али је Ђоковић успео да победи на УС Опену у пет сетова након спашавања две меч лопте против Федерера другу годину заредом.[116] У полуфиналу Вимблдона 2012, Федерер је победио и светског броја један Ђоковића у четири сета.[117] Многи стручњаци сматрају ривалство између Федерера и Ђоковића, као једно од најбољих ривалстава у Опен ери, поготово на бетону где су одиграли чак 27 мечева.[118]

На мастерс купу 2014. Федерер је предао меч Ђоковићу у финалу и то је први пут у историји тог такмичења да се један тенисер повукао на финалном мечу.[119]

Рекорди
  • Рекорд од 12 мечева који су одиграли један против другог на гренд слему (изједначено са ривалством Ђоковић—Надал).
  • Једини играчи у историји који су се сусрели 9 пута у гренд слем полуфиналу.
  • Рекорд од 5 мечева који су одиграли један против другог на УС Опену (исто као Лендл—Мекинро и Лендл—Конорс).
  • Рекорд од 5 узастопних мечева који су одиграли један против другог на једном гренд слем турниру (на УС Опену).

Ривалство са Маријем[уреди]

Федерер и Мари састајали су се 22 пута, а резултат је изједначен 11:11. Њих двојица су чак 20 пута играли на тврдој подлози, где су обојица тријумфвали по 10 пута. На трави су се састајали два пута и то у истој календарској години (2012). Први пут у финалу Вимблдона када Роџер добија Марија са 3:1 (по сетовима 4:6, 7:5, 6:3, 6:4). Други пут је био на истом терену, само на Олимпијским играма у Лондону. Мари ту односи победу веома лако: 6:2, 6:1, 6:4.

  • Ова два тенисера су играли чак 8 финала неких турнира. Федерер у том сегменту води са 5:3.

Стил игре[уреди]

Федерер одиграва волеј на Мастерсу у Монте Карлу 2007.

Роџер има сјајан, лако прилагодљив стил игре погодан за све подлоге, и снажне ударце које може да одигра са свих делова терена и да их погоди са великом прецизношћу. Та његова свестраност је увећана када је Џими Конорс рекао: " У ери специјалиста - можете бити специјалиста за шљаку или за траву или за бетон... или можете бити Роџер Федерер.[120] Волеји му добро иду, а и сјајан је играч са основне линије. Користи екстремни источни грип, а поглед држи у тренутку ударца на лопти дуже него већина играча. Може да одигра невероватне топ-спин ударце из форхенда, што му дозвољава да контролише игру са обе стране терена. Давид Фостер Вејлс је изјавио да је брзина и јачина Федереровог форхенда „одличан ударац“,[121] док га је Џон Макенро небројено пута описивао као „најбољи ударац у овом спорту“.[122] Са својим једноручним бекхендом може да одигра и изврсне слајсеве и да пошаље пар сјајних топ-спин винера низ линију.[121] Федерер се труди да лопту са основне линије удари док је још у пењању, слично ономе што је радио Андре Агаси. За такве ударце су наравно потребни муњевити рефлекси и добар рад ногу, а то још значи и да Роџер удара лоптицу ближе мрежи него већина његових ривала. Ово такође скраћује време за реакцију противника и дозвољава му да одиграва прецизне винере који су саставни део његове игре.[121]

Роџер сервира на Ју-ес опену 2005.

Сервис Роџера Федерера је јако тешко прочитати јер лоптицу увек баца на исто место, без обзира где планира да сервира и увек окреће леђа противнику у тренутку ударца. Први сервис му се обично врти око 190 км/h, али може да одсервира и до 220 км/h.[123] Други сервис обично искористи за један снажан кикс-сервис. Федерер већином сервира са великом дозом прецизности, али понекад уме и да одсервира јако и брзо како би избацио ривала из такта.

Федерер одиграва форхенд на Вимблдону 2005.

