Савез комуниста - Покрет за Југославију

Из Википедије, слободне енциклопедије
Савез комуниста - Покрет за Југославију
СК-ПЈ
Red-star-communism (1).png
Председник Стеван Мирковић
Заменик председника Мира Марковић
Потпредседници Ратко Крсмановић
Раде Лакушић
Секретар Александар Вулин
Оснивач Стеван Мирковић
Слоган "Пролетери свих земаља, уједините се!"
Основана 4. новембра 1990
Распуштена 23. јула 1994
Претходне странке Савез комуниста Југославије унутар Југословенске народне армије-ЈНА
Наследник Југословенска левица и
Савез комуниста Југославије у Србији — (један део чланства)
Седиште Београд
Држава Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Касније:
Flag of FR Yugoslavia.svg Савезна Република Југославија

Званичне новине "Комунист"
Химна Интернационала на руском ,Хор и оркестар Совјетског радија
Млади огранак Савез социјалистичке омладине Југославије
Број чланова (1994) око 110.000
Идеологија Марксизам,
Марксизам-лењинизам,
Комунизам,
Титоизам,
Радничко самоуправљање,
Југославизам,
Несврстаност.
Политичка позиција Левица
Савезна народна скупштина
2 / 250

( од 31. маја 1992 до 20. децембра 1992. године)

Међународно чланство Међународни комунистички покрет
Боје црвена (доминатна) и жута (тамно-златна)
 Друштвено-политичке организације
СФР Југославије

GRB JUGOSLAVIJE.svg

Савез комуниста Југославије
Социјалистички савез радног народа
Савез синдиката Југославије
Савез удружења бораца НОР-а Југославије
Савез социјалистичке омладине
Савез женских друштава
Чланска књижица Савеза комуниста - Покрета за Југославију

Савез комуниста - Покрет за Југославију (скраћено СК-ПЈ), (хрв. Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju (SK-PJ); мк. Сојузот на комунисти - Движење за Југославија (СК-ДЈ); сл. Zveza komunistov - Gibanje za Jugoslavijo (ZK-GJ)), је била опозициона политичка партија у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији - Републици Србији, формирана је 4. новембра 1990, од дотадашње организације Савеза комуниста Југославије у Југословенској народној армији, која је била комунистичке оријентације, њен оснивач и први председник био је истакнути генерал-пуковник Југословенске народне армије-ЈНА Стеван Мирковић, Савез комуниста - Покрет за Југославију приликом свога оснивања постаје правно-имовниски и идеолошки наследник Савеза комуниста Југославије и Савеза комуниста Југославије у Југословенској народној армији-ЈНА.

Политички програм[уреди]

Политички програм Савеза комуниста - Покрета за Југославију био је сличан програму Савеза комуниста Југославије унутар Југословенске народне армије-ЈНА. Савез комуниста-Покрет за Југославију је подржавао социјалистички режим државне самоуправе из времена владавине Јосипа Броза Тита у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, као и реформисани комунизам.

Партијска структура истакнутих чланова[уреди]

Партију су углавном сачињавала војна лица који су били чланови организације СКЈ у ЈНА, а међу познатијим члановима су били генерали: Вељко Кадијевић, Бранко Мамула, Никола Љубичић, Стеван Мирковић, као и познати политичари, Александар Вулин и Мирјана Марковић, супруга Слободана Милошевића.

Изборни резултат[уреди]

На Изборима за савезне посланике у Већу грађана Савезне скупштине СРЈ маја 1992., Савез комуниста - Покрет за Југославију је освојила 14.205 гласова, 0,35% и 2 посланичка мандата. Након ових избора до данас ниједна комунистичка партија није ушла у парламент, након увођења вишепартијског система. Народни посланик из Србије био је Ратко Крсмановић који је био касније високи функционер Југословенске левице и народни посланик из Црне Горе био је Раде Лакушић.

Деловање и престанак рада[уреди]

Плакат-постер Савеза комуниста - Покрета за Југославију

Иако се залагала за југословенство и обнову Југославије, партија је политички деловала само на простору крње Југославије тј. на територији Србије и Црне Горе имала је своје мање делове и огранке и у Словенији, Хрвацкој, Босни и Херцеговини и Македонији.

Савез комуниста-Покрет за Југославију је након почетка ратних збивања 1991 године и све док није престала са радом, у јавности је водила политику међунационалне толеранције и уважавања и антиратну политку, залагала се за престанак ратних збивања на простору Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, оштро је критиковала све врсте национализма који је био у то време распрострањен, залагала се за очување Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и за поновно успостављање комунистичког државног поретка и једнопартијске државе и за поновно обнављање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Године 1994 у Савезу комуниста-Покрету за Југославију настају унутарпартијске поделе, партија се поделила на две партијске фракције, прва унутар партијска фракција је окупљала присталице режима Слободана Милошевића коју је предводила Мира Марковић и Александар Вулин и друга унутарпартијска фракција која је била оштар противник режима Слободана Милошевића предвођена активним и пензионисаним генералима, официрима и подофицирима Југословенске народне армије и Војске Југославије предвођена на челу са генералом-пуковником Стеваном Мирковићем, након великих унутарпартијских фракцијских борби између те две фракције већина чланова се приклoнила првој унутарпартијској фракцији коју су преводили Мира Марковић и Александар Вулин. Године 1994 ујединила се са коалицијом од 23 левичарске и комунистичке партије и тада је настала Југословенска левица. Део чланова Савеза комуниста - Покрета за Југославију начелу са Генералом-пуковником Стеваном Мирковићем и Миром Токановић, који нису хтели да приступе Југословенској левици основали су Савез комуниста Југославије у Србији и наставили да делују кроз ту партију у Савезној Републици Југославији и Републици Србији.

Спољашње везе[уреди]