Рупрехт Палатинатски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рупрехт III

Цртеж Рупрехта у Нирнбершком дневнику
Цртеж Рупрехта у Нирнбершком дневнику

Пуно име Рупрехт III Ветелсбах
Датум рођења 5. мај 1352.
Место рођења Амберг (Свето римско царство)
Датум смрти 18. мај 1410.
Место смрти Опенхајм (Свето римско царство)
Гроб Црква Светог Духа, Хајделберг
Титула Краљ Римљана
Период 21. август 1400. - 18. мај 1410.
Претходник/ци Вацлав IV
Наследник/ци Јошт Моравски,
Жигмунд Луксембуршки
Порекло и породица
Династија Вителсбах
Отац Рупрехт II Палатинатски
Мајка Беатриса Сицилијанска
Супружник/ци Елизабета Хоеноцелерн
Потомство деветоро деце

Großes Wappenbuch Ruprecht von der Pfalz.jpg

Рупрехт Палатинатски, познат и као Руперт III, Рупрехт III или само Руперт (5. мај 1352, Амберг - 18. мај 1410, Опенхајм), био је краљ Римљана (21. август 1400 - 18. мај 1410) и гроф Палатината (6. јануар 1398 - 18. мај 1410). Отац му је био Рупрехт II Палатинатски, а мајка Беатриса Сицилијанска, кћерка краља Педра II Сицилијанског. Рупрехт је стекао надимак Клеменс. Био је храбар и великодушан, али ресурси у Светом римском царству су за време његове владавине били никакви.

Доказак на престо[уреди]

Као млад помагао је оцу у владању Палатинатом и са њим је освојио области око Рајне, а 6. јануар 1398. године постао је стварни владар Палатината. Био је један од четири племића који су се 20. августа 1400. године састали у Оберланштајну и прогласили да је краљ Вацлав IV свргнут. Рупрехт је потом 21. августа уз помоћ надбискупа проглашен краљем Римљана и крунисан је 6. јануара 1401. године у Келну, али његов предходник Вацлав га није признао и 1402. године у Бохемији је против њега избила побуна и био је утамничен у Бечу и ослобођен је тек у јесен 1403. године.

Поход на Италију[уреди]

Видевши шта се десило његовом предходнику због лењости, Рупрехт је био активан, па су му се после крунисања заклели на верност племићи Светог римског царства и он је потом кренуо у Италију где је намеравао да се крунише круном цара Светог римског царства и да покори Миланско војводство. Он је већ у јесен прешао Алпе где је изгубио већину војске и морао је да се повуче натраг.

Финансијска криза[уреди]

Новчић са Рупрехтовим ликом

Већ 1402. године Рупрехт није имао новца да би поново напао Италију. Тако је крељев ауторитет био уништен, али финансијску кризу је још исте године, у јулу, залечио Рупрехтов син Лудвиг III Палатинатски, тако што је оженио Бланш Ланкастер и тај брак му донео 100.000 гулдена, а и краљев ауторитет обновио је папа Бонифације IX 1. октобра 1403. године, тако што га је признао краљем Римљана, али то није значило много пошто је у исто време постојао једнако моћни антипапа. За време његове владавине се ипак развијао Хајделбершки универзитет. Штитио је Јевреје да би од њих позајмљивао новац и 1407. године формирао је Јеврејску канцеларију. Пошто је економија царства била никаква Рупрехт је удавао кћерке да би извукао неку финансијску корист од тога. Највише финансијских користи је ипак имао од бракова његових синова, тако је на пример извукао користи од брака његовог сина Јохана од Нојбурга 15. августа 1407. године са Катарином Померанском.

Побуне племића[уреди]

Рупрехта су за цело време владавине пратиле побуне локалних господара од којих је највећа била побуна у Швабији и побуна Амајстера у Стразбуру, после чека град постаје de facto слободан. Те побуне су од 1405. године подржавали надбискупи Мајнца, Баден Бадена и Вертемберга. Године 1406. да би их смирио је направио извесне уступке племству. Године 1407. Покушао је да се учврсти на престолу уз помоћ нових закона, али није успео због побуне краљеве владе у Мајнцу, али она је смирена већ до 14. новембра.

Сабор у Пизи и смрт[уреди]

Покушао је да прекине Западну шизму сабором у Пизи, који је сазвао 23. марта 1409. године и на том сабору су се само нашли отпадници католичке цркве, тим сабором је формирано и антипапство у Пизи. Ово је натерало папство да свргне Рупрехта и за краља је поново проглашен Вацлав, иако није био признат од племића. Рупрехт је одлучио да нападне Италију поново у јуну 1410. године, али је после краће болести умро 18. маја 1410 у Опенхајму, само неколико недеља пре напада, а покопан је у цркви Светог Духа у Хајделбергу.

Брак и деца[уреди]

27. јуна 1374. године оженио се Елизабетом Хоеноцелерн, кћерком Фридриха IV Хоеноцелерна са којом је имао деветоро деце, од којих су шесторо били синови, а имао је само три кћерке.

Брак и деца[уреди]

27. јуна 1374. године оженио се Елизабетом Хоеноцелерн, кћерком Фридриха IV Хоеноцелерна са којом је имао деветоро деце, од којих су шесторо били синови, а имао је само три кћерке.

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  •  Chisholm, Hugh, ed. (1911). „Rupert (king)“. Encyclopædia Britannica Eleventh Edition (11th ed.). Cambridge University Press. 



Претходник:
Вацлав IV
Quaterionenadler David de Negker.svg
Краљ Римљана
(1400-1410)
Наследник:
Јошт Моравски,
Жигмунд Луксембуршки
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}