Роџеров рад ногу, баланс и могућност покривања целог терена су му беспрекорни и зато га сматрају једним од најбржих играча у тенису. За разлику од многих тенисера који лоптицама прилазе ситним корацима, као Џими Конорс, он се креће дугим и равномерним. Јаке ударце може да шаље у трку или док се креће уназад, што му дозвољава да често пређе из одбране у напад. Федерер има опуштени, мирни стил игре који прикрива његово агресивно и нападачко тактизирање, што се све више види како гради један поен у којем одиграва снажне винере са основне линије. Успева лако да се носи са притиском у мечу и често успева да спаси брејк, сет или чак меч лопте за време игре.

Достигнућа[уреди]

Рекорди[уреди]

Роџер држи мноштво рекорда у тениској историји. Најважнија два су свакако: 17 освојених гренд слем турнира и више од 300 недеља на првом месту АТП листе. Такође је успео да освоји Отворено првенство Аустралије, Вимблдон и Отворено првенство САД у истој години три пута, 2004, 2006. и 2007. Са 76 освојених турнира Федерер је четврти на листи тенисера са највише титула.

Оборио је или се изједначио са многим старим рекордима, укључујући и:

  • Рекордних 302 недеље проведене на првом месту АТП листе.
  • Остао на позицији број 1 рекордних 237 узастопних недеља, оборивши Џими Конорсов рекорд од 160 узастопних недеља као број 1 на АТП листи и рекорд Штефи Граф од 186 узастопних недеља као 1. тенисерка света.
  • Изједначење рекорда Пита Сампраса од освојених 7 Вимблдона.
  • Изједначење са рекордом Бјерна Борга од 5 узастопних титула на Вимблдону.
  • Обарање рекорда опен ере за највише узастопних трофеја на Отвореном првенству САД (пет) 2008.
  • Једини је играч у историји који је освојио пет узастопних титула и на Вимблдону и на Отвореном првенству САД
  • Рекордних шест пута је освајао завршни мастерс сезоне.
  • Удвостручио је рекорд по броју узастопно освојених финала који су претходно држали Бјерн Борг и Џон Макенро када је у септембру 2005. победио у свом 24. узастопном финалу
  • Држи рекорде по броју узастопних победа и на трави (65) и на бетону (56). Његов низ на трави је започет на Вимблдону 2003. а прекинут на Вимблдону 2008. док је низ на бетону започет на турниру у Ротердаму 2005, а прекинут на турниру у Дубаију 2006.
  • 3 године заредом је освајао најмање 10 турнира, што је рекорд
  • Први је тенисер у историји који је освојио више од 10 милиона долара у једној сезони. Он је такође, тенисер са највећом зарадом у историји са 73.453.677 $
  • Федерер држи рекорд са највише одсервираних ас сервиса у једном гренд слем финалу

Награде[уреди]

Опрема[уреди]

Федерер готово целу каријеру користи "Nike" опрему и "Wilson" рекет.

Живот ван терена[уреди]

Роџер је ожењен са бившом професионалном тенисерком Мирославом Мирком Федерер (рођена Вавринец). Пар се први пут срео на Летњим олимпијским играма 2000. у Сиднеју када су заједно играли тенис за репрезентацију Швајцарске. Мирка се од професионалног тениса опростила 2002. због непрестане повреде стопала.[124] 11. априла 2009. она и Роџер су се венчали у Базелу,[125] а 23. јула 2009. су добили близнакиње Милу Роуз и Шарлин Риву.[126] Да чекају још једно дете, Роџер и Мирка су објавили 24. децембра 2013. године. Мирка је поново родила близанце, овога пута два дечака, Леона и Ленија 6. маја 2014.

Федерер је римокатолик и упознао је папу Бенедикта XVI када је играо на мастерс турниру у Риму 2006.[127]

Федерер често наводи да му је швајцарско-немачки матерњи језик. Од страних језика, зна течно да прича енглески и француски[128] и на конференцијама за новинаре прича на сва три. Помало зна и италијански и шведски.[129]

Федерер је члан бројних добротворних организација. Године 2003. је основао хуманитарну организацију Роџер Федерер како би помогао онеспособљеним људима и промовисао спорт међу младима. Године 2006. је изабран за Амбасадора УНИЦЕФ-а добре воље. Од тада је успео да посети Јужну Африку и Тамил Наду, један од градова у Индији на који највише утичу цунамији.

Магазин „Тајм“ прогласио је Роџера за једног од 100 најутицајнијих људи на свету.

Швајцарска пошта је 10. августа 2007. издала маркицу са Федереровим ликом.[130][131][132] Исто планира да уради и аустријска пошта 2010.[133][134]

Федерер је добар пријатељ са музичарем Гавином Розделом, професионалним голфером Тајгером Вудсом и професионалним фудбалером Тијеријем Анријем.

Федерер је такође врло заинтересовани за локални фудбал. Он је навијач ФК Базела као и фудбалске репрезентације Швајцарске. Такође, неколико пута је истицао да веома цени ФК Црвену звезду, јер је „доказ да је у спорту све могуће“,[135] алудирајући на мале шансе које су даване Звезди у Купу европских шампиона, које је овај клуб освојио.

Федерерово име се у јавности изговара на разне начине: као Роже (по узору на француски), као Роџер (на енглески начин) и као Рогер (по узору на немачки, Федереров матерњи језик). Да разреши дилеме око изговора имена, Федерер је једном изјавио:„Будући да ми је мајка пореклом из Јужне Африке, моје име се увек изговарало на енглески начин.“[тражи се извор од 01. 2014.]

Статистика каријере[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Статистике каријере Роџера Федерера

Гренд слем финала појединачно (25)[уреди]

Шампион (17)[уреди]

Година Турнир Противник у финалу Резултат
2003 Вимблдон Аустралија Марк Филипусис 7:6(5), 6:2, 7:6(3)
2004 Отворено првенство Аустралије Русија Марат Сафин 7:6(3), 6:4, 6:2
2004 Вимблдон (2) Сједињене Америчке Државе Енди Родик 4:6, 7:5, 7:6(3), 6:4
2004 Отворено првенство САД Аустралија Лејтон Хјуит 6:0, 7:6(3), 6:0
2005 Вимблдон (3) Сједињене Америчке Државе Енди Родик 6:2, 7:6(2), 6:4
2005 Отворено првенство САД (2) Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6:3, 2:6, 7:6(1), 6:1
2006 Отворено првенство Аустралије (2) Кипар Маркос Багдатис 5:7, 7:5, 6:0, 6:2
2006 Вимблдон (4) Шпанија Рафаел Надал 6:0, 7:6(5), 6:7(2), 6:3
2006 Отворено првенство САД (3) Сједињене Америчке Државе Енди Родик 6:2, 4:6, 7:5, 6:1
2007 Отворено првенство Аустралије (3) Чиле Фернандо Гонзалез 7:6(2), 6:4, 6:4
2007 Вимблдон (5) Шпанија Рафаел Надал 7:6(7), 4:6, 7:6(3), 2:6, 6:2
2007 Отворено првенство САД (4) Србија Новак Ђоковић 7:6(4), 7:6(2), 6:4
2008 Отворено првенство САД (5) Уједињено Краљевство Енди Мари 6:2, 7:5, 6:2
2009 Ролан Гарос Шведска Робин Седерлинг 6:1, 7:6(1), 6:4
2009 Вимблдон (6) Сједињене Америчке Државе Енди Родик 5:7, 7:6(6), 7:6(5), 3:6, 16:14
2010 Отворено првенство Аустралије (4) Уједињено Краљевство Енди Мари 6:3, 6:4, 7:6(11)
2012 Вимблдон (7) Уједињено Краљевство Енди Мари 4:6, 7:5, 6:3, 6:4

Вицешампион (8)[уреди]

