Сава

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сава (река))
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Сава (вишезначна одредница).
Сава
Сава у Београду
Сава у Београду
Основне карактеристике
Дужина 940,3 км
Површина басена 95.719,46 км²
Просечан проток 1.564 м³/с
Слив Црно море
Пловност од Сиска до Београда
Водоток
Извор настаје спајањем Саве бохињке и Саве долинке у Словенским Алпима
Висина извора ~2800,2 м
Ушће Дунав
Географске карактеристике
Земље слива Застава Словеније Словенија Застава Хрватске Хрватска
Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина Застава Србије Србија
Области Застава Републике Српске Република Српска
Важније притоке Купа, Уна, Врбас, Босна, Дрина
Важнији градови Крањ, Загреб, Сисак, Брчко,Градишка Сремска Митровица Шабац, Београд
Ток Саве
Ток Саве

Река Сава је 940 километара дуга река у југоисточној Европи. Река има међународних значај и а њена долина представља главну везу Балканског полуострва са простором Европе западно од њега.

Подручје лево и десно од Саве се назива Посавина.

Површина слива Саве је 95.720 km². Он обухвата делове држава: Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије.

Природни услови[уреди]

Сава настаје спајањем река Саве Долинке и Саве Бохињке код Радовљице у северозападној Словенији. Сава Долинка извире на Крањској гори и спушта се са Караванки и Јулијских Алпа ка југоистоку. Сава Бохињка извире јужно од Триглава и тече ка истоку.

После састава код Радовљице река Сава тече ка југоистоку поред Крања и Љубљане, остављајући их на западу. Ту река прави велике Љубљанско поље, „жилу-куцавицу“ Словеније. Од Љубљане Сава мења правац тока ка истоку и протиче кроз низ клисура. Код Зиданог Моста, где се у њу улива Савиња, река мења ток ка југоистоку. Потом река протиче кроз Кршко и Брежице у оквиру питоме Долењске.

Од ушћа реке Сутле Сава улази у Хрватску и, убрзо, и до главног града Загреба (дели га стари и нови део града). После Загреба Сава постаје права низијска река, са спорим током, малим падом и много меандара (многи исправљени у скоријим временима). Протиче кроз веома ниску алувијалну раван, која је плавна и стога мочварна. Данас је овај део Посавине под заштитом, као Парк природе "Лоњско поље". Једино значајније градско насеље је Сисак.

Код Јасеновца река Сава добија значајну десну притоку, реку Уну и мења правац из југоисточног ка истоку, који мање-више задржава до ушћа у Дунав. Од Јасеновца река постаје и граница између Хрватске и Босне и Херцеговине (већим делом Републике Српске). У овом делу река постаје велика, захваљујући великим, десним притокама, са "босанске стране“ - Врбас, Босна и Дрина. Градови у овом делу су због постојеће вишевековне границе „двојни": Градишка и Стара Градишка, Славонски Брод и Брод, Шамац и Хрватски Шамац. Код Брчког река прави значајнију окуку ка југозападу.

15 километара западно од ушћа Дрине река пролази тромеђу Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Код Сремске Раче Сава прима воде Дрине, своје највеће и најзначајније притоке. Потом река протиче кроз Сремску Митровицу. После тога река прави поново значајну окуку ка југозападу, где се у темену окуке, на десној обали сместио град Шабац. После тога река тече источно, ка Обреновцу, после кога река скреће ка североистоку и Београду. У Београду, главном граду Србије, река Сава се улива у већи Дунав.

За ријечне бродове, Сава је пловна од Сиска до Београда.

Порекло хидронима[уреди]

Мост св. Иринеја изнад Саве

Река Сава је пробила свој данашњи коридор, савладавши баријеру код Подсуседа, отприлике пре десет хиљада година, или још једноставније речено на самом крају последњег леденог доба. Тада се, некада дугачки и јединствени масив раздвојио на три мање географске целине: Самоборско горје, Медведницу и Калник. Од тог времена до данас Сава је наталожила огромне количине шљунка и песка целом својом долином, а понегде је дебљина таквих наслага и до четрдесетак метара. Није довољно јасно писање неких античких аутора да се Дунав преко Саве повезује (спаја, улива) са Јадранским морем.

Сава (осн. σα, σως, sa, sos — јак, снажан, сигуран), што је карактеристика ове велике реке. Са суфиксом -ава, Сава је снажна река која богу Зевсу (Дунаву) налива нектар и храни га амброзијом, да би био бесмртан и натприродан. Од хидронима Сава води порекло и име Сабазиос (Σαβαζιος), са Саве. У митологији, Сабазије је трачко-фрижанско божанство. Његов отац је Зевс, који се у виду змије сјединио са Персефоном, Хадовом женом у његовим дворима крај реке Стига. Бога Сабазија славили су оргијастички људи, налик на Диониса, посебно жене из простог народа. Његово име поистовећује се са данашњим градом који се зове Шабац.

Први пут се име Шабац помиње у петнаестом веку, у летопису који је сачуван из 1476. године. Ту стоји да се Шабац раније звао Заслон, што би значило заклон, по имену неког брега, где је била првобитна локација града. Има тврдњи, да се име Шабац помиње и раније, још 1074. године. Постоје теорије да је име везано за реку Саву, која се и латински звала Sava, те многи сматрају да би се пре требало звати Sabacium. По неким ауторима се сматра да је Грчког порекла, јер Грци Саву зову Saba, па отуда,{Šabas}. По другом мишљењу назив града потиче из палеоглосологије Балкана, од назива реке Саве и бога Сабазија.

Притоке Саве[уреди]

Леве притоке су:

Десне притоке су:

Градови на Сави[уреди]

Значајни градови (по државама) на току Саве су:

Види још[уреди]

Збирка слика[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]