Савез комунистичке омладине Југославије

Зграда у Загребу у којој је октобра 1919. основан СКОЈ

Савез комунистичке омладине Југославије (скраћено СКОЈ) (сл. Zveza komunistične mladine Jugoslavije; мк. Сојуз на комунистичката младина на Југославија) је био омладински огранак Комунистичке партије Југославије (КПЈ) од 1919. до 1948. године. Иако је забрањен само две године од свог оснивања и повремено жестоко прогоњан, наставио је са радом у илегали и био је утицајна организација међу револуционарном омладином у Краљевини Југославији, а накнадно је постао важан организатор Народноослободилачке борбе против окупатора и домаћих квинслиншких снага. Након Другог светског рата, СКОЈ се ујединио са Уједињеном социјалистичком антифашистичком омладином Југославије (УСАОЈ) и постао шира организација југословенске омладине - Народна омладина Југославије (НОЈ) (сл. Ljudska mladina Jugoslavije; мк. Народна младина на Југославија), која је касније постала Савез социјалистичке омладине Југославије (ССОЈ) (сл. Zveza socialistične mladine Jugoslavije; мк. Сојуз на социјалистичката младина на Југославија).

Историја

СКОЈ је основан у Загребу 10. октобра 1919. као политичка организације револуционарне омладине, која је следила политику Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста).

Регионални комитети су првобитно били основани, али су укинути 1920. 1921, организација је забрањена заједно са партијом, која је у међувремену променила име у Комунистичка партија Југославије. Два конгреса су тајно одржавана током 1920их, Други конгрес у јуну 1923, а Трећи конгрес у јуну 1926. СКОЈ је постао и члан Међународне комунистичке омладине.

Између два светска рата, многи чланови организације су убијени од стране власти, заједно са другим комунистима. Међу њима је било и седам секретара СКОЈ-а: Паја Маргановић, Мијо Орешки, Јанко Мишић, Перо Поповић Ага, Јосип Колумбо, Јосип Дебељак и Златко Шнајдер. Један од секретара СКОЈ-а био је и Иво Лола Рибар. Ипак, организација је наставила да расте. Регионални комитети су поново успостављени 1939, и у предвечерје Другог светског рата, организација је имала 30.000 чланова.

Након што су Силе Осовине окупирале Југославију 1941, СКОЈ је организовао уједињени омладински фронт Антифашистичке омладинске комитете, са циљем борбе против фашизма, који су се на конгресу Антифашистичке омладине Југославије у Бихаћу 1942. ујединили у Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ). СКОЈ је постао део шире организације, али је наставио да независно делује у њој.

Касније организације

Грб ССОЈ на чланској карти

У мају 1946, УСАОЈ је променио име у Народну омладину Југославије (НОЈ), и 1948. СКОЈ и НОЈ су се ујединили у једну организацију, која је наставила да користи име Народне омладине Југославије, а употреба имена СКОЈ је прекинута.

НОЈ је касније променио име у Савез социјалистичке омладине Југославије. Савез се распао заједно са Југославијом почетком 1990их. Словеначки одбор се трансформисао у Либерално-демократску странку Словеније, једну од већих словеначких странака.

У Србији је у Београду 1992. године основан Савез комунистичке омладине Југославије који и до данас постоји. Члан је Светске федерације демократске омладине. Делује не територији Србије.

Конгреси и конференције СКОЈ

Оснивачка конфернција

Оснивачка конференција Савеза комунистичке омладина Југославије одржана је 10. октобра 1919. године у Загребу. На конференцији је изабран привремени Централни одбор и Секретеријат, са средиштем у Загребу. Конференција је одлучила да СКОЈ буде самостална организација, али да иде упоредо са Социјалистичком радничком партијом Југославије (комуниста).

Први конгрес

Први конгрес Савеза комунистичке омладине Југославије је одржан од 10. до 14. јуна 1920. године у Београду. На Конгресу је донесен Статут организације и изабрани чланови Централног одбора.

Прва земаљска конференција

Прва земаљска конференција Савеза комунистичке омладине Југославије је одржана од 20. до 22. августа 1922. године у Љубљани. Ово је била прва конференција СКОЈ-а после доношења Обзнане и имала је значај Конгреса, а назива се и „Љубљански конгрес“. На Конференцији је донета одлука да се активније ради на обнови скојевских организација и да се што више ради на њиховој легализацији.

Други конгрес

Други конгрес Савеза комунистичке омладине Југославије одржан је од 24. до 26. јуна 1923. године у Љубљани. На овом Конгресу је донет нови Статут и одлучено да се СКОЈ не меша у фракцијске борбе унутар КПЈ. Чланство СКОЈ-а је тада било позвано да се посвети раду у легалним организацијама, као и да ради на формирању легалних организација Савеза радничке омладине Југославије (СРОЈ).

Истакнуте личности СКОЈ-а

Јосип Адамић Јожа Влаховић Маријана Грегоран Јосип Дебељак Ратко Дугоњић Борис Кидрич Јосип Колумбо Славко Комар

Павле Паја Маргановић Милош Матијевић Јанко Мишић Мијо Орешки Перо Поповић Ага Иво Лола Рибар Стјепан Цвијић Златко Шнајдер

Види још

• Савез пионира Југославије

Хронолошки преглед омладинских организација у Југославији
Савез комунистичке омладине Југославије - СКОЈ (1919-1948) | Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије - УСАОЈ (1942-1946) | Савез пионира Југославије (1942-1989) | Народна омладина Југославије - НОЈ (1946-1963) | Савез омладине Југославије - СОЈ (1963-1974) | Савез социјалистичке омладине Југославије - ССОЈ (1974-1990)