Година Турнир Противник у финалу Резултат
2006. Ролан Гарос Шпанија Рафаел Надал 1:6, 6:1, 6:4, 7:6(4)
2007. Ролан Гарос (2) Шпанија Рафаел Надал 6:3, 4:6, 6:3, 6:4
2008. Ролан Гарос (3) Шпанија Рафаел Надал 6:1, 6:3, 6:0
2008. Вимблдон Шпанија Рафаел Надал 6:4, 6:4, 6:7(5), 6:7(8), 9:7
2009. Отворено првенство Аустралије Шпанија Рафаел Надал 5:7, 6:3, 6:7(3), 6:3, 2:6
2009 Отворено првенство САД Аргентина Хуан Мартин дел Потро 3:6, 7:6(5), 4:6, 7:6(4), 6:2
2011. Ролан Гарос (4) Шпанија Рафаел Надал 7:5, 7:6(3), 5:7, 6:1
2014. Вимблдон (2) Србија Новак Ђоковић 7:6 (7), 4:6, 6:7(4), 7:5, 4:6

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Federer the greatest ever - Lloyd“. BBC SPORT. 6. 6. 2009. Приступљено 2. 3. 2007.. 
  2. ^ Wyatt, Ben (6. 6. 2009.). „Sampras: Federer is the 'best ever'“ (на english). CNN Приступљено 2. 3. 2007.. 
  3. ^ Barnes, Simon (6. 6. 2009.). „"Roger Federer, greatest of all time, ensures statistics back up unrivalled artistry"“. The Times Приступљено 2. 3. 2007.. 
  4. ^ Tandon, Kamakshi (6. 6. 2009.). „Federer's numbers speak volumes“. ESPN Приступљено 2. 3. 2007.. 
  5. ^ Evans, Richard (6. 6. 2009.). „Jack the lad“ (на english). guardian Приступљено 2. 3. 2007.. 
  6. ^ Waldstein, David (6. 6. 2009.). „Emerson: French Open title stamps Federer as best ever“ (на english). newjerseynewsroom Приступљено 2. 3. 2007.. 
  7. ^ „Profile: Roger Federer - The greatest ever“ (на english). CNN (CNN.com). 6. 6. 2009. Приступљено 2. 3. 2007.. 
  8. ^ „Is Roger Federer the greatest?“ (на english). BBC. BBCsport. 6. 6. 2009. Приступљено 2. 3. 2007.. 
  9. ^ „McEnroe: Federer is best ever“ (на english). espn. espn. 2. 6. 2010. Приступљено 2. 3. 2010.. 
  10. ^ „Winners Archive Roger Federer“ Приступљено 10. 7. 2008.. 
  11. ^ „Tennis - ATP World Tour - The Players Of The Decade“. ATP World Tour Приступљено 24. 9. 2011.. 
  12. ^ а б Stauffer (2007), стр. 4.
  13. ^ „Players Who Were Pick Up Artists“. tennisweek Приступљено 19. 7. 2007.. 
  14. ^ „Life as a Junior“ Приступљено 20. 6. 2007.. [мртва веза од 05. 2013.]
  15. ^ „ITFtennis.com“ Приступљено 22. 1. 2008.. [мртва веза од 05. 2013.]
  16. ^ Stauffer (2007), стр. 33.
  17. ^ „Frenchman Claims Bronze“. Archived from the original on 26. 10. 2009. Приступљено 22. 1. 2009.. 
  18. ^ „Rosset takes Marseille title“. The Independet Приступљено 22. 1. 2009.. 
  19. ^ „ATPtennis.com - Roger Federer: Playing activity 1998 ATPtennis.com“ Приступљено 22. 1. 2009.. 
  20. ^ „ATPtennis.com - Roger Federer: Playing activity 1999 ATPtennis.com“ Приступљено 22. 1. 2009.. 
  21. ^ „ATPtennis.com - Roger Federer: Playing activity 2000 ATPtennis.com“ Приступљено 22. 1. 2009.. 
  22. ^ „Federer ends Sampras reign“ (на english). BBC. BBC SPORT. 29. 1. 2001. Приступљено 2. 3. 2007.. 
