Русалка (митологија)
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
 |
Изгледа да је овај чланак контрадикторан самом себи. Погледајте расправу на страни за разговор. |
Русалка је једна од водених вила из народних вјеровања словенских народа.
У митологији Источних Словена натприродна бића замишљана у лику дугокосих лепих младих девојака, које у ноћима младог Месеца играју на пропланцима, овенчане зеленим венцима. Непријатељски су расположене према људима. Често маме пролазнике, задају им различите загонетке или их убијају гласним смехом. То су, у ствари, душе умрлих девојака, првенствено утопљеница или оних које су умрле насилном смрћу. У недељу после Духова оне излазе из воде, ходају по пољу или се пењу на дрвеће. Опасно је да се те недеље било ко купа у реци или језеру, јер га русалке могу одвући у дубину. Разни обичаји показују да су русалке тесно повезане са водом и растињем, али и са светом мртвих.
Погрешно се вјерује да су русалке настале од утопљених дјевојака. По предању, вјечито су младе и лијепе, са дугим расплетеним риђим косама спуштеним низ леђа. Ако би неко чуо пјесму русалки, или ако би их како угледао при игри, намах би онијемио. Русалке такође и примамљују и даве људе, којима нису баш наклоњене. Најјаче средство против русалки је пелин, а користан је и бијели лук.
Русалке обитавају са водењацима, а каткад и саме у мањим ријекама и језерима гдје водењака нема. Имају своју краљицу која их дозива трубом и подређена је краљу водењака.
Види још [уреди]
- Водењак
- Списак тајанствених бића
- Списак словенских митолошких бића
- „Русалка“, опера Антоњина Дворжака
|
|||||||||||||||
