Рустем-паша Опуковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рустем-паша Опуковић
رستم پاشا
Ruestem presumably.jpg
Дамат Рустем-паша
Датум рођења 1500.
Место рођења Скрадин
Датум смрти 10. јули 1561.
Место смрти Истанбул, Османско царство
Земља службе Ottoman flag Османско царство
Звање Велики везир
Функције Велики везир Османског царства
Мандат 1544—1553. (први мандат)
1555—1561. (други мандат)
Претходник Хадим Сулејман-паша
Кара Ахмет-паша
Наследник Кара Ахмет-паша
Семиз Али-паша

Рустем-паша Опуковић или Рустем-паша Хрват (ота. رستم پاشا, тур. Rüstem-paşa; око 1500, Скрадин10. јули 1561, Истанбул), познат и као Дамат Рустем-паша (тур. Damat Rüstem-paşa; Damat — зет Османске династије) био је османски генерал, војсковођа, као и велики везир Османског царства два пута. Био је хрватског порекла, из Босне.[1]

Живот[уреди]

Рустем-пашина џамија у Истанбулу.

Рустем-паша је рођен у Скрадину, на подручју данашње Хрватске[2]. Живео је у католичкој породици од које је отет још као дете и одведен у Истанбул. У Истанбулу се школовао и изградио завидну војну каријеру. Након тога је постављен за гувернера Дијарбакира. Убрзо постаје дамат, односно зет Османске династије јер се 1539. године жени Михримах султанијом, принцезом Османског царства и кћерком јединицом султана Сулејмана Величанственог и његове венчане супруге Хурем султаније, односно Рокселане.

Пет година након венчања, Сулејман га поставља за великог везира Порте. Његовом великом и наглом напретку у државним пословима је без сумње допринела Рокселана, која је имала велики утицај на Сулејмана и политику Османлија. Рустем-паша је постављен на ову позицију ради смањења инфлације и пуњења државног буџета новцем.

Године 1552. постављен је за врховног војног заповедника у походу на Персију. У току похода, Рустем-паша је послао Сулејману већ унапред написано писмо у којем стоји да би војска хтела да више државу и походе не води он, већ неко млађи и способнији. Сулејман се забринуо, а Рустем му је преко спахијског аге, Сулејмановог миљеника поручио да се принц Мустафа не противи идеји о смени Сулејмана и његовог доласка на престо.

Турбе Рустем-паше.

Поход је отказан, а Сулејман је следеће, 1553. године сам стао на чело војске и кренуо према истоку, а такође и наредио Мустафи да изађе пред њега. Принц је и сам оклевао, али га је Рустем-паша наговорио да то учини, док је са друге стране Сулејмана упозоравао да принц са својом војском долази како би га свргнуо. Под шатором његовог оца, Мустафа је убијен од стране плаћених слуга, док је и сам султан помно посматрао убиство свог првог сина.[3] Поред Рустем-паше, и сама Рокселана је имала удела у овој одлуци. Свог мужа је наговарала против принца Мустафе, како би осигурала једном од својих принчева престо.

Након погибије принца, османски народ је кривца у овој одлуци нашао управо у Рокселани и Рустем-паши. Народ је сматрао да су они прави кривци смрти омиљеног принца за којег је народ имао само речи хвале. Поред народа, своје незадовољство су изразили и јањичари код којих је принц Мустафа био омиљен. Због тога су дигли побуну. Сулејман се уплашио ове побуне, па је зато на захтев народа морао да смени Рустем-пашу са позиције великог везира[4]. После овога, побуна је угушена са доста новца, а Рустем је након две године поново постављен за великог везира.

На овој позицији је остао све до своје смрти, 10. јула 1561. Био је један од најбогатијих људи у држави[5], а његово велико богатство је наследила управо његова удовица Михримах. Сахрањен је у турбету, у дворишту џамије Шехзаде у којој је сахрањен и Принц Мехмет. У спомен на њега остала је и Џамија Рустем-паше која је настала између 1561. и 1563. године[6][7].

Извори[уреди]

  1. ^ Albert Howe Lybyer, The government of the Ottoman empire in the time of Suleiman the Magnificent, 1913., Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. OCLC 1562148.
  2. ^ John Van Antwerp Fine, When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods, 2006., Michigan: University of Michigan Press. ISBN 0-472-11414-X.
  3. ^ A. Clot 2005. pp. 157-158.
  4. ^ A. Clot 2005. pp. 158-159; G. Goodwin 2006. pp. 98., 145.-146.
  5. ^ http://www.zsem.hr/site/dmdocs/Hersak.pdf
  6. ^ Hammer-Purgstall, History of the Ottoman empire
  7. ^ Suraiyah Faroqhi, Subjects of the Sultan: Culture and Daily Life in the Ottoman Empire, 2005. I B Tauris. ISBN 1-85043-760-2.

Види још[уреди]



Претходник:
Хадим Сулејман-паша
Велики везир Османског царства
28. новембар 15446. октобар 1553.
Наследник:
Кара Ахмет-паша
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}



Претходник:
Кара Ахмет-паша
Велики везир Османског царства
29. септембар 155510. јул 1561.
Наследник:
Семиз Али-паша
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}