Рубидијум
| Рубидијум (37Rb) | |||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|||||
| Општи подаци | |||||
| Припадност скупу | алкални метали | ||||
| група, периода | IA, 5 | ||||
| густина, тврдоћа | 1532 kg/m3, 0,3 | ||||
| боја | сребрнобела |
||||
| Особине атома | |||||
| атомска маса | 85,4678 u | ||||
| атомски радијус | 235 (265) pm | ||||
| ковалентни радијус | 211 pm | ||||
| ван дер Валсов радијус | 244 pm | ||||
| електронска конфигурација | [Kr]5s1 | ||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 8, 1 | ||||
| оксидациони број | 1 | ||||
| Особине оксида | јако базни | ||||
| Кристална структура | регуларна просторно центрирана |
||||
| Физичке особине | |||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||
| температура топљења | 312,46 K (39,31 °C) |
||||
| температура кључања | 961 K (688 °C) |
||||
| молска запремина | 55,76×10-3 m³/mol | ||||
| топлота испаравања | 72,216 kJ/mol | ||||
| топлота топљења | 2,192 kJ/mol | ||||
| брзина звука | 1.300 m/s (293,15 K) | ||||
| Остале особине | |||||
| Електронегативност | 0,82 (Паулинг) 0,89 (Алред) |
||||
| специфична топлота | 363 J/(kg*K) | ||||
| специфична проводљивост | 7,79×106 S/m | ||||
| топлотна проводљивост | 58,2 W/(m*K) | ||||
| I енергија јонизације | 403,0 kJ/mol | ||||
| II енергија јонизације | 2.633 kJ/mol | ||||
| III енергија јонизације | 3.860 kJ/mol | ||||
| IV енергија јонизације | 5.080 kJ/mol | ||||
| V енергија јонизације | 6.850 kJ/mol | ||||
| VI енергија јонизације | 8.140 kJ/mol | ||||
| VII енергија јонизације | 9.570 kJ/mol | ||||
| VIII енергија јонизације | 13.120 kJ/mol | ||||
| IX енергија јонизације | 14.500 kJ/mol | ||||
| X енергија јонизације | 26.740 kJ/mol | ||||
| Најстабилнији изотопи | |||||
Рубидијум (Rb, лат. rubidium) је алкални метал IА групе.[1] Има 30 изотопа чије се атомске масе налазе између 75-98. Постојан је само један - 85. У природи се јавља и његов изотоп 87. Заступљен је у земљиној кори у количини од 90 ppm (енгл. parts per million), у облику минерала лепидолита (KLi2Al(OH, F)2Si4O10) и кармалита.[2]
Открили су га Роберт Бунзен и Густав Роберт Кирхоф у Хајделбергу, у Немачкој 1861. године.
Познати су његови оксиди, соли неорганских киселина и неколико органометалних комплекса. Ниједно од тих једињења нема практичну примену.
Биолошки значај - нема.
У чистом облику рубидијум је метал сребрносиве боје. Има сличне хемијске особине као и калијум, само је још реактивнији од њега. На ваздуху се сам од себе пали, а са водом реагује експлозивно.
Референце [уреди]
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Спољашње везе [уреди]
| Периодни систем елемената | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| H | He | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Li | Be | B | C | N | O | F | Ne | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Na | Mg | Al | Si | P | S | Cl | Ar | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| K | Ca | Sc | Ti | V | Cr | Mn | Fe | Co | Ni | Cu | Zn | Ga | Ge | As | Se | Br | Kr | ||||||||||||||||||||||||
| Rb | Sr | Y | Zr | Nb | Mo | Tc | Ru | Rh | Pd | Ag | Cd | In | Sn | Sb | Te | I | Xe | ||||||||||||||||||||||||
| Cs | Ba | La | Ce | Pr | Nd | Pm | Sm | Eu | Gd | Tb | Dy | Ho | Er | Tm | Yb | Lu | Hf | Ta | W | Re | Os | Ir | Pt | Au | Hg | Tl | Pb | Bi | Po | At | Rn | ||||||||||
| Fr | Ra | Ac | Th | Pa | U | Np | Pu | Am | Cm | Bk | Cf | Es | Fm | Md | No | Lr | Rf | Db | Sg | Bh | Hs | Mt | Ds | Rg | Cn | Uut | Fl | Uup | Lv | Uus | Uuo | ||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||