Сабина Шпилрајн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сабина Шпилрајн

Sabina Spielrein.jpeg
Сабина Шпилрајн

Пуно име Сабина Нафтуловна Шпилрајн
Датум рођења: 7. новембар 1885.
Место рођења: Ростов на Дону (Руска Империја)
Датум смрти: 12. август 1942.
Место смрти: Ростов на Дону (Совјетски Савез)

Сабина Нафтуловна Шпилрајн (рус. Сабина Нафтуловна Шпильрейн, нем. Sabina Spielrein; Ростов на Дону, 7. новембар 1885Ростов на Дону, 12. август 1942) је била једна од првих жена психоаналитичара.

Живот и дело[уреди]

Сабина Шпилрајн је рођена 1885. године у Ростову на Дону, Русија, у породици јеврејског трговца. Са осамнаест година примљена је у психијатријску болницу Бургхелцли (Burghölzli) у близини Цириха, где је провела годину дана. Лекар задужен за њен случај био је млади швајцарски психијатар Карл Густав Јунг. Тада је Шпилрајнова први пут дошла у додир са психоанализом. Током боравка у Бургхелцлију почела је љубавна веза између Шпилрајнове и Јунга, која је трајала седам година.

У јулу 1905. године Шпилрајнова је започела студије медицине на Циришком универзитету. Дипломирала је 1911. године, одбранивши дисертацију под називом О психолошком садржају једног случаја шизофреније. У њој је објаснила порекло психотичног страха од сексуалног односа, доводећи га у везу са страхом пацијента од дезинтеграције личности. Велики утицај на њену дисертацију је имао Карл Густав Јунг. Исте године напустила је Цирих и настанила се у Бечу, где је постала чланица Бечког психоаналитичког друштва. У Бечу се 1912. године удала за Павела Шефтела, руског трговца јеврејског порекла. Наредне године је родила кћерку Ренату.

Године 1923. одлази прво у Москву, а зазим у Ростов на Дону, где заједно са Вером Шмит оснива дечју психијатријску болницу. Деца су звала болницу Бела соба, јер су намештај и зидови били беле боје. Совјетске власти су забраниле рад ове болнице под лажном оптужбом да се над децом спроводи сексуално насиље. Године 1924. забрањена је психоанализа. И поред тога Шпилрајнова је наставила психоаналитичку праксу. Те године је родила другу кћерку Еву.

Током Стаљинове велике чистке у периоду од 1935. до 1937. године нестала су њена три брата, од којих је један, Исак Шпилрајн, био пионир психолологије рада. Њен супруг је умро 1938. године под неразјашњеним околностима.

Године 1941. Ростов на Дону је окупирала нацистичка војска. Одбила је да напусти родни град, јер није веровала у суровост Немаца. Године 1942, заједно са своје две кћерке и осталим Јеврејима, затворена је у локалну синагогу и убијена на најбруталнији начин.

Сабина Шпилрајн је у историји психоанализе остала упамћена као аутор светски познатог рада под називом Деструкција као разлог постојања (докторски рад из 1912), који је послужио као основа за Фројдову теорију нагона смрти. То је разлог због којег Сабину Шпилрајн многи називају „заборављеним пиониром психоанализе“. У свом раду Шпилрајнова је по први поставила једно од најтежих и најважнијих питања у аналитичкој теорији и пракси, питање о нагону смрти, које је произашло из њених истраживања о мазохизму. Према Шпилрајновој, постоји почетно ми-искуство које је у супротности са ја-искуством, а то је повезано са деструкцијом "ега". У исто време, деструкција себе и регресија на ми-искуство имају позитивне резултате, јер појачавају социјални развој и културни напредак. Она закључује да је деструкција основа даљег развоја.

Класична психоанализа разуме однос између сексуалности и нагона смрти на веома разнолик начин. У књизи Иза принципа задовољства Фројд пише: "У њеном богатом и исцрпном раду, који је за мене недовољно јасан, Сабина Шпилрајн антиципира значајан део мојих размишљања. Она је запазила садистичку компоненту сексуалог нагона као као деструктиван нагон". Фројд је сматрао да су сексуални нагон и нагон смрти две силе које се издвајају из принципа задовољства. Он их није сматрао контрадикторним за разлику од Шпилрајнове. Према Фројду, заједнички именитељ за љубав и деструкцију је задовољство, за разлику од понављања које је иза принципа задовољства.

Иако је њен рад био и користан и плодоносан, како за Фројда, тако и за његове следбенике, Сабина Шпилрајн, нажалост, није имала битан утицај на савремену психоанализу.

Документи у вези са Сабином Шпилрајн, као и њена преписка са Јунгом и Фројдом, пронађени су објављени.

Године 2002. шведска редитељка Елизабет Мертон снимила је документарни филм „Зовем се Сабина Шпилрајн“.

Године 2002. снимљен је филм Душа Prendimi l'anima у режији Roberto Faenza у коме се описује љубавна веза између Јунга и Сабине Шпилрајн.

Године 2011. снимљен је филм Опасан метод A Dangerous Method, у коме се описује бурна веза између Карл Густав Јунга и Сабине Шпилрајн. У филму Сабину Шпилрајн глуми енглеска глумица Кира Најтли.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сабина Шпилрајн