Савез комуниста Хрватске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Савез комуниста Хрватске
Комунистичка партија Хрватске
Застава Савеза комуниста
Секретар ЦК СКХ1 Ђуро Шпољарић2
Основана 1./2. август 1937.
Распуштена 1990
Наследник Странка демократских промјена
Седиште Аниндол, код Самобора
Држава Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Република Flag of SR Croatia.svg СР Хрватска
Млади огранак Савез социјалистичке омладине Хрватске
Број чланова (1981) 348.054
Идеологија Комунизам, Титоизам.
Политичка позиција Крајња левица
1Касније Председник ЦК СКХ.
2Први секретар ЦК СКХ.

Савез комуниста Хрватске је основана 1937. године под именом Комунистичка партија Хрватске као део Комунистичке партије Југославије.

Са повратком Јосипа Броза Тита из емиграције, започиње рад на стварању Комунистичке партије Хрватске. У свом извештају о стању у КПЈ, Тито, 14. априла 1937. године, даје приказ стања у Хрватској. У њему он посебно истиче да је загребачку партијску организацију нашао у врло лошем стању, због бројних провала и хапшења чланова.

После тога Тито формира групу која преузима рад око оснивања Комунистичке партије Хрватске. Оснивачки конгрес је одржан у ноћи између 1. и 2. августа 1937. године у Аниндолу, код Самобора. Било је присутно 16 делегата, који су представљали партијске организације из ширег подручја Осијека, Сплита, Сиска, Сушака, Вараждина и Загреба. Рад оснивачког конгреса ограничио се на анализу тадашње ситуације партијских организација у Хрватској и на смернице будућег рада на узградњи КПХ.

На конгресу је изабран и Централни комитет, у који је ушло 12 чланова: Ђуро Шпољарић, Павле Грегорић, Андрија Жаја, Јосип Краш, Божидар Аџија, Анка Буторац, Иван Дујмић, Марко Орешковић, Драго Петровић, Владо Јанић Цапо, Вицко Јеласка и Ловро Курир.

Први значајнији потез КПХ било је оснивање Народног фронта, који је требао представљати широки народни покрет. Убрзо је дошло и до сукоба унутар вођства КПХ и то посебно око односа према ХСС-у. Поред тога направљено је више озбиљнијих пропуста у реаговању на важне политичке догађаје у земљи, попут не изласка на изборе 1938. године. У јесен 1939. године започиње реорганизација КПХ, а утицај комуниста почиње да расте у Хрватској, због чега бан Бановине Хрватске, уз подршку ХСС-а, забрањује рад свим организацијама које је контролисала КПХ.

У августу 1940. године одржана је Прва земаљска конференција КПХ, на којој је Раде Кончар изабран за организационог секретара КПХ.

Савез комуниста Хрватске[уреди]

Године 1952. после Шестог конгреса КПЈ, на коме је Комунистичка партија Југославије променила назив у Савез комуниста Југославије и Комунистичка партија Хрватске мења назив у Савез комуниста Хрватске.

Споменик у Аниндолу код Самобора, на месту где је 1937. године основана КПХ.
Зграда друштвено-политичких организација у Загребу, некадашње седиште ЦК СКХ од 1968. до 1990. године.

У другој половини шездесетих година, након смене Александра Ранковића, међу руководством Савеза комуниста Хрватске јавила се тежња за већом економском и културном самосталношћу СР Хрватске од СФРЈ. Главни поборници те политике су били Савка Дабчевић-Кучар и Мико Трипало, вође Хрватског прољећа. На затвореној седници Извршног комитета СК Хрватске, која је одржана 4. јула 1971. године и на којој је учествовао и Јосип Броз Тито, први пут су осуђена „националистичка застрањења“ хрватског руководства.

Пошто се руководство СК Хрватске није дистанцирало од националистичке политике, на седници Извршног комитата СКХ, 30. новембра и 1. децембра 1971. године у Карађорђеву, оставке су Савка Дабчевић-Кучар, Мико Трипало, Перо Пикер, Марко Копртл и Јанко Бобетко. На седнци ЦК СКЈ, одржаној 1. и 2. децембра 1971. године, одлучено је да се са дотадађњих дужности смене председник и потпредседник Градског комитета СК Загреба Срећко Бијелић и Драгутин Харамија, а за новог председника Централног комитета СК Хрватске изабрана је Милка Планинц.

Током осамдесетих година унутар СК Хрватске води се борба између две струје. С једне стране је био Стипе Шувар, који је давао предност идеологији, а с друге Анте Марковић који је наглашаво технологију.

Године 1981. Савез комуниста Хрватске имао је 348.054 чланова.

Пред распад Југославије, председник Председништва ЦК СК Хрватске био је Станко Стојчевић, припадник тврде струје унутар СКХ, коју је предводио Мика Шпиљак. Нарочити заокрет се догодио 10. децембра 1989. године, када је Председништво ЦК СКХ прихватило захтев дванаест политичких странака којом се тражило расписивање избора на свим нивоима. Централни комитет је прихватио одлуку Председништва, а сутрадан 11. децембра почео је 11. конгрес СК Хрватске, који је трајао три дана и на коме је на чело СКХ дошао Ивица Рачан.

У јануару 1990. године делегација СК Хрватске је, заједно са делегацијом СК Словеније, напустила 14. ванредни конгрес СКЈ и тиме чином је СКХ престао да буде део СКЈ.

Почетком 1990. године Савез комуниста Хрватске је променио назив у Савез комуниста Хрватске - Странка демократских промена и под тим именом учествовао на првим вишестраначки изборима у Хрватској, који су одржани 22. и 23. априла (6. и 7. маја други круг) 1990. и освојио друго место са освојених 35 % или 107 посланичких места.

После првих вишестраначких избора партија мења назив у Странка демократских промена, а 1994. године (после уједињења са Социјалдемократском странком Хрватске) добија назив Социјалдемократска партија Хрватске (СДП), под којим и данас делује.

Лидери[уреди]

Литература[уреди]

  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979. „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Истраживачки центар „Комунист“ Београд, „Народна књига“ Београд и „Рад“ Београд, 1985. година.