  23. ^ „Hingis, Federer win Hopman Cup title over U.S.“ (на english). Associated Press. sportsillustrated. 29. 1. 2007. Приступљено 2. 3. 2007.. 
  24. ^ „ATPtennis.com - Roger Federer: Playing Activity 2001“ Приступљено 9. 7. 2007.. 
  25. ^ „Agassi captures Miami tennis crown“. ABC NEWS ONLINE. 14. 5. 2007. Приступљено 20. 6. 2007.. [мртва веза од 05. 2013.]
  26. ^ „Federer crushes Safin“. BBC SPORT. 14. 5. 2007. Приступљено 20. 6. 2007.. 
  27. ^ Stauffer (2007), стр. 60.
  28. ^ „Who is Peter Carter?“. Federer Magic. 14. 5. 2007. Приступљено 20. 6. 2007.. 
  29. ^ „ATPtennis.com - Roger Federer: Playing Activity 2002“ Приступљено 9. 7. 2007.. 
  30. ^ „Federer wins men's Wimbledon final in straight sets“. sports ilustrated. 29. 1. 2007. Приступљено 2. 3. 2007.. 
  31. ^ „Inspired Federer wins Wimbledon“. BBC SPORT. 29. 1. 2007. Приступљено 2. 3. 2007.. 
  32. ^ „Hewitt beats Federer“ (на english). theage.com.au. 29. 1. 2007. Приступљено 2. 3. 2007.. 
  33. ^ „Federer wins Masters Cup“ (на english). rediff. 29. 1. 2007. Приступљено 2. 3. 2007.. 
  34. ^ „ATPtennis.com - Roger Federer: Playing Activity 2003“ Приступљено 22. 1. 2008.. 
  35. ^ Niebuhr, Keith. „America's love affair with Federer lies ahead“. St. Petersburg Times Приступљено 21. 6. 2007.. 
  36. ^ „Federer, Myskina crowned 2004 ITF world champions“. China Daily. 21. 12. 2004. Приступљено 21. 6. 2007.. 
  37. ^ Boeck, Greg (15. 3. 2004.). „Low-key Federer on top of world“. USA Today Приступљено 28. 3. 2007.. 
  38. ^ „ATPtennis.com - Roger Federer: Playing Activity 2004“ Приступљено 9. 7. 2007.. 
  39. ^ „Roche previously coached Lendl, Rafter“. Reuters. 4. 1. 2005. Приступљено 28. 3. 2007.. 
  40. ^ „Safin stuns Federer in epic semi“. BBC Sport/Tennis. 27. 1. 2005. Приступљено 21. 6. 2007.. 
  41. ^ „ATPtennis.com - Roger Federer: Playing Activity 2005“ Приступљено 9. 7. 2007.. 
  42. ^ Caroline Cheese (November 2006). „Federer's Magic Numbers“. BBC Sport Приступљено 21. 6. 2007.. 
  43. ^ „Federer survives match points to reach semis“. 6. 6. 2006. Приступљено 2. 3. 2007.. 
  44. ^ „4-In-A-Row For Federer“. The Associated Press. 9. 7. 2006. Приступљено 2. 3. 2007.. 
  45. ^ „ATPtennis.com - Roger Federer: Playing Activity 2006“ Приступљено 2. 8. 2007.. 
  46. ^ „Federer scoops record four awards“. BBC Sports. 26. 3. 2007. Приступљено 28. 3. 2007.. 
  47. ^ „Federer still has time to salvage a poor clay season“ Приступљено 21. 6. 2007.. 
  48. ^ „Nadal's clay win streak comes to end at 81“ Приступљено 21. 6. 2007.. 
  49. ^ „OFF COURT - ROGER WITHDRAWS FROM HALLE“ Приступљено 21. 6. 2007.. 
  50. ^ usopen.org, *Prize Money could exceed...[мртва веза од 05. 2013.]
  51. ^ „OFF COURT - ROGER DEFEATS PETE“. RogerFederer.com. 1. 12. 2007. Приступљено 10. 7. 2008.. 
