Руј

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Руј (вишезначна одредница).
Руј
Cotinus coggygria5.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Sapindales
породица: Anacardiaceae
потпородица: Anacardioideae
трибус: Rhoeae
род: Cotinus
Adans.
врсте

Cotinus coggygria
Cotinus obovatus
? Cotinus nana
Cotinus carranzae †
Cotinus chiangii †
Cotinus cretacica †
Cotinus elliptica †
Cotinus fraterna †
Cotinus lavrovii †
Cotinus orbiculatus †
Cotinus szechuanensis †

Екологија таксона
Животна форма:
P, NP (фанерофите и нанофанерофите)

Руј (Cotinus) је род листопадних дрвенастих биљака из фамилије Anacardiaceae. Обухвата 2 савремене врсте, једну евроазијску (Cotinus coggygria) и једну северноамеричку (Cotinus obovatus). Назив рода потиче од грчке речи kotinos, што је код Теофраста назив за дивљу маслину[1].

Раније се овај род биљака класификовао унутар сродног рода Rhus.

Опис[уреди]

Биљке овог рода су животне форме дрвета или жбуна, висине до 7 m (евроазијски руј), односно 12 m (амерички руј). Листови су цели, округлог облика, са равним ободом, дужине 3—13 cm. Цветови су ситни, величине до 3 mm, петочлани, жућкасте боје, сакупљени у вршне метличасте цвасти величине до 30 cm. У цвасти постоје и стерилни цветови, са длачицама на својим цветним дршкама (отуда магловит изглед цвасти). Биљке су једнодоме, понекад дводоме[1]. Плод је сува, ситна коштуница која садржи једно семе, а на којој се задржавају чашични листићи.

Узгој[уреди]

Врсте овог рода, а нарочито евроазијски руј, су често коришћене као украсни жбунови. Узгојен је велики број култивара, од којих су неки хибридног порекла (настали укрштањем две врсте руја).

Употреба[уреди]

Листови евроазијског руја садрже око 30 % танина, те су се користили као антисептик и астрингент[2]. Из дрвета и лишћа добијају се боје за кожу, вуну и свилу[1]. Дрво се користи у столарству.

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Јовановић Б. 1973. Род Cotinus Adans.. У: Јосифовић М (ed.) Флора СР Србије V. САНУ: Београд.
  2. ^ Johnson T. 1999. CRC Ethnobotany Desk Reference. CRC Press. ISBN 0-8493-1187-X (str. 708)

Спољашње везе[уреди]