САО Крајина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Крајина (вишезначна одредница).
САО Крајина
Српска аутономна област Крајина
Застава (недостаје слика грба)
Застава Грб
SAO 1990.png
Географија
Земља Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Главни град Книн
Друштво
Званични језици српски
Владавина
Оснивање 1990
Престанак 1991
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Serbian Krajina (1991).svg САО Книнска Крајина (СФР Југославија) Република Српска Крајина Flag of Serbian Krajina (1991).svg
[[Портал:]]

САО Крајина (Српска аутономна област Крајина) је била самопроглашена аутономна област унутар СР Хрватске. Постојала је у периоду од 1990. до 1991. када је укључена у Републику Српску Крајину. САО Крајина је била главни део Републике Српске Крајине.

Историја[уреди]

Октобра 1990. САО Книнска Крајина се 27. јуна 1990. удружила са српским општинама у Лици и остатку Северне Далмације у Заједницу општина Северне Далмације и Лике. После удруживања са овим областима, она постаје „Удружење аутономних српских општина“. Ова творевина убрзо ствара своју владу, парламент (Српско Народно Вијеће), и полако добија одлике суверене државе.

Првобитни план хрватског врха и Фрање Туђмана је био да створи националну државу Хрвата (што је и учинио изменама устава 1990. године), у саставу СФРЈ. Касније се одустало од ове идеје, и желела се нека лабава конфедерација Хрватске, и осталих југословенских земаља. Срби, који су хтели да остану да живе у Југославији, нису прихватили ове промене и жеље хрватског врха, па су се стога организовали у циљу заштите својих права, и у жељи да остану део Југославије.

28. фебруара, 1991. САО Крајина је званично проглашена, и објавила је да она жели остати део СФРЈ, и да ће на евентуално проглашење хрватске независности, Срби одговорити истом мером.

„Српско Народно Вијеће“ 16. марта, 1991. је изгласало, да ће се у случају независности Хрватске од СФРЈ, Крајина прогласти независном од Хрватске, али у саставу Југославије. Неке крајишке вође су чак изјавиле жељу да Крајину анектира Србија.

12. маја, 1991. одржан је референдум о даљој судбини Крајине. На референдуму су могли да учествују само Срби. Референдумом је одлучено, да се Крајина отцепљује од Хрватске, и да остаје део Југославије.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Рат у Хрватској

Убрзо након проглашења независности почели су сукоби између Срба и Хрвата. ЈНА покушава да раздвоји зараћене стране, али убрзо стаје на страну Срба и помаже им да прошире територију коју контролишу. Западна Славонија и Источна Славонија, Барања и Западни Срем долазе под српску контролу, и тада Срби држе под влашћу трећину површине авнојевске Хрватске.

19. децембра, 1991. Милан Бабић (председник САО Крајине) и Горан Хаџић (председник Источне Славоније, Барање и Западног Срема) су прогласили уједињење ове две области и прогласили Републику Српску Крајину. Фебруара 1992. ова република се прогласила независном.

Види још[уреди]

Литература[уреди]