  52. ^ „ATPtennis.com - Roger Federer: Playing Activity 2007“ Приступљено 22. 1. 2008.. 
  53. ^ Clarey, Christopher (8. 3. 2008.). „Federer's Weakness Might Have Been an Illness“. The New York Times Приступљено 9. 3. 2008.. 
  54. ^ Something to Lose in a Just-for-Fun Match, Приступљено 24. 4. 2013.
  55. ^ „Federer to Work with Higueras in Estoril“ Приступљено 15. 4. 2008.. 
  56. ^ Nadal demolished Federer in French Open final, Приступљено 24. 4. 2013.
  57. ^ „Federer wins once again at Halle“. Yahoo! Sports. 15. 6. 2008. Приступљено 17. 7. 2008.. 
  58. ^ а б Alleyne, Richard (7. 7. 2008.). „Wimbledon 2008: John McEnroe hails Rafael Nadal victory as greatest final ever“. Telegraph.co.uk Приступљено 17. 7. 2008.. 
  59. ^ Nadal will pass Federer for No. 1, Приступљено 24. 4. 2013.
  60. ^ AFP (2008). „Life goes on for Roger Federer“. The Australian Herald. Archived from the original on 10. 1. 2013. Приступљено November 5 2008. 
  61. ^ AFP (2008). „Nadal vows to raise the bar still higher“. AFP. Archived from the original on 2. 11. 2008. Приступљено November 5 2008. 
  62. ^ The Associated Press (2008). „Federer rolls past Murray to win 13th Grand Slam title“. ESPN. 
  63. ^ ATP Tennis (2008). „Federer Captures Fifth Straight US Open Title“. ATP Tennis Приступљено November 5 2008. [мртва веза од 05. 2013.]
  64. ^ ATP Tennis (2008). „Roger Federer“. ATP Tennis Приступљено November 52008 agency. [мртва веза од 05. 2013.]
  65. ^ The Associated Press (2008). „Federer tops ATP career money list“. ESPN Приступљено November 5 2008. 
  66. ^ Sports Network (31. 10. 2008.). „Injured Nadal and Federer exit Paris Masters“. Sports Network Приступљено 31. 10. 2008.. 
  67. ^ Julien Pretot (31. 10. 2008.). „Federer pulls out of Paris Masters event“. Reuters Приступљено 31. 10. 2008.. 
  68. ^ „Murray knocks out ailing Federer“. BBC Sport. 14. 11. 2008. Приступљено 18. 11. 2008.. 
  69. ^ Nadal beats Federer in epic final, Приступљено 24. 4. 2013.
  70. ^ Rafael Nadal consoles tearful Roger Federer, Приступљено 24. 4. 2013.
  71. ^ Federer withdraws from Davis Cup, Dubai event, Приступљено 24. 4. 2013.
  72. ^ New tennis coach ready to serve Federer, Приступљено 24. 4. 2013.
  73. ^ Cahill turns down Federer, Приступљено 24. 4. 2013.
  74. ^ Federer sees red in Miami, Приступљено 24. 4. 2013.
  75. ^ Federer ends Nadal run in Madrid, Приступљено 24. 4. 2013.
  76. ^ Federer-Roddick another instant classic, Приступљено 24. 4. 2013.
  77. ^ More than 11 million watch Roger Federer win Wimbledon final on BBC, Приступљено 24. 4. 2013.
  78. ^ „Federer rešio enigmu "Endi Mari"“. Б92. 22. 8. 2009. Приступљено 2. 1. 2010.. 
  79. ^ „ATP Sinsinati: Federer prejak za Đokovića“. sportal.rs. 23. 8. 2009. Приступљено 2. 1. 2010.. 
  80. ^ „Федерер победио Ђоковића и освојио Синсинати“. РТС. 23. 8. 2009. Приступљено 2. 1. 2010.. 
  81. ^ „Ђоковић изгубио од Федерера“. vesti.rs. 14. 9. 2009. Приступљено 2. 1. 2010.. 
  82. ^ „Дел Потро неочекивани победник УС Опена“. Радио-телевизија Војводине. 15. 9. 2009. Приступљено 2. 1. 2010.. 
  83. ^ „Federer odustao od turnira u Japanu i Šangaju“. Спортска планета. 25. 9. 2009. Приступљено 2. 1. 2010.. 
  84. ^ „Федерер одустао од турнира у Јапану и Шангају“. ТВ Авала. 25. 9. 2009. Приступљено 2. 1. 2010.. 
  85. ^ „Шангај и Токио без Федерера“. e-novine. 25. 9. 2009. Приступљено 2. 1. 2010.. 
  86. ^ „Ђоковић савладао Федерера у финалу Базела“. РТС. 8. 11. 2009. Приступљено 2. јануар 2010.. 
  87. ^ „Ђоковић савладао Федерера у финалу Базела“. Вечерње новости. 8. 11. 2009. Приступљено 2. јануар 2010.. 
  88. ^ „Федерер испао, Бенето бољи“. sportske.net. 12. 11. 2009. Приступљено 2. јануар 2010.. 
  89. ^ „Федерер победио Вердаска“. Радио-телевизија Војводине. 23. 11. 2009. Приступљено 2. јануар 2010.. 
  90. ^ „Федерер и Серена најбољи у 2009.“. B92. 22. 12. 2009. Приступљено 2. јануар 2010.. 
  91. ^ „Дел Потро победио Федерера за полуфинале Лондона“. Вести. 27. 11. 2009. Приступљено 2. јануар 2010.. 
  92. ^ „МАСТЕРС: Давиденко победио Федерера“. mondo.rs. 28. 11. 2009. Приступљено 2. јануар 2010.. 
  93. ^ „Содерлингу срећан 13. меч против Федерера“. mondo.rs. 1. 1. 2010. Приступљено 2. јануар 2010.. 
  94. ^ „Содерлинг по први пут победио Федерера“. Вести. 2. 1. 2010. Приступљено 2. јануар 2010.. 
  95. ^ „Содерлинг победио Федерера“. pressonline.rs. 2. 1. 2010. Приступљено 2. јануар 2010.. 
  96. ^ „Доха: Федерер и Надал сигурни“. Б92. 5. 1. 2010.. 
  97. ^ „Федекс и Рафа у жестоком ритму до четвртфинала“. Блиц. 6. 1. 2010.. 
  98. ^ „Федерер се мучио против Гулбиса“. Блиц. 7. 1. 2010.. 
  99. ^ „Давиденко опет бољи од Федерера“. Блиц. 8. 1. 2010.. 
  100. ^ „Федерер победио Андрејева“. Вести. 19. 1. 2010.. 
  101. ^ „Федерер као и увек“. РТС. 19. 1. 2010. Приступљено 31. јануар 2010.. 
  102. ^ „Федерер и Давиденко сигурни“. РТС. 23. 1. 2010. Приступљено 31. јануар 2010.. 
  103. ^ „Федерер прилично лако са Хјуитом“. Б92. 25. 1. 2010. Приступљено 31. јануар 2010.. 
  104. ^ „Федерер сломио Давиденка“. МТС мондо. 27. 1. 2010. Приступљено 31. јануар 2010.. 
  105. ^ „АО: Федерер одувао Цонгу“. МТС мондо. 29. 1. 2010. Приступљено 31. јануар 2010.. 
  106. ^ „Федерер је ипак неприкосновен, а Новак други“. sportal.rs. 31. 1. 2010. Приступљено 31. јануар 2010.. 
  107. ^ „It's official: Nadal will pass Federer for No. 1“. NBC Sports (Associated Press). 1. 8. 2008. Приступљено 14. 2. 2009.. 
  108. ^ „No. 1 again, Federer has bounce-back quality“. usatoday Приступљено 14. 2. 2009.. 
  109. ^ Tennis-Grand slam final encounters between Federer and Nadal, Приступљено 24. 4. 2013.
  110. ^ Bruce Jenkins (7. 7. 2008.). „The Greatest Match Ever“ Приступљено 7. 8. 2008.. 
  111. ^ Jon Wertheim - Without a doubt, it's the greatest, Приступљено 24. 4. 2013.
  112. ^ а б International Herald Tribune, Associated Press (7. 7. 2008.). „Federer-Nadal rivalry as good as it gets“. Archived from the original on 23. 8. 2008. Приступљено 7. 8. 2008.. 
  113. ^ Pete Bodo (7. 7. 2008.). „Rivalry!“ Приступљено 7. 8. 2008.. 
  114. ^ Paul Weaver (7. 7. 2008.). „Move over McEnroe and Borg, this one will run and run in the memory“ Приступљено 7. 8. 2008.. 
  115. ^ Martin Flanagan (12. 7. 2008.). „Federer v Nadal as good as sport gets“ Приступљено 7. 8. 2008.. 
  116. ^ „Djokovic Snatches Monumental Victory from Federer“. Tennis Now Приступљено 28. 8. 2012.. 
  117. ^ „Wimbledon 2012: Roger Federer keeps his dream of equalling Sampras' record alive“. The Times Of India. 7. 7. 2012. Приступљено 28. 8. 2012.. 
  118. ^ „Roger Federer vs. Novak Djokovic: The Best Hard Court Rivalry“. Bleacher Report. 28. 8. 2011. Приступљено 28. 8. 2012.. 
  119. ^ „Ђоковићу титула, Федерер одустао од финала због повреде“. Politika. 17. 11. 2014. Приступљено 18. 11. 2014.. 
  120. ^ BBC SPORT | Tennis | Connors on the men's final, Приступљено 24. 4. 2013.
  121. ^ а б в Wallace, David Foster (20. 8. 2006.). „Federer as Religious Experience“. Play Magazine. New York Times Приступљено 21. 6. 2007.. 
  122. ^ „On court“. Swissinfo.com Приступљено 10. 7. 2007.. 
  123. ^ „Service Speed Comparison:Federer, Roddick, Sampras“ Приступљено 31. 5. 2007.. 
  124. ^ Viner, Brian (2. 7. 2005.). „Roger Federer: A Smashing Guy“. The Independent Приступљено 12. 3. 2009.. 
  125. ^ „rogerfederer.com“. rogerfederer.com Приступљено 24. 9. 2011.. 
  126. ^ Super Admin (24. 7. 2009.). „Roger Federer and wife are proud parents of twins“. News.oneindia.in Приступљено 24. 9. 2011.. 
  127. ^ „Roger Meets With Pope“ Приступљено 19. 11. 2007.. 
  128. ^ „Ask Roger - Official website“ Приступљено 2. 3. 2007.. [мртва веза од 05. 2013.]
  129. ^ „Is Roger Federer more likely to lose to someone whose language he can't speak?“ Приступљено 2. 3. 2007.. 
  130. ^ „Roger Federer to grace a Swiss stamp“. Press Release of the Swiss Post Приступљено 10. 7. 2008.. 
  131. ^ „Special Stamp for Roger Federer“. Swissinfo.ch Приступљено 10. 7. 2008. (with picture). 
  132. ^ „OFF COURT - ROGER'S STAMP UNVEILED!“. rogerfederer.com Приступљено 10. 7. 2008.. 
  133. ^ „Can anyone lick Federer?“. swissinfo.ch Приступљено 10. 7. 2008.. 
  134. ^ „OFF COURT - AN AUSTRIAN STAMP FOR ROGER“. rogerfederer.com Приступљено 10. 7. 2008.. 
  135. ^ Federer: Kad je Zvezda mogla da osvoji KEŠ, sve je moguće! - Sport - Fudbal - ALO!

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :