Р-7 Семјорка
Р-7 Семјорка (рус. Р-7 Семёрка) је прва совјетска и свјетска интерконтинентална балистичка ракета уведена у употребу. Понешто измијењена кориштена је за лансирање првог вјештачког сателита Спутњик-1. Касније је постала основа за ракете-носаче Востока, Восхода, Сојуза, и ракету Молнија.
ГРАУ ознака ракете је 8К71 а НАТО ознака SS-6 Sapwood.
Садржај |
Опис [уреди]
Р-7 је дугачка 34 метра, пречника 3 метра и тежине 280 тона. Има 2 степена погоњена текућим кисеоником и керозином. Домет је око 8800 километара, тачност на циљу 5 км, са нуклеарном бојном главом од 3 мегатона.
Први степен сачињавају 4 бочне ракете које се по употреби одбацују. Централни степен ради све вријеме и сачињава други степен ракете. Вођење је инерцијално.
Развој [уреди]
Развој је почео 1953. у ОКБ-1, Сергеј Корољов је био главни конструктор.
Насупрот неким тврдњама да је ракета била само развој њемачке Фау-2, многи нови системи и рјешења су кориштени. Умјесто сктретања млаза код Фау-2, кориштени су посебни мотори за маневар. Умјесто алкохола је кориштен керозин, систем вођења је био другачији, и тако даље.
Послије дугог развоја, први тест ракете је урађен 15. маја 1957. из Бајконура. Први успјешан лет је изведен 21. августа 1957. Дана 4. октобра 1957. Спутњик-1 је лансиран са измијењеном верзијом ракете Р-7.
Побољшана верзија ракете под ознаком 8К74 (Р-7А) је развијена 1958-1959., са дометом 12000 км, већом носивошћу и побољшањима у систему вођења. Ова ракета је уведена у наоружање совјетске армије, али ни у којем тренутку више од 10-ак ракета није било спремно за лансирање, због компликованог и осјетљивог система пуњења текућим горивом.
Употреба [уреди]
Прва јединица наоружана са Р-7 је постала оперативна 9. фебруара 1959., а потпуна борбена способност је постигнута 1962.
Систем је био скуп и тежак за прикривање. Да би ракете биле спремне за акцију, морале су бити напуњене испарљивим текућим кисеоником, а процес је трајао 20 сати. У стању спремности за лансирање су могле остати само око један дан, па су биле потенцијална лака мета за америчке бомбардере приликом пуњења горивом.
Због ових великих мана, СССР је убрзао напоре на добијању бољих ракета носача нуклеарних бојних глава. До 1968. ракете Р-7 су избачене из војне употребе.
Иако неподесна као оружје, Р-7 је постала основа за развој совјетских ракета-носача вјештачких сателита и космичких летјелица.
Спољашње везе [уреди]
