САО Западна Славонија

Из Википедије, слободне енциклопедије
САО Западна Славонија
Српска аутономна област Западна Славонија
Застава (недостаје слика грба)
Застава Грб
SAO 1990.png
Географија
Земља Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Главни град Пакрац
Друштво
Званични језици српски
Владавина
Оснивање 1990
Престанак 1991
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of SR Croatia.svg Социјалистичка Република Хрватска (СФР Југославија) Република Српска Крајина Flag of Serbian Krajina (1991).svg
[[Портал:]]

САО Западна Славонија (Српска аутономна област Западна Славонија) је била српски самопроглашени ентитет унутар СР Хрватске. Створена је 12. августа 1991.[1] и касније је укључена у састав Републике Српске Крајине.

Историја[уреди]

Убрзо након проглашења САО Западне Славоније, српске снаге, потпомогнуте ЈНА су заузеле Окучане и Дарувар и тиме створиле опасност по хрватску страну да изгуби контролу над Славонијом. Следећих месеци су уследиле жестоке борбе за Пакрац. Када је заузет Пакрац, већина Хрвата је напустило ово подручје. 31. октобра 1991. хрватске снаге су отпочеле две операције, Откос 10 и Оркан 91. Циљ ових операција је био да се одбаце српске снаге, и заузму територије које су држали Срби. Хрватска војска је заузела Дарувар, и већина Срба је напустила ово подручје. Славонски православни центар у Пакрацу је разорен. У овом делу рата у Хрватској су почињени злочини на обе стране. Најчешће је становништа напуштало домове када би наишла „непријатељска“ војска.

Даруварски споразум[уреди]

18. фебруара 1993. Хрвати и вође локалних Срба су потписали Даруварски споразум. Споразум је држан у тајности, и односио се на нормализовање живота људи, који су живели близу линије раздвајања. Међутим, власти у Книну су сазнале за овај договор и ухапсили су његове потписнике.[2]

САО Западна Славонија је нестала после операција Бљесак маја 1995, у којој је скоро сав српски живаљ напустио ове крајеве (око 30.000 људи). Десили су се бројни злочини и убиства. У знак одмазде Милан Мартић је наредио ракетирање Загреба.

Административне области[уреди]

Територија Западне Славоније која је била под заштитом УН-а је била састављена из 4 општина: Окучани, Пакрац, Дарувар и Грубишно Поље. Међутим Српска војска Крајине је контролисала само општину Окучани и део општине Пакрац.

Становништво[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Hrvatski memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata, Приступљено 1. 4. 2013.
  2. ^ ((hr)) Рат у Хрватској 1991-95, Део II, Приступљено 24. 4. 2013.

Литература[уреди]