Савез комуниста Црне Горе
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Савез комуниста Црне Горе Комунистичка партија Црне Горе
|
|
|---|---|
|
|
|
| Секретар ЦК СК ЦГ1 | Блажо Јовановић2 |
| Основана | октобар 1948 |
| Распуштена | 1991 |
| Наследник | Демократска партија социјалиста Црне Горе |
| Седиште | Титоград |
| Држава | |
| Република | |
| Млади огранак | Савез социјалистичке омладине Црне Горе |
| Број чланова (1980) | 72.009 |
| Идеологија | Комунизам, Титоизам. |
| Политичка позиција | Крајња левица |
| 1Касније Председник ЦК СК ЦГ. 2Први секретар ЦК СК ЦГ. |
|
Савез комуниста Црне Горе је основан октобра 1948. године као део Комунистичке партије Југославије.
Пре Шестог конгреса 1952 била је позната као Комунистичка партија Црне Горе.
Године 1980. Савез комуниста Црне Горе имао је 72.009 чланова.
На првим вишестраначким изборима у Црној Гори децембра 1990. године СК Црне Горе је убедљиво победио, освојивши 56.2 % гласова.
Јуна 1991. године Савез комуниста Црне Горе је променио назив у Демократска партија социјалиста, под којим и данас делује.
Лидери [уреди]
- Секретар Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку
- Блажо Јовановић (мај 1943 - 1948)
- Секретар Централног комитета КП Црне Горе
- Блажо Јовановић (1948 - 1952)
- Председници Извршног комитета ЦК СК Црне Горе
- Блажо Јовановић (1952 - 29. јун 1963)
- Ђорђије Пајковић (29. јун 1963 - 14. децембар 1968)
- Веселин Ђурановић (14. децембар 1968 - 21. март 1977)
- Војислав Срзентић (21. март 1977 - 1. јул 1982)
- Доброслав Ћулафић (1. јул 1982 - мај 1984)
- Видоје Жарковић (мај - 30. јул 1984)
- Марко Орландић (30. јул 1984 - мај 1986)
- Миљан Радовић (мај 1986 - 11. јануар 1989)
- Веселин Вукотић (вд) (11. јануар - 26. април 1989)
- Милица Пејановић-Ђуришић (26. април - 28. април 1989)
- Момир Булатовић (28. април 1989 - 22. јун 1991)
Литература [уреди]
- Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979. „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.
- Историја Савеза комуниста Југославије. Истраживачки центар „Комунист“ Београд, „Народна књига“ Београд и „Рад“ Београд, 1985. година.