Руско-турски рат (1568—1570)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Руско-турски рат (1568—1570)
Део Руско-турски рат
Русско-турецкая война 1568.jpg
Време: 15681570
Локација: Астрахан и Азов
Узрок рата: покушај турске да стави под своју власт Астраханску област
Резултат: Победа Русије
Промене у територији: Астрахан, Јужна русија
Сукобљене стране
Flag of Tzar of Muscovia.svg Руско царство Ottoman flag Османско царство
Kok Bayraq.PNG Кримски Каганат
Заповедници
Иван IV Грозни
принц Петар Серербјаков Оболенски
Мехмед-паша Соколовић
Селим II
Касим паша
Девлет I Герај,
Јачина
30.000 2.000 спахија
18.000 јањичара
50.000 татарских коњаника
неколико хиљада нерегуларних војника
Губици
{{{подаци}}}

Руско-турски рат (1568—1570) је био низ војних окршаја од 1568.год. до 1570.г. између Русије и Отоманског царства. Узрок рата било је заузеће града Астрахана и његовог Астраханског Каганата од стране руског цара Ивана грозног, 1556. године.

Ток рата[уреди]

Султан Селим II. Је 1568. г. био покретач сукоба са својим будућим северним такмацом, одлучивши да споји реке Волгу и Дон каналом, и да на тај начин учврсти своју власт над црноморским приморјем. У лето 1569. г. велика војска под водством Касим-паше од: 18.000 јањичара, 2000 спахија, и неколико хиљада азапа, и акинџија, послана је да опколи Астрахан. Сигурност радова на каналу, требала је да чува војска од 50.000 Татара, док је османска флота опседала утврђење Азов на ушћу Дона у Азовско море.

Војни заповедник Астрахана кнез Шеребјанов је са својом посадом од 30.000 људи, изјурио из града и силовито поразио нападаче, разјурио раднике и Татаре. Око 70% преосталих противничких војника страдало је од смрзавања, или су у степама допали шака черкезима. Док је отоманску флоту уништила олуја.


Крај рат и мировни споразум[уреди]

На почетку 1570., цар Иван послао је свог изасланика у Цариград и закључио мир са султаном. Чиме је Турска признала Русиком царству право на Астрахан. Међутим овај мир није дуго потрајао, јер је уследио руско-кримски рат , и већ 1571. г. татарска војска је напала и спалила Москву.


Литература[уреди]