Рушљорибе

С Википедије, слободне енциклопедије

Рушљорибе
Временски распон: 430–0 Ma[1][2]
касни силур до садашњости
Примери рушљориба
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Подтип: Vertebrata
Инфратип: Gnathostomata
Кладус: Eugnathostomata
Класа: Chondrichthyes
Huxley, 1880
Поткласе и редови

Рушљорибе (Chondrichthyes) су група, класа, морских риба грабљивица са хрскавичавим скелетом. Ова класа обухвата око 800 рецентних врста од којих су најпознатије ајкуле и раже.

Унутрашњи скелет (ендоскелет) им је потпуно изграђен од хрскавице. Код одраслих јединки нотохорда је замењена кичменим пршљеновима. Коштане плочице смештене у кожи носе плакоидне крљушти које су у облику зуболиког наставка.

Глава је напред извучена шиљато у продужетак назван рострум па због тога усни отвор лежи са трбушне стране и у виду је попречног прореза. Према тој особини називају се и плагиостоми (Plagiostomi) јер на грч. plagios је попречан, а stoma су уста.

Имају пет пари шкрга (веома ретко шест или седам) које су смештене у одвојеним шкржним кесама и имају засебне отворе ка спољашњој средини. Шкржни отвори су без поклопаца и раздвојени су широким преградама. Може се, код појединих врста наћи, још један закржљали шкржни отвор назван спиракулум (spiraculum). Од њега се код копнених, четвороножних кичмењака (тетрапода) Еустахијева туба. Ове рибе немају рибљи мехур.

У унутрашњости црева налази се спирална преграда која повећава пут хране кроз њега. У завршном делу црева образује се клоака у коју се изливају изводни канали полних жлезда и мокровод.

Рушљорибе су раздвојених полова који се разликују међусобно према облику трбушних пераја. Трбушна пераја мужјака играју улогу спољашњег копулаторног органа.

Женски полни систем састоји се од:

Многе ајкуле су вивипарне, односно, рађају живе младунце па су њихова јаја са танким омотачем.

Мушки полни систем се састоји од парних семеника из који се мушке полне ћелије спроводе предњим делом бубрега, мезонефроса.

Врсте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Botella, H.A.; Donoghue, P.C.J.; Martínez-Pérez, C. (2009). „Enameloid microstructure in the oldest known chondrichthyan teeth”. Acta Zoologica. 90 (Supplement): 103—108. doi:10.1111/j.1463-6395.2008.00337.x. 
  2. ^ „Chondrichthyes”. PalaeoDB. Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено 26. 11. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
  • Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]