Рујини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фреска жреца бога Световида у светилишту на рту Аркона

Рујини, познати и као Рујани, Рујанци, Руни, словенско су племе које је у VI веку[тражи се извор од 08. 2013.] насељавало острво Риген.

Историја[уреди]

У средњем веку словенска племена су насељавала велике области земаља модерне источне, северне и североисточне Немачке, укључујући и острво Руген, кога су словени називали Рујан. Племена која су насељавла острво по њему је названо Рујани, Рујини, Рујанци. На острву је постојао дрвени пагански верски центар са светилиштем у част словенског божанства Световидаа на рту Аркони.

Рујани су били су у војно-племенском савезу са Ободритима, Поморанима и другим словенским племенима.

Бавили су се претежно сточарством, пољопривредом и риболовом. Према налазима археолога, имали су јаке трговинске везе са скандинавским и Балтичким државама и водили ратове са суседима, да заштите своју територију. Током ових ратова Рујини су изгубили своју независност 1168. године када је срушена њихова градска тврђава у Аркони и уништено светилиште бога Световида.

Према данској историографији рујански кнез Јаромир је пао у вазални однос према данском краљу, а острво аркона је постало део бискупије са центром у Роскилди. Током овог периода Рујани су присилно масовно превођени у хришћанство.

Године 1234. Рујани су се ослободили данске владавине и проширили своје поседе на просторе данашње немачке покрајине Мекленбург-Западна Померанија, где су осовали град, данас познат као Штралзунд (Поморско Стрзелово).

Године 1282. септембарски кнез Вишеслав (Вацлав) II закључује споразум са немачким краљем Рудолфом I споразум, којим Рујани постају део Немачко-римског царства. У наредних неколико векова, Рујани се постепено потпуно германизују.

Године 1325. умро је последњи рујански кнез Вишеслав (Вацлав) III Пшемисл.

Рујански кнезови[уреди]

  • Вишеслав I (око 955)
  • Круто (Крит) (1066)
  • Гримн (1100)
  • Ратислав (Рача) (1138)
  • Чеслав (Часлав) (од 1164 — после 1170/до 1181)

Литература[уреди]

  • Ole Harck, Christian Lübke, Zwischen Reric und Bornhöved: Die Beziehungen zwischen den Dänen und ihren slawischen Nachbarn vom 9. Bis ins 13. Jahrhundert: Beiträge einer internationalen Konferenz, Leipzig, 4.-6. Dezember 1997, Franz Steiner Verlag, 2001, pp. 15, ISBN 3-515-07671-9
  • Sebastian Brather, Archäologie der westlichen Slawen: Siedlung, Wirtschaft und Gesellschaft im früh- und hochmittelalterlichen Ostmitteleuropa, Walter de Gruyter, 2001, pp. 331, ISBN 3-11-017061-2
  • Gerhard Krause, Horst Robert Balz, Gerhard Müller, Theologische Realenzyklopädie, Walter de Gruyter, 1997, pp.40ff, ISBN 3-11-015435-8
  • Werner Buchholz, Pommern, Siedler, 1999, pp. 34, ISBN 3-88680-272-8
  • Jan M Piskorski, Pommern im Wandel der Zeit, 1999, pp. 43, ISBN 839061848
  • Werner Buchholz, Pommern, Siedler, 1999, pp.46-52,pp.61-63 ISBN 3-88680-272-8
  • Klaus Herbers, Nikolas Jaspert, Grenzräume und Grenzüberschreitungen im Vergleich: Der Osten und der Westen des mittelalterlichen Lateineuropa, 2007, pp. 76ff, ISBN 3-05-004155-2. ISBN 978-3-05-004155-1.
  • Joachim Herrmann, Die Slawen in Deutschland, Akademie-Verlag Berlin, 1985, pp. 27, pp.33ff
  • Johannes Hoops, Hans-Peter Naumann, Franziska Lanter, Oliver Szokody, Heinrich Beck, Rudolf Simek, Sebastian Brather, Detlev Ellmers, Kurt Schier, Ulrike Sprenger, Else Ebel, Klaus Düwel, Wilhelm Heizmann, Heiko Uecker, Jürgen Udolph, Reallexikon der germanischen Altertumskunde, Walter de Gruyter, pp.419ff, ISBN 3-11-017733-1
  • Kyra T. Inachin, Die Geschichte Pommerns, Hinstorff Rostock, 2008, pp. 14. ISBN 978-3-356-01044-2.
  • Werner Besch, Sprachgeschichte: Ein Handbuch zur Geschichte der deutschen Sprache und ihrer Erforschung2nd edition, Walter de Gruyter, 1998, pp. 2707, ISBN 3-11-015883-3 [1]
  • Joachim Herrmann, Die Slawen in Deutschland, Akademie-Verlag Berlin, 1985, pp. 367