Руске авангарде

Из Википедије, слободне енциклопедије



Авангардна група сликара окупљала се око часописа „Мир искуства“ и заузимала се за оживљавање руске народне уметности, а најзначајније резултате постигнула је у сценографији и костимографији.

Почетком 20. века у руску архитектуру стижу западноевропски утицаји, прво сецесија, а онда функционализам. Главни покретачи руске апстракције били су Василиј Кандински, који је уједно и аутор прве апстрактне слике (1910. године), те М. Ф. Ларинов и Н. С. Гончарова (утемељитељи рајонизма), а Казимир Маљевич је био најрадикалнији од њих (зачетник супрематизма).

Зачетник конструктивизма, најранијег облика апстрактне скулптуре, био је Владимир Татљин. Идеје конструктивизма у Европу су пронели вајари: Александар Архипенко, Антоан Певзнер и Наум Габо.

Совјетски стил[уреди]

Након Октобарске револуције догодио се краткотрајан, али славан покушај модернизације руске уметности у којем је авангарда постала службеним стилом. Но, убрзо су авангардни уметници били шиканирани и чак затварани, а од 1934. године једини признати ликовни израз био је социјалистички реализам. У Русији су рођени, али су је напустили нетом или након Октобарске револуције: Алексеј Јављенски,, Марк Шагал, Ел Лиситски, М. Ф. Ларионов и његова супруга Н. С. Гончарова и С. Пољаков.

У сликарству се величају култови Стаљина, младости и радника. Идеолошке монументалне споменике, и портрете изводила је В. И. Мухина, а у архитектури је превладао стил у којему се величала моћ државе (Лењинов маузолеј на Црвеном тргу у Москви, 1924.-30.

Савремена руска уметност[уреди]

Совјетски стил траје све до распада Совјетског Савеза 1991. године када се јавља тзв. постсоцијалистички стил. Млади нараштај архитеката пројектује у свим стиловима постмодерне архитектуре. Раздобље након 1990.-тих обележава настанак многобројних уметничких група које се крећу од геометријске апстракције преко хепенинга, ленд-арта, концептуалне уметности и инсталација (Иља Кабаков), до хипереализма надахнутог социјалистичким реализмом (тзв. Уметност Перестројке).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  1. H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  2. Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  3. Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
  4. Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
  5. Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  6. Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1969.
  7. Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1959.
  8. Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  9. Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
  10. Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  11. Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
  12. hr Wikipedia

Спољашње везе[уреди]


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам