Руска православна црква

Руска православна црква Русская Православная Церковь
Храм Христа Спаситеља у Москви
Основне информације
Оснивач	- апостол Андрија Првозвани (по предању) - велики кнез Владимир I Велики
Аутокефалност	de iure — 1589. de facto — 1448.
Канонско признање	Канонски призната
Предстојатељ	Патријарх московски и све Русије Кирил
Сједиште	Москва
Резиденција предстојатеља	Москва
Канонска јурисдикција	Русија  Украјина  Белорусија  Молдавија (спорно)  Азербејџан  Казахстан  Киргистан  Летонија  Литванија  Таџикистан  Туркменистан  Узбекистан  Естонија (спорно)
Аутономне цркве	Аутономне цркве — Кинеска православна црква и Јапанска православна црква Самоуправна црква с правима широке аутономије — Украјинска православна црква Самоуправне цркве — Летонска православна црква, Православна црква Молдавије, Руска православна загранична црква и Естонска православна црква Егзархат — Бјелоруска православна црква
Богослужбени језик	Црквенословенски језик
Календар	Јулијански календар
Број
Архијереја	290
Епархија	224
Манастира	788
Званична страница	www.patriarchia.ru

Руска православна црква или Московски патријархат (рус. Русская Православная Церковь или Московский патриархат) помјесна је аутокефална црква. Налази се на 5. мјесту у диптиху православних цркава. Има ранг патријаршије.

Устројство

Устројство Руске православне цркве је прописано Уставом Руске православне цркве, који је дефинише као „многонационалну помјесну аутокефалну цркву која се налази у вјерском јединству и молитвено-канонском заједницом са другим помјесним православним црквама“.

Од 17. маја 2007, након потписивања Акта о канонској заједници између Руске православне цркве и Руске православне заграничне цркве, Руска православна загранична црква је постала самоуправна јединица Руске православне цркве. У канонској зависности од Руске православне цркве се налази аутономна Јапанска православна црква и Кинеска православна црква.

Према Уставу Руске православне цркве, највиши органи црквене власти су Помјесни сабор, Архијерејски сабор и Свети синод на челу са патријархом, који врше законодавну, извршну и судску власт у оквиру својих надлежности.

Помјесни сабор може сазвати Архијерејски сабор или у изузетним случајевима патријарх и Свети синод. Помјесни сабор бира патријарха.

Архијерејски сабор чине сви епархијски и викарни архијереји. Према Уставу, сазива се једанпут у четири године. Архијерејски сабор је највиши црквени суд; суд прве и последње инстанце при догматским и канонским одступањима у раду патријарха московског и све Русије.

Патријарх је поглавар Руске православне цркве и има титулу „Његова светост патријарх московски и све Русије“. Он је први међу епископима Руске православне цркве, и његово име се спомиње на свим богослужењима у храмовима Руске православне цркве. Он је непосредни епархијски архијереј града Москве (Московска градска епархија) док се Московска област налази под непосредном управом патријарховог намјесника — митрополита крутицког и коломенског (Московска епархија). Патријарх има општецрквене управне надлежности: заједно са Светим синодом сазива Архијерејски сабор, а у изузетним случајевима и Помјесни сабор, и предсједава на њима. Он сноси одговорност за извршавање одлука сабора и Светог синода, издаје указе о именовању епархијских архијереја, руководилаца синодалних установа, викарних архијереја, ректора духовних школа и других лица која именује Свети синод. Патријарх награђује архијереје титулама и највишим црквеним одличјима, награђује клирике и лаике црквеним признањима. Он је архимандрит (настојатељ) Тројице Сергијеве лавре и многих других манастира.

Патријарх представља и заступа Руску православну цркву пред другим поглаварима помјесних православних цркава извршавајући одлуке сабора или Светог синода, а може представљати Цркву у своје име. Он такође представља и заступа Руску православну цркву пред највишим органима државне власти и другим световним властима. Московска патријаршија је установа Руске православне цркве који обједињује све структуре којима непосредно руководи патријарх.

Свети синод се састоји из предсједника — патријарха, девет сталних и пет привремених чланова — епархијских архијереја.

Основна територијална јединица је епархија на чијем челу стоји епархијски архијереј и која обједињује све парохије и манастире на њеној територији. Границе епархија одређује Свети синод. Органи епархијске управе су епархијска скупштина и епархијски савјет, помоћу којих архијереј управља епархијом.

Основна организациона јединица црквеног устројства је парохија која се састоји из клира и лаика (парохијана) обједињених у један храм. На челу парохије стоји настојатељ храма кога поставља епархијски архијереј. Органи парохијске управе су: парохијска скупштина на чијем челу стоји настојатељ храма, парохијски савјет (извршни орган, потчињен парохијском сабору и састоји се из предсједника — црквеног старца, његовог помоћника и благајника) и ревизорска комисија.

Види још

• Историја Руске православне цркве
• Руски светитељи

Литература

• А. В. Карташев, Очерки по истории Русской церкви. Париж, 1959;
• Митр. Макарий (Булгаков), История Русской церкви, т. I-XII. Санкт-Петербург, 1864-1886. (переизд. Москва, 1996);
• Русская Православная Церковь 988-1988: Очерки истории, т. I-II. Москва, 1988;
• Н. Д. Тальберг, История Русской церкви. Jordanville 1959; М. В. Толстой, История Русской церкви. Москва, 1991;
• Г. Фло-ровский, Пути русскаго богословия. Париж, 1937.

Спољашње везе

• Званична страница Московског патријархата
• Цркве у Москви - Фотографије Травел Магазин
• Руска православна црква ван Русије