Румелија
Румелија (тур. Vilayet Rumeli, у значењу „Земља Ромеја“, буг. Румелия) је име које се од 15. века користило у Османском царству да означи његов западни (балкански) део, у односу на источни (анадолски) део.
Ово име потиче из Византије, коју су на Балкану смениле Османлије и делом преузеле њено наслеђе. Пошто од око 1350. Византинци (Грци, Ромеји) нису више владали Анадолијом, Турци су остатак Византије у Европи називали Rum ili. У европским језицима је овај термин постао Румелија.
Турска управа је до 1864. Румелијом сматрала све своје европске поседе, изузев Босне, Мађарске и Мореје. У периоду 1864-1878, српска област око Ниша, северна Бугарска (од Видина до Варне) и румунска Добруџа припадали су Вилајету Туна (Дунав).
Источна Румелија (јужна Бугарска) је 1878. постала аутономна и ујединила се са Бугарском 